Dugovi guraju zdravstvo u blokadu

Dugovi bolnica, domova zdravlja i apoteka guraju celo zdravstvo u blokadu

Vesna Živković, predsednica Izvršnog odbora NALED-a

Potraživanja veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama u Srbiji od maja se svakog meseca uvećavaju za 250 miliona dinara i dostigla su iznos od 10,6 milijardi dinara od čega je 3 milijarde već dospelo na naplatu. Zbog evidentnog problema u servisiranju obaveza biće neophodno što pre osmisliti novi model funkcionisanja i finansiranja zdravstvenog sistema kako bi bile izbegnute negativne posledice po zdravstvenu zaštitu građana, ocenjeno je na okruglom stolu „Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo“, koji su danas organizovali Privredna komora Srbije i NALED.

Na skupu u PKS istaknuto je da proces decentralizacije započet 2007. prenošenjem osnivačkih prava nad domovima zdravlja, apotekarskim ustanovama i zavodima za javno zdravlje na lokalne samouprave nije dao očekivane efekte jer nisu rešeni sistemski problemi koji generišu nove dugove. Gradovi i opštine sa povećanjem nadležnosti nisu dobili dovoljno sredstava sa republičkog nivoa.

– Isplata duga od 5 milijardi dinara koji je 2012. pretvoren u javni dug završava se ove godine, ali su u međuvremenu nastala nova potraživanja i to stvara velike probleme privredi koja posluje u sektoru zdravstva. Takođe, od 346 zdravstvenih ustanova primarne zaštite, 129 je u finansijskim teškoćama i sledeće godine će njihov broj nastaviti da raste. Evidentno je da će problem biti sve veći kako vreme odmiče i zbog toga su Privredna komora na čelu sa Grupacijom veledrogerija i NALED odlučili da pokrenu program „Zdrava inicijativa“ koji bi uključio sve zainteresovane strane – državu, lokalne samouprave, resorne institucije, zdravstvene ustanove, privredu i građane – kako bismo otvorenim dijalogom došli do kvalitetnih rešenja – izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Ideja NALED-a i PKS-a jeste da Vlada Srbije i civilni sektor formiraju radno telo u okviru kojeg će ključni akteri u sektoru zdravstva osmisliti program mera za uspostavljanje održivog zdravstvenog sistema, kao i akcioni plan za realizaciju. Osnova za izradu programa biće prvo sveobuhvatno istraživanje o stanju zdravstvene zaštite u 105 gradova i opština, koje je sproveo NALED u saradnji sa PKS.

– Rezultati su pokazali da lokalne samouprave u proseku za zdravstvo izdvajaju 0,8% budžeta što je 10 puta manje u odnosu na opštine u Evropskoj uniji. Tim novcem trebalo bi da pokriju troškove angažovanja dodatnog medicinskog osoblja, dodatnu opremu i servisiranje, investiciono i tehničko održavanje dok apotekarske ustanove sa postojećim sistemom marži ne mogu da pokriju ni svoje troškove pa ni da se nose sa konkurencijom. Opštine žele da učestvuju u sagledavanju potreba pacijenata, ali im je potrebna podrška i pomoć, kao i da budu uključeni u planiranje resursa – rekla je predsednica Izvršnog odbora NALED-a Vesna Živković i dodala da je neodrživi zdravstveni sistem u prethodnoj deceniji ugasio 10.000 radnih mesta kod proizvođača i distributera lekova. 

Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo

U istraživanju se navodi da pad cene lekova od 17% u poslednje tri godine nije imao nikakvog uticaja na smanjenje troškova i dugovanja zdravstvenih ustanova. Uz to, podaci potvrđuju da najviše problema sa dugovima imaju ustanove u razvijenim opštinama što sve zajedno ukazuje na problem neracionalne raspodele sredstava i potrebu jačanja kontrole trošenja novca.

Predstavnici lokalnih samouprava istakli su u istraživanju da je u rešavanju problema neophodno početi od izmene regulative – zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, finansiranju lokalnih samouprava i javnim nabavkama, kao i Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite sa RFZO, koji ne dozvoljava preusmeravanje neutrošenih sredstava za druge namene, a za posledicu ima smanjenje transfera iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u sledećoj godini.

Kao najveće prepreke u funkcionisanju zdravstvene zaštite naglašeni su nedostatak novca (80% odgovora), manjak medicinskog osoblja (50%), propisi (48%) i nepovoljna struktura lekara (32%).

Svih 37 apotekarskih ustanova u Srbiji duguje veledrogerijama 2,4 milijardi dinara od čega se najveći deo (2,3 milijarde) potražuje od 10 apoteka. U blokadi je trenutno 15 zdravstvenih ustanova u iznosu od 645 miliona dinara i dalje dospeće dugovanja za lekove i medicinska sredstva, kao i obaveza po presudama nagoveštava produbljivanje finansijskih teškoća što preti da u blokadu povuče sve karike u zdravstvenom sistemu i ozbiljno ugrozi pružanje usluga građanima, ocenjeno je u istraživanju.

_________________________________________________________________________