Lošiji studenti plaćaju veću školarinu

Srbija još utvrđuje kako će izgledati budući model finansiranja visokog obrazovanja, ali je za sada izvesno da će država posebno voditi računa o najboljim studentima i da će se truditi da se proširi krug onih kojima će visoko obrazovanje biti dostupno. Takođe, neće se ukidati kategorija budžetskih studenata, već će biti uveden linearni model – studenti će procentualno učestvovati u plaćanju školarine u zavisnosti od uspeha tokom studija.

Ministarstvo prosvete formiralo je četiri grupe koje rade na novom zakonu o visokom obrazovanju. Jedna od njih se bavi i finansiranjem, a kako smo nezvanično saznali na jučerašnjem skupu održanom u Palati Srbija, narednih nedelja stručnjaci će ministru prosvete predložiti i prva rešenja.

Prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, ističe da će i dalje biti studenata koji neće plaćati školovanje, dok će drugi plaćati samo 10 odsto, a neki 90 odsto školarine. Kako ističe, novi model će sprečiti ono što se sada dešava – da budžetski student zbog 0,1 boda ili male razlike u prosečnoj oceni izgubi smeštaj u domu, ishranu u menzi i slično.

Sudeći po onome što se čulo na prvom skupu posvećenom novom modelu finansiranja visokog obrazovanja, neka od rešenja biće nalik onima koja se u Hrvatskoj primenjuju već tri godine. To između ostalog znači da će Ministarstvo prosvete sklapati ugovor sa svakim univerzitetom, kojim će se obavezati da mu obezbedi stabilno finansiranje, bez obzira na budžetske rezove, ukoliko ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, povećaju broj studenata iz najsiromašnijih slojeva i akademaca sa invaliditetom, povećaju broj studenata u prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja i stopu odustajanja od studija…

– Ovakvi ugovori između univerziteta i države uobičajeni su u zemljama Evropske unije – rekao je obraćajući se predstavnicima univerziteta, okupljenim u Palati Srbija, prof. dr Hans Vosenstajn sa Univerziteta Tvente u Holandiji, navodeći primere iz svoje zemlje, Danske, Norveške, Finske… Kako je istaklo nekoliko učesnika iz inostranstva, takav model je neka vrsta „šargarepe” kojom se univerzitetima jasno stavlja do znanja da priliv državnog novca direktno zavisi od ostvarenih rezultata.