Gradac posvećen strip umetniku Miltonu Kanifu
Kada jedan časopis iz broja u broj izborom tema, više od četiri decenije odupirući se matici prosečnosti i palanačkog duha, nastoji da pomeri granice, kako to čini urednička ekipa časopisa za kulturu i umetnost Gradac (Dom Kulture Čačak i Umetničko društvo Gradac) onda je posve prirodno da svaki novi broj, u vreme sveopšte društvene degradacije i tabloidizacije, predstavlja istinski doživljaj. Tako da će i najnovije izdanje časopisa Gradac, koje je priredio Miroslav Marić a posvećen je strip ikoni Miltonu Kanifu nesumnjivo predstavljati pravi praznik za neizlečive zaljubljenike u devetu umetnost.
Tim pre jer posle temata u čast Žana Žiroa-Mebijusa, Huga Prata, Enki Bilala i Andrije Maurovića, dvobroj posvećen Rembrantu stripa, kako poštovaoci nazivaju Miltona Kanifa, biva logičan sled stvari.
– Kanif je delovao u doba kada su stripovi pričali priče, a ne viceve i dosetke. Osmišljavati priče značilo je osmisliti čitav jedan svet. Vezujući svoje priče za realnost, Kanif im je dao notu prozirnosti, realnost iza njih im je dala istinitost i snagu, i samo su Kanifovi likovi iz stripa mogli da završe kao u stvarnom životu: sa počastima, cvećem, večnim sećanjem i pravim spomenicima, da budu penzionisani kao ljudi od krvi i mesa – objašnjava u uvodnom tekstu Miroslav Marić, zbog čega je izbor pao na Kanifa, a ne recimo Fostera, Rejmonda, Hogarta ili nekog drugog strip umetnika čiji je opus utkan u Zlatno doba avanturističkog stripa.
Međutim, uticaj Miltona Kanifa, tvorca Terija i pirata i Stiva Kenjona, zaštitni znak američkih pilota u Drugom svetskom i Korejskom ratu , ne ogleda se samo u strip umetnosti, njegov grafički izraz, ili rapsodija u crnom i belom, kako ga vidi Žika Bogdanović, ostavio je neizbrisiv trag u celokupnoj pop kulturi.
Sve to dovoljan je razlog da se najnoviji dvobroj časopisa Gradac u kome se opusom i uticajem na istoriju stripa osim Miroslava Marića, Žike Bogdanovića i Pjera Sterksa bave Alberto Bekatini, Robert Harvi, Žan-Klod Glaser, Tijeri Smolderan… u prevodu Olgice Stefanović i Ljubomira Vasojevića, nađe na polici svakog iskrenog poštovaoca popularne umetnosti.
________________________________________________________