Dotakli smo dno medijskog bunjišta u režiji države

U 2015.godini nismo, bar ne u potpunosti, otklonili nijednu od ključnih prepreka bržem, boljem i pravednijem ostvarivanju prava građana, ocenio je u intervjuu FoNetu Zaštitnik građana Saša Janković, koji to što izveštaji nezavisnih kontrolnih tela za 2014. nisu razmatrani u Skupštini Srbije vidi kao politički stav prema tim telima.

Naši izveštaji za prošlu godinu bili su dosta oštri, kritički, sa mnogo primera koji dokazuju naše tvrdnje o slabosti mehanizama za ostvarivanje ljudskih prava i prava građana u Srbiji, rekao je Janković o izveštajima nezavisnih kontrolnih tela.

Veoma je jasno da je parlament prekršio svoju obavezu, a propuštena je prilika da se građani mnogo više upoznaju sa sadržinom tih izveštaja, ukazao je Janković, koji smatra da to nije pitanje neefikasnosti, već nevoljnost vlasti da čuje kritičke tonove o svom radu.

Osvrćući se na stanje ljudskih prava u 2015. godini, Janković je ocenio da pravosuđe nije do kraja stalo na noge, „niti sudski, niti tužilački deo“ i napomenuo da se ne mogu sa izvesnošću očekivati brze, potpune i pravične sudske odluke.

Administracija u Srbiji još je previše opterećena politizacijom i partijskim kadrovima, od nje se očekuje poslušnost, a ne sprovođenje zakona, građani i administracija se i dalje gledaju preko nišana, upozorio je Janković.

Prema njegovim rečima, tenzije u društvu vezane za slobodu izražavanja, s jedne strane pogrešno shvatanje slobode izražavanja kao slobode da se može reći sve i svašta i, s druge strane, shvatanje slobode izražavanja kao pretnje, opasnosti po vladajuću stranku ili državu, čine naše društvo jako ranjivim po pitanju ljudskih prava, dok kvalitet života ljudi opada.

Činjenice da osobe sa invaliditetom ne mogu da uđu u više od 70 odsto državnih institucija, da deca nemaju dovoljno prostora da se bave sportom u školama, a kamoli neke druge stvari, ti životni problemi, kvalitet života, zaštita životne sredine, ne stižu čak ni na radar, konstatovao je Janković.

Otvaranje poglavlja samo po sebi ne znači ništa

On smatra i da otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, samo po sebi, ne znači ništa, posebno ne građanima, dok ljudi koji se bave pridruživanjem EU već samu najavu otvaranja poglavlja predstavljaju kao veliki uspeh.

Ali, ako otvaranje poglavlja shvatimo kao okvir da se nešto uradi, kao mehanizam koji će nas dovesti do veće pravne sigurnosti, snažnijih institucija, manjeg uticaja politike, pravne izvesnosti, bržeg rada državnih organa, manjeg mešanja medija u državu i države u medije, ako nam otvaranje poglavlja donese sve to, a moglo bi, zato ih valjda i otvaramo, onda ćemo imati rezultat, istakao je Janković.

Ali, ako naši političari, naša vlast, bude shvatila samo otvaranje poglavlja kao uspeh, a ne nešto da nas brže i lakše dovede do uspeha, napomenuo je Janković, onda ćemo propustiti još jednu priliku.

Najopasnija neformalna veza tabloida i države

Govoreći o situaciji u medijima, Janković je ocenio da svaka vlast može da izvuče najbolje i najgore iz ljudi i konstatovao da se već jako dugo vremena u Srbiji potenciraju neke najlošije osobine.

Imali smo vođenje neformalne spoljne politike tabloidima, vođenje parasudskih procesa, curenje informacija…, ilustrovao je Janković i ocenio da je najopasnija neformalna veza između državnih organa i tabloida, dok oni koji pokušavaju da rade dobro, na koži osećaju loše posledice svog dobrog rada.

Prema njegovom objašnjenju, državni organi informacije, koje bi morali da koriste u svom radu, „tajno doture“ nekom tabloidu da ih u vidu poluinformacija i dezinformacija, koristi da bi ostvario neki cilj, koji se inače ne bi mogao ostvariti pred institucijama, jer to nije legalno, legitimno, ni pristojno.

Želim da verujem da smo u godini koja ističe, a imali smo mnogo loših primera, dotakli dno tog medijskog bunjišta u režiji države i da ćemo krenuti sa stanovišta da takva situacija više nikome ne može da donese korist, istakao je Janković.

Neoizbiljne priče o državnom udaru

Ombusman smatra da je „zaista karikaturalno“ šta se dešava sa policijom i navodi, kao primer, konferenciju za novinare ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića iza kojeg stoji niz naoružanih ljudi sa maskama, „zbog toga što je jedan čovek dao određenu izjavu i ona je objavljena u jednom tabloidu“.

Zbog toga stoji ministar unutrašnjih poslova, priča se o državnom udaru i iza njega 20 policajaca u maskirnim uniformama i maskama. To je tako izgledalo da nijedan novinar nije postavio nijedno pitanje, a šta ima da postavi, kad ispred njega stoje ljudi koji drže heklere u ruci, predočio je Janković.

Drugi element državnog udara je to da je neko obilazio, išao blizu kuće predsednika Vlade, pa onda taj neko bude pušten posle dva dana iz pritvora, dodao je Janković.

On se boji da je to toliko neozbiljno da, ako čovek koji je bezbednosno najugroženiji u zemlji, predsednik Vlade Srbije, sutra zaista, ne daj Bože, bude ugrožen i ta pretnja aktuelizovana, to više niko neće uzeti za ozbiljno.

Janković je ukazao i na slučaj članice Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Miroslave Milenović koja je prijavila da je prate, pa mesec dana nije bilo odgovora, a potom je bila i napadnuta, da bi onda ministar, kada je govorio o njoj, „u istoj rečenici dodao – ali eto ona kritikuje Vladu“.

Takvo shvatanje rada policije, da je policija alat politike, a ne alat reda, mira, bezbednosti građana, javne imovine, saobraćaja, čini ogromnu štetu poverenju građana u institucije, ukazao je Janković.

Gašić prekršio zakon

On je pomenuo i organe vojne bezbednosti i sektor odbrane u kojem je, kako je ocenio, ministar odbrane Bratislav Gašić prekršio zakon time što je formiran štab u kojem se ukrštaju obaveštajni podaci radi zaštite života predsednika Vlade.

Mi imamo Biro za koordinaciju službi bezbednosti, to je zakonom uspostavljeni organ, te je vojska praktično preuzela civilne ingerencije, gde se stalno viče požar, požar, požar i na kraju, kada negde stvarno plane, niko neće verovati da taj požar zaista preti, ponovio je Janković.

Ja sam iskoristio ovlašćenja koja imam, tražio sam smenu ministra prvi put od kako sam Zaštitnik građana. Napravili su propuste i Vojska i Vojno-bezbednosna agencija (VBA), ocenio je Janković, povodom incidenta na paradi ponosa, i istakao da je Ministarstvo unurašnjih poslova, za razliku od Ministastva odbrane i VBA, prihvatilo preporuke i učinilo sve.

Eto u toj stvari bih mogao da pohvalim i MUP i ministra, rekao je Janković i naglasio da su uradili sve da se smanji mogućnost da se ikad više desi takav incident, dok je, u istoj toj, indentičnoj situaciji, drugo ministarstvo uradilo sve suprotno.

Ministarstvo odbrane, kao što smo čuli sada, nastavlja da radi posao drugih civilnih organa i, ako bismo pričali o nekim udarima, pa ovo je jedan mali vojni udar, ocenio je Janković i poručio da bi svaki organ trebalo vratiti u Ustavom i zakonom propisana ovlašćenja, da svako radi svoj posao, jer će samo onda prava građana biti zaštićena.

Janković je kritikovao i izjavu direktora VBA Petra Cvetkovića da bi novinari trebalo da štite nacionalni interes i da sve službe imaju agente među novinarima. Da li bih ja trebalo da pitam da li vi mene intervjuišete kao novinarka ili ste možda agent VBA?

Mešanje politike, države, medija i estrade

Prema rečima Jankovića, takva vrsta konfuzije, mešanja države, politike, medija, estrade, ne dozvoljava da građani imaju dovoljno poverenja u institucije.

Upitan da li veruje da će reforma javne uprave dovesti do toga da ona zasluži epitet „dobre“, Janković je odgovorio da je imao više sastanaka sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, ali da ne razume najveći broj stvari koje ona kaže.

Na neke od tih reformskih zahvata imao sam ozbiljne primedbe, uključujući i pokušaj slanja žena iz javnog sektora u penziju pre muškaraca. Taj zakon je diskriminatoran, na koji je reagovao i ustavni sud Srbije, po predlogu Poverenice i mojem, podsetio je Janković.

On je zamerio Ministarstvu državne uprave da stalno govori o poslu, a ne radi ga, dok za to vreme hiljade kvalitetnih državnih službenika odlaze iz administracije.

U isto vreme, promene radnog vremena uprave i smanjivanje dnevnica se rade bez ikakve analize, pa se dolazi u situaciju da službenici ne mogu da podnesu da idu na službeni put u inostranstvo i brane korake koji su načinjeni u pregovaračkim poglavljima, ukazao je Janković.

Ja ne razumem, možda moj kapacitet nije doljno veliki, ali ne razumem najveći deo poteza koje vuče ministarka, niti razumem njeno objašnjenje za te poteze, rekao je Janković i dodao da ne vidi konkretan plan reformi.

Vidim linealno smanjivanje, kao što je sad bilo sa pripremom budžeta. Neko ko je trošio jako puno i neracionalno treba da smanji budžet za tri odsto, a neko ko je trošio malo, racionalno i svake godine vraćao u budžet, takođe treba da smanji troškove za tri odsto, rekao je Janković.

To je, dakle, podstrek lošem odnosu prema budžetu, ukazao je Janković i rekao da nije formalno predložio ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, iako ga smatra neustavnim, ali se odluke Ustavnog suda moraju poštovati.

Problemi malo više pogađaju ranjive grupe

Sve probleme koje osećaju svi građani, osećaju i oni koji su deo neke posebno ranjive grupe, kao što su Romi, LGBT, deca bez roditeljskog staranja. I njih pogađaju nezaposlenost, siromaštvo, loša, nedovoljno brza uprava, ali njih često to pogađa malo više, ocenio je Janković.

Oni jesu najugroženijii, što ne znači da drugi žive sjajno i ne znači, kao što se često pokušava zameniti teza da se, radom na unapređivanju i ostvarivanja prava onih koji su u nekoj posebno ranjivoj grupi, time zapostavljaju prava svih ostalih i da su ona nebitna, poručio je Janković.

Srbija dobro pustupa prema izbeglicama

On smatra da se Srbija nije osramotila kada je reč o tretmanu izbeglica i migranata. Kamo sreće da mogu češće takve pohvale za Srbiju da dajem, naglasio je Janković.

U poređenju sa drugim zemljama, u poređenju sa našom ekonomskom situacijom, sa svim problemima sa kojima smo suočeni, Srbija i njeni državni organi se nisu osramotili, istakao je Janković i ocenio da, pre svega, „sebe možemo da pogledamo u oči“.

Nismo zatvorili vrata ljudima koji beže od rata, stradanja i progona, pomogli smo koliko možemo, olakšali smo im sve što možemo, učinili čak i više od onoga na šta nas obavezuju međunarodne konvencije, rekao je Janković.

Uvek ima incidenata i nekorektnih ljudi, onih koji u svakoj izbeglici vide teroristu, ali ti ljudi upravo beže od onoga za šta ih neki optužuju, objasnio je Janković i predočio da to što se, možda, poneki terorista sakrio među izbeglicama, njih ne čini teroristima.

Mislim da smo se dobro poneli i zaista u ovoj stvari Srbija je dobar primer i drugim zemljama. U Beogradu je, na konferenciji nacionalnih institucija za ljudska prava, usvojena Beogradska deklaracija koja danas u Evropi služi kao svetionik na koji bi način institucije i društva trebalo da se opredeljuju i ponašaju prema izbeglicama, zaključio je Janković.