Čačanski pčelari obeležili 120 godina postojanja

Pobrđe oko Čačka ima neuporedive uslove za napredak pčelarstva, blagodareći najpre voćnjacima koji se šire na 7.000 hektara, ali i to je zasad neiskorišćena prilika. U ovom kraju danas postoji samo 210 pčelara u udruženjima sa oko 6.500 košnica, i još oko stotinu proizvođača meda koji nisu prijavljeni, sa još 2.000 društava.

– Posle Drugog svetskog rata, članarinu u čačanskoj Poljoprivrednoj podružini platilo je 412 pčelara, a 1946. godine 10.035 društava proizvelo 104.205 kilograma meda i 8.369 kilograma voska, što danas ni sa sva četiri gradska udruženja ne možemo da dostignemo – rekao je profesor univerziteta dr Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara „Čačak”.

Čačanski pčelari obeležili su juče 120 godina od prvog okupljanja, priredili veliku izložbu svoje robe pred gradskim Domom kulture, a u dvorani održali akademiju posvećenu zavidnoj godišnjici. Prvi podaci o njihovim zanatskim pretečama potiču još iz 1872. godine, kad je ovde osnovana Podružina srpskog poljoprivrednog društva, i već 1890. na području Čačka popisano je 2.051 pčelinje društvo. Novo, trajno okupljanje sakupljača meda usledilo je 1895. kad je obnovljena pčelarska sekcija čačanske Poljoprivredne podružine.

– Naročito značajan događaj za ovu poljoprivrednu granu bio je prvi kongres voćara Jugoslavije, održan u Čačku 1932. Po predlogu pčelarske organizacije, na tom skupu raspravljalo se i o značaju marljivih insekata u poljoprivredi i usvojena je rezolucija „Nijedan voćnjak bez pčela, nijedan pčelinjak bez voćnjaka” – naveo je profesor Stamenković u svečanom obraćanju.

Ali, pred kraj prošlog stoleća sve je krenulo nizbrdo:

– Najpre je izgubljena poslovna prostorija u Čačku, korišćena 30 godina, a zatim je došlo do nepremostivih nesporazuma među vodećim pčelarima, pa je deo članstva DP „Čačak” osnovao „Čačansku pčelu”. Posle toga rađaju se i još dva društva i tako danas u Čačku postoje četiri udruženja, „Čačak” sa 128 članova, „Čačanska pčela” (61), „Matica” (17) i „Gradac” (četiri). Svi zajedno, dakle, nemamo u proseku ni punu košnicu po hektaru voćnjaka, a na tolikom prostoru trebalo bi da žive dva ili čak tri pčelinja društva. Cilj nam je da dostignemo taj broj, tako povećamo prinos i istovremeno snizimo cenu medu koji nam je svima, u svakodnevici, i hrana ali i lek.

Stamenkovićev zamenik u UP „Čačak” Dušan Kukić navodi da su članovi tog udruženja 2012. proizveli ukupno 40.753 kilograma meda, oko 10 po košnici, iako bi prosek trebalo da bude 40–50, a u selećim društvima čak do 80 kilograma. Godina 2013. bila je izdašnija, sa učinkom od 82.000 kilograma, prošla je znatno podbacila a ove je prosek oko 20 kilograma po društvu.

Mladen Jovanović, predsednik UP „Čačanska pčela”, podseća da je lane bagremov med vredeo pet da bi sada cena pala na 4,5 a neki otkupljivači ovih dana nude i četiri evra. Da bi četvoročlana porodica mogla da živi od pčelarstva morala bi, veli Jovanović, da ima oko 300 košnica, da se bavi selećim pčelarstvom i da radi na svim proizvodima koji se mogu dobiti od pčela, medu, polenu, propolisu i vosku.

Šta sad da se radi?

– Do 2010. nije bilo podsticaja od republike ni od grada. Tek od tada Ministarstvo poljoprivrede počelo je da odobrava podsticaj od 500 dinara po košnici, ali za kupljenu opremu. Grad Čačak je 2012. godine dao podsticaje za razvoj pčelarstva, za kupovinu opreme, pčelinjih društava, matica, ali ta sredstva su nedovoljna. Zato sam predložio na Saboru predsednika pčelarskih udruženja Srbije da podstrek bude 2.000 dinara po košnici, a da Ministarstvo snosi troškove sredstava za utvrđivanje ostataka pesticida kod otrovanih pčela i na taj način kontroliše i proizvođače hrane koji rasipaju pesticide u zaštiti gajenih biljaka, ne vodeći računa o pčelama.

Pčelari su nam juče svedočili da jedna košnica košta oko 100 evra i da, za nevolju, više ljudi strada od ujeda ose i stršljena nego u napadima gmizavaca. Zbog toga je ovdašnji lekar dr Vlade Veličković održao predavanje vlasnicima košnica o alergiji na ubod pčela, lečenju i prvoj pomoći u pčelinjaku. Na svečanosti povodom 120 godina pčelarstva u Čačku, profesor dr Svetomir Stamenković saopštio je, kao dobru vest, odluku Udruženja pčelara „Matica” da se upravo od tog časa, dobrovoljno i bez ikakvih uslovljavanja, spoji sa Udruženjem pčelara „Čačak”.

Politika