Uspešna reintegracija osuđenih lica

Usvajanje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS) i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera (ZIVSM) koji su stupili na snagu 01.09.2014. godine donelo je promene u pogledu pripreme osuđenih lica za otpust i pružanju podrške nakon izlaska na slobodu. Novi ZIKS (čl 185. i 186.) definiše da se za osuđeno lice može sačiniti program pripreme za otpust i pomoći nakon otpuštanja u okviru programa postupanja ukoliko to predloži matični vaspitač ili lice samo zatraži pomoć.

U ostvarivanju pružanja pomoći i prihvata zavod sarađuje sa povereničkom službom, organom starateljstva, policijom i odgovarajućim organizacijama ili udruženjima. ZIVSM detaljnije definiše od čega se sastoji program pomoći koji sačinjava poverenička služba (čl. 57) i između ostalog navodi usklađivanje porodičnih odnosa kao mesto gde osuđenom licu može biti potrebna podrška. S obzirom na zakonske promene i rezultate istraživanja koje je NEOSTART sproveo prošle godine koji su pokazali da osuđena lica najveću podršku očekuju od članova porodice, jasno je odakle potreba za jednim ovakvim projektom.

Zahvaljujući podršci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i odličnoj saradnji sa Službom za tretman Okružnog zatvora u Beogradu u projekat je uključeno šest osuđenih lica i članovi njihovih porodica sa kojima se radilo na jačanju porodičnih veza i resursa za podršku kada stupe na slobodu. Rad je imao nekoliko celina: individualni razgovori, procena potreba i osmišljavanje i sprovođenje intervencija (savetovanje, individualni i grupni savetodavni rad, upućivanje i usmeravanje, priprema za prihvat osuđenog, intezivna podrška u prvim danima slobode, uključivanje u ostale programe NEOSTART-a itd.) i nastavak intezivne podrške nakon izlaska na slobodu.

Istraživački deo projekta činio je uzorak od 16 osoba od čega je bilo šest osuđenika i 10 članova njihovih porodica a kvalitativnom analizom prikupljenih podataka došlo se do nekoliko zaključaka. Kao najozbiljniji krizni događaj sve porodice opisuju sam odlazak u zatvor, što uključuje period hapšenja, suđenja i izricanja presude. Za pojedine roditelje prvi susret sa zatvorskim okruženjem i sam odlazak u posete predstavljao je dodatni izvor stresa. Postojanje teškoće u porodičnim odnosima na prvi mah najčešće negiraju ali se lako uočava da postoje česti verbalni sukobi. Komunikacija je generalno loša u porodicama osuđenika i to vodi ka narušenim porodičnim odnosima. Najčešći razlog za svađu je nedostatak novca, često prouzrokovan dugogodišnjom zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Sama narkomanija je još jedan od čestih razloga za sukob, budući da svaki recidiv izaziva nezadovoljdstvo i gubitak poverenja.

Jelena Srnić

Porodice uglavnom nisu spremne da govore o svojim potrebama, odnosno izbegavaju da o tome razgovaraju naglašavajući potrebe svojih članova porodice koji se nalaze u zatvoru. Oblici podrške koji su im najčešće potrebni su psihološka, pravna i finansijska. Očekivanja koja imaju od svojih članova kada izađu na slobodu su uglavnom da što pre pronađu zaposlenje, uspešno održe apstinenciju i završe započeto školovanje.

Intervencije koje su primenjivane u radu sa porodicama su bile različite i u skladu sa njihovim potrebama. Jedna od intervencija bila je individualni i grupni rad. Individualni rad sa osuđenim licem podrazumevao je pre svega njegovo aktivno uključivanje u proces reintegracije.

Akcenat je bio na njegovim očekivanjima i načinu na koji on vidi svoje potrebe i potrebe svoje porodice, dok je akcenat u radu sa porodicom bio na pružanju emotivne podrške. Intervencija koju smo sproveli tokom ovog projekta a na koju smo najponosniji je porodični krugovi – krugovi dobrodošlice. Ona je jedna od najčešće korišćenih tehnika u radu sa porodicama osuđenih lica. Tehniku je moguće primenjivati i u porodičnom i u institucionalnom okruženju. Pruža mogućnost da članovi porodice iznesu svoje emocije i očekivanja u vezi povratka svog člana čime se stvara pozitivna atmosfera, jačaju porodične veze i komunikacija postaje iskrenija.

– Ovim projektom postavili smo temelje programu pripreme porodice za prihvat osuđenog lica koji će organizacija NEOSTART nastaviti da sprovodi. Svi naši programi koje smo osmislili pokazali su se kao neophodni i uspešni, pa se nadamo da će tako biti i sa ovim. Kako ne bi ostao usamljen primer prakse, priručnik koji je prezentovan na ovoj konferenciji ostaje kao „alat“ svim institucijama / organizacijama / pojedincima koji se bave ili bi želeli da se bave ovom ciljnom populacijom – kaže Jelena Srnić iz  Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć – NEOSTART. 

 ______________________________________________________________________