Konverzija na idealnom delu parcele
Пише: Симо Стокић, дипл. правник
Да би држава успешно спровела легализацију, односно озакоњење требало би да поступајући државни органи познају основна правила правне науке. Један пример који ћу изнети веома успорава озакоњење и спречава остваривање основних права грађана на имовину – грађевинско земљиште. Наиме, у доста случајева постоји право сукоришћења на катастарским парцелама и РГЗ- Службе за катастар врше промену тога права у право својине по службеној дужности, или по захтеву странке. Међутим, због непознавања основних принципа и норми о својинским правима долази до стварања застоја код промене својинских права у јавним књигама. Погрешно поједини катастри тумаче да једно збирно решење које се односи на целу парцелу грађевинског земљишта, где има више сукорисника, има исту правну судбину.
Шта то у пракси значи?
Поједине службе катастра доносе решења о конверзији права коришћења у право својине и исто достављају државном правобранилаштву и свим сукорисницима. То је у реду. Њихова грешка је у томе што они све те сукориснике из збирног решења посматрају као једну јединствену страну (иако се ради о посебним правима сваког лица појединачно), па у Г листу врше забележбу да решење није коначно, иако рецимо само један од свих сукорисника није примио то решење о конверзији права коришћења у право својине, или је умро па није расправљена оставина.
У том случају уместо да у Г листу упишу забележбу да је решење правноснажно само у односу примера ради, на Марка, Петра и Јанка, а да исто то решење није коначно у односу, примера ради на Зорана, који је рецимо умро и нема оставинског решења иза његове смрти, они једноставно нехатно и олако, по скраћеном поступку уписују да решење није коначно у целости, а што није тачно. Ово је битно због тога што управе које врше озакоњење објеката траже да забележба буде брисана (то јест да исто лице има одговарајуће право на земљишту и које је правноснажно уписано у јавну књигу) иако је лице које је било сукорисник, постало сувласник, са забележбом која се заправо не односи на његов идеални део. Овде катастар „меша бабе и жабе“ па рецимо право грађења, где сви сукорисници морају бити сагласни, преноси и на својинска права која су независна од права других сукорисника, односно сувласника грађевинског земљишта.
По таквом тумачењу и само право промета идеалног дела грађевинског земљишта зависило би од сагласности сукорисника односно сувласника, а као што је опште познато то није зависно од воље сувласника већ од воље имаоца идеалног дела права сусвојине!!! Зато овим текстом упозоравам колеге адвокате да то имају у виду и да изврше упозорење службама катастра на такву неуобичајену праксу која није у складу са законом. Не може се моје право сукоришћења (идеални део) и његова конверзија везивати за право другога сукорисника и његово право на конверзију, без обзира што се ради о истој парцели. То су самостална права која се остварују независно од права других сувласника, односно сукорисника, па та врста непознавања права може довести до потпуног застоја поступака озакоњења.
_______________________________________________________________________