Uspešna trenerska karijera

Golmansku karijeru gradio je u čačanskom Borcu, Rijeci, Nots Kauntiju, Koventriju i OFK Beogradu. Kao trener, na našim prostorima, radio je veoma malo, u Kraljevici i Umagu, ali je bogato iskustvo stekao u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru. Za naš portal Radojko Avramović se priseća prvih trenerskih dana.

“Imao sam sreću da sam sarađivao sa trenerima poput Edi Firmanija i Mira Marčela jer sam puno naučio od njih”, kaže Avramović i nastavlja. “Zahvaljujući predanom radu dobio sam šansu da predvodim reprezentaciju Omana sa kojom sam igrao kvalifikacije za SP. U Kuvajtu sam predvodio Olimpijsku selekciju, a potom sam prešao u Singapur gde sam proveo devet i po godina. Tu sam se trenerski najviše ostvario jer smo tri puta bili prvaci Jugoistočne Azije. Mnogo mi je pomogao specijalista za fizičku pripremu, Aleksandar Boženko, sa kojim sam sarađivao osam godina”.

Pošto je proglašen za najboljeg trenera u Jugoistočnoj Aziji usledio je  angažman u Mjanmaru za koji Avramović kaže da je najspecifičnija sredina.

“Kao selektor Mjanmara osvojio sam Kup Mira, na Filipinima, gde su učestvovale zemlje koje su bile objektivno jače od nas. Nakon toga porasle su im ambicije, što nije realno, i trebaće im dosta vremena da se organizuju za međunarodna takmičenja. Imaju ambicioznog predsednika federacije što je za svaku pohvalu”.

Ipak, prekinuli ste saradnju sa Savezom Mjanmara?

“Sporazumno smo se razišli, sad sam u Srbiji i verujte da mi prija malo odmora. Imao sam ponudu jednog kluba sa Tajlanda, ali je nisam prihvatio. Ne žurim sa donošenjem odluke o novom klubu ili novoj reprezentaciji. Malo pratim ovdašnja dešavanja  u koja baš nisam preterano upućen, razgovarao sam sa selektorom Radovanom Ćurčićem, zadovoljan sam što je Borac visoko kotiran, ali je nekad teže odbraniti visoku poziciju nego je osvojiti. Svim srpskim timovima, kao i reprezentaciji želim svako dobro”, zaključio je Radojko Avramović.

Mozzart Sport