Prethodni članak
Srbiji fali 10.000 IT stručnjaka
Srbija nema dovoljno IT stručnjaka, a upućeni kažu kako bi u ovom trenutku odmah moglo da se zaposli njih 10.000.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno softvera u vrednosti od 350 miliona eura. I dok IT sektor beleži konstantni rast, kompanije kažu da im je potrebna radna snaga, ali da nemaju koga da zaposle. Traže od države da omogući fakultetima povećanje upisnih kvota kako bi se obrazovalo više IT stručnjaka.
Al Jazeerina ekipa je posetila je novosadsku IT kompaniju Execom, koja je od startapa sa tri radnika u 17 kvadratnih metara za 15 godina postala kompanija s više od 100 zaposlenih. Posao kod njih nisu našli samo mladi iz Srbije, kažu, već i stručnjaci iz inostranstva.
„Izvozimo pamet, a uvozimo pare, koje trošimo u Srbiji svi. Sprečavamo odliv mozgova iz Srbije time što ljude adekvatnim platama i uslovima života zadržavamo da žive ovde i čak više od toga. Uvozimo mlade i inteligentne ljude, koji žele da dođu i da žive ovde. I njima se jako sviđa“, objašnjava Petar Ulić, direktor Execoma.
Novi Sad, kažu, postao je prestonica IT sektora u Srbiji. Većina ljudi zaposlenih u ovom sektoru, njih gotovo 3.500, radi u tom gradu. Godišnje uprihoduju više od 100 miliona evra.
„Pre pet godina smo se poredili aktivno sa malinama po izvozu, a sada već sustižemo izvoz kukuruza iz Srbije. Definitivno je to industrija koja raste i ima ozbiljan potencijal za dalji rast“, ukazuje Milan Šolaja iz Vojvodina ICT Clustera.
Za jednog programera u redu čeka 5 firmi
Ipak, stolice ispred računara ostaju prazne, jer Srbija nema dovoljno IT stručnjaka. Profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Vojin Šenk kaže kako bi se u ovom trenutku odmah moglo zaposliti 10.000 IT stručnjaka.
„Ti ljudi bi generalisali i nove potrebe i uskoro bi opet bila nestašica. Jednostavno, na svetskom nivou je jako velika nestašica ljudi koji bi mogli da sednu za računar. Ne da se igraju, ne da gledaju Fejsbuk, nego da na njemu nešto korisno naprave“, napominje Šenk.
„Činjenica je da samo u našoj branši na jedno otvoreno radno mesto nemate 50 upita, nego za jednog kvalitetnog programera imate četiri-pet firmi koje stoje u redu kod njega. Nema nezaposlenog dobrog programera u Srbiji“, uvjerava Petar Ulić.
U Srbiji se godišnje gotovo 3.000 ljudi prijavi na računarske smerove. IT stručnjaci traže povećanje kvota, jer postoji velika zainteresovanost za te studije. Ocenjuju da bi se, poput Rumunije, u Srbiji godišnje moglo upisati 7.000 studenata, budućih programera.
„Više smo nego raspoloženi da imamo veći broj IT stručnjaka. Svaki fakultet samo treba da obezbedi veći broj kvalitetnih nastavnika i imaće veće kvote. To tako funkcioniše. Ono što nikome nije u interesu je da se poveća broj IT stručnjaka, a da to bude nauštrb kvaliteta. Onda ništa nismo uradili“, kaže Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
Uči se od malih nogu
„Da bismo imali još više ljudi, moramo da promenimo školstvo na nižim nivoima. Moramo ljude spremiti da razmišljaju na određeni apstraktni način. Moramo ih naučiti da razmišljaju“, dodaje profesor Šenk.
Tehničkim fakultetima nedostaje i prostor.
„Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu postoje ljudski kapaciteti za dosta veći broj studenata, ali nemamo fizičke kapacitete. Došli smo do toga da nam, prosto, zidovi nedostaju da bismo više ljudi obrazovali“, upozorava Šolaja.
Iz Vlade Srbije poručuju da će 2016. biti godina u kojoj će početi rješavati problem kvota, ali i prostora tehničkih fakulteta. Međutim, ne pojašnjavaju u kojem roku, piše Al Jazeera Balkans.
Ne mora do malih nogu, moze od sredje škole, nije kasno ni od fakulteta. Ja sam završio prirodno-matematički smer u gimnaziji, znači nisam imao predzanje iz programiranja, bar u generaciji 2005, to što smo učili o programiranju je jadno, svodilo se na zadatke na tabli. Prepororučio bi svoj deci koja upisuju fakutete a koju zanimaju tehničke nauke da upišu programiranje, uz pravi smer i trud naučićete dovoljno da počnete da radite. Sramota je i taj smer u Čačku na Tehničkom fakultetu, kadar i program je jako loš. Beograd i Novisad imaju zadovoljavajuće programe, čak i na privatnim fakultetima ko želi može da nauči, imam puno kolega i sa privatnih fakulteta, za Niš i Kragujevac ne znam. To što fali 10 000 programera a država ne povećava kvote je sramota, a i kad se iškoluje 10 000 programera samo će privući nove strane firme i otvoriti još veću potražnju za programerima. Dakle deco ako ste zainteresovani za programiranje, ako ne želite da zavisite od države i želite da se materijalno obezbedite slobodno upišite neki fakulteti ili višu školu za programiranje.
Slažem se potpuno. I mnogo je stranih firmi koje cene naše IT stručnjake.
Koliko studenata FTN radi u ovom sektoru tako da se ne bih slozio da je los program ili losi kadrovi
Izvini molim te otkud tebi to da je sa Ftn Cacak los kadar, ako vec komentarises prvo istrazi, ko su prof, kakve su reference, gde rade ljudi npr.sa smera racunarska tehnika.Samo jedan kolega iz moje grupe nije se zaposlio..Toliko o upucenosti..
Studijski programi su takvi kakvi su, a očekivanja studenata su malo pogrešna. To je u Beogradu i Novom Sadu donekle manje očigledno, jer postoji veliki broj firmi koji već od 2. godine studentima nude praksu (DMS i slične firme čak daju neki džeparac za tu praksu), dok u Čačku toga nema, bar ne u značajnijem obimu.
Pogrešno je to što studenti očekuju da na fakultetima prvenstveno nauče da koriste ALATE i da nauče PROGRAMSKE JEZIKE, a ne da nauče da MISLE i kako da rešavaju LOGIČKE PROBLEME.
Na žalost, da vam svima kažem, ovim firmama koje se pominju ne trebaju KUCAČI KODA, već PROGRAMERI. Za razliku od ovih prvih, ovi drugi umeju da rešavaju PROBLEME, a programski jezik se nauči za nekoliko meseci, tako da je tačno da nedostaje dovoljno stručnjaka, jer od svih diplomaca sa diplomom IT-a mali je broj onih koji prođu prvi krug intervjua.
Od onih koji prođu prvi krug intervjua, pa čak budu primljeni na neku praksu, ne ostanu svi da rade u tim firmama, jer je pritisak ogroman, svake godine se uvodi nešto novo, prate se svetski trendovi…
U tom smislu, povećanje upisnih kvota ne pomaže, već mora biti stroža selekcija i moraju se nuditi ozbiljnije stipendije za IT (ako ne u novcu, bar u vidu opreme koju bi donirale IT kompanije), kako bi se najbolji srednjoškolci okrenuli studijama IT-a, umesto što idu na studijske programe čija diploma im ne nudi zaposlenje čak i pre završetka studija.
Jedno od dobrih rešenja bi bilo da se i firme uključe u kreiranje studijskih programa, jer se oni prave uglavnom prema onome što bi profesori voleli da predaju i šta već znaju.
Kad nateramo profesore da i oni uče nove stvari i da studentima predaju teoriju uz praktične primere (umesto što samo vrte godinama iste prezentacije bez ijednog konkretnog primera), a omogućimo ljudima iz firmi da kao gostujući predavači održe poneko predavanje studentima, tada ćemo napraviti veliki korak unapred.
Ovako, nema veće ‘ladovine nego biti profesor (bar za većinu), a mali broj onih koji troše dosta svog slobodnog vremena na rad sa studentima ispadaju magarci, jer rade 3-4 puta više za istu platu. I ne samo to, nego čak ispadne da su „kočničari“, jer imaju najlošiji prolaz, pošto ne dozvoljavaju da studenti polože ispit uz puškice i telefon, a bez nekog praktičnog znanja.
Što se tiče Računarskog inženjerstva na FTN u Čačku, nije mogao ništa da nauči samo ko NIJE HTEO. Laboratorija je dostupna studentima za praktičan rad (ko želi za diplomski ili master rad), asistenti su predusretljivi i žele da pomognu onima koji bi da nauče više, a za diplomski ili master rad svako može, ako želi, naučiti dosta toga vezano za PLC i druge programabilne uređaje kroz realizaciju praktičnog projekta, često i za privredu prema unapred dobijenim zahtevima.
Možda je po nekima mana što se iz većine predmeta radi Java, ali studenti bar jedan programski jezik nauče kako treba. Drugi jezici se nauče brzo, bitno je imati razvijeno logičko razmišljanje i sposobnost rešavanja problema kroz algoritme.