Kako je počelo

Пише: Миша Матић

О  периоду који се односи на време од 9 – 11 априла 1941. аутору овог текста сведочио је Никола Марковић, тада пратилац пуковника Драгољуба Михаиловића. Ратни пут Николе Марковића креће следећим током:

Мајор Миодраг Палошевић

Пред априлски рат у општој мобилизацији, Никола као питомац завршне године Војне академије у Београду, бива распоређен у Специјални четнички јуришни батаљон «Карађорђе», под командом мајора Миодрага Палошевића.

Овај батаљон, један од шест таквих у Југословенској краљевској војсци, у саставу није имао нити једног Хрватског војника, јер су они одбијали да служе у њему и под командом легендарног Палоша.

Ратни распоред Јуришног батаљона био је у Босни, на потезу између Добоја и Дервенте, код Хан Пијеска. На том положају налазе се од 2. априла 1941. Одатле крећу у правцу Добоја и села Дуга Пољана где се затичу у време почетак Немачког напада на Југославију.

У селу Новска код Велике Градишке стижу 8. априла, где се састају са Брзим одредом који је формирао пуковник Драгољуб Михаиловић, одмах по избијању Априлског рата. Команду над обе јединице преузима пуковник Миахиловић. Баш на дан оснивања НДХ у Загребу, ове јединице крећу се пут Дервенте, где сутрадан 11. априла долази до борбе са Немцима. У тој борби први пут је рањен Чича Дража.

Један метак га је погодио у руку, а други прошао кроз задњи део бутине. Тада наредник – питомац Никола Марковић, који се налазио у непосредној Чича Дражиној близини, одвлачи га у јаругу из које су локални мештани до тада вадили песак и прекрива свог команданта грањем и песком, затим остављајући скривеног пуковника Михаиловића истчава на брисани простор и са две ручне бомбе уништава немачко митраљеско гнездо, те и он бива лакше рањен метком који га је окрзнуо по руци.

Дража Михаиловић и Никола Марковић у позадини десно у кошуљи, 1944.

Враћа се до јаруге по пуковника Михаиловића и пузећи, пошто је и сам рањен, односи га на леђима до утврђеног положаја који је већ заузео мајор Палошевић. Пуковник Дража Михаиловић, испоставило се, срећом, није био теже рањен, па након указане помоћи и превијања наставља да комадује војском.

Николи Марковићу су у пребацивању Чича драже помогла и два студента из Добоја, касније припадници Равногорског покрета Васо Велетић и Марко Опачић, тада добровољци који су приступили јединици пуковника Михаиловића.

Од тог тренутка Никола Марковић постаје стални Чича Дражин пратилац све до јуна 1945. када се у Босанској голготи разболео од тифуса и као болесник пребачен у једнице пуковника Кесеровића.  Чича Дража зна да је Никола син његовор ратног друга и војника из I светског рата Јована Марковића из Бозољина код Блажева, Никола Марковић тада постаје нераздвојни пратилац главнокомандујућег човека снага отпора у Југославији.

После окончане борбе са Немцима, сутрадан, побуњени Хрвати који стварају прве Усташке јединице и нападају на Одреде пуковника Михаиловића који се повлаче према Дервенти и одакле потискују Усташе. Међутим поново их јак налет Немачке артиљерије и моторизованих јединица терају у повлачење ка Добоју. У околини Добоја Чича Дража издаје наређење да се крене ка Дрини у Србију, где планира да органиује отпор Немачким окупационим снагама и успостави фронт.

капетан Ник Лалић, поручник Никола Марковић, генерал Драгољуб Михаиловић и пуковник Роберт Макдауел у Прањанима 6. септембра 1944.

Правац кретања водио је према Тузли, кроз муслиманска села, у која герилци улазе, после вишедневних борби и пешачења исцрпљени и без снабдевања. У већини случајева муслимански живаљ не излази у сусрет Југословенској војсци, све док Чича Дража и његов пратилац Никола Марковић не обаве преговоре са мештанима, а угледни трговац из Велова, Сулејман Хаџић заказује збор на коме позива становништво да пруже помоћ Чича Дражиним јединицама. Ратни пут ихиз села Велова, одакле крећу у ноћи између 15. и 16. априла, даље води ка Србији у коју стижу 2. маја у близину Бање Ковиљаче, где чамцима прелазе Дрину, а даље за Струганик на позив мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, па даље све до Равне Горе!

11. или 13.маја 1941. године пуковник Драгољуб Михаиловић је на Равној гори, на имању Дамњановића окупио првих 26 бораца – устаника под барјаком слободе, у окупираној Европи….

…Првих 26 :

1. Генералштабни пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић из Ивањице. Стрељан 17. јула 1946. у Београду. Не зна му сe гроб. 2. Коњички мајор Миодраг Палошевић из Београда. Погинуо у борби против КНОЈ-а на утоци Сутјеске 13. маја 1945. Не зна му се гроб. 3. Артиљеријски капетан II класе Миленко Рељић из Поцерине. Убијен од комунистичког Сврљишког одреда 17. јула 1942. у селу Космовац (срез Белопаланачки) . 4. Жандармеријски капетан I класе Милојко Узелац из Зрмање. Умро за време истражног поступка у Сремској Митровици 1946. 5. Артиљеријски поручник Илија Пажина из Невесиња. Страдао несрећним случајем 14. августа 1941. на Равној Гори. 6. Пешадијски поручник Бора Илић из Врања. Стрељан од  ОЗНЕ у Ваљеву октобра 1944. Не зна му се гроб. 7. Пешадијски резервни потпоручник Павле Мешковић из Охрида. Умро после рата у емиграцији. 8. Пешадијски потпоручник Крста Кљајић из Слуња у Славонији. Погинуо у заседи коју су му поставили љотићевци јула 1943. код села Горње Црнуће. Сахрањен на Равној Гори. 9. Пешадијски резервни потпоручник Владимир-Влада Ленац из Загреба. Умро после рата у САД. 10. Пешадијски наредник-водник Божидар-Божа Перовић из Славоније. Погинуо 1945. у Босни. Не зна му се гроб. 11. Пешадијски наредник Божидар-Божа Денцић из Олова код Вишеграда. Непозната даља судбина. 12. Инжењеријски наредник Божидар-Божа Величковић, непозната даља судбина. 13. Инжењеријски наредник Ђорђе Улман из Словеније. Непозната судбина. 14. Жандармеријски наредник Гојко Ајваз из Херцеговине. Непозната судбина. 15. Жандармеријски наредник Ђура Станковић,  погинуо у селу Струганик 6. децембра 1941. штитећи штаб Драже Михаиловића од Немаца. 16. Жандармеријски поднаредник Ђура Војиновић из Окучана у Славонији. Стрељан од Немаца по заробљавању 6. децембра 1941. у Струганику. 17. Жандармеријски поднаредник Благоје Ковач из Љубомира у Херцеговини. Погинуо 1946. у Босни приликом хапшења Драже Михаиловића, не зна му се гроб. 18. Жандармеријски поднаредник Никола Кордић, непознато. Умро у емиграцији. 19. Жандармеријски поднаредник Лазар Вукмирица из Мокрог Поља код Книна. Умро у емиграцији. 20. Морнарички наредник Фрањо Сеничар из околине Сплита. Умро после рата у Америци као емигрант. 21. Пешадијски поднаредник Радован Ковачевић, непознато. Умро после рата у емиграцији. 22. Војник Бењамин –Аца Самоковлија, Јеврејин из Босне. Преживео рат и умро осамдесетих година у Смедереву. 23. Војник Милош Бабић из Јужне Србије. Погинуо у борби против комуниста 1942. у Црној Гори. 24. Војник Лука Љумовић из Чачка. Погинуо у борби против комуниста 20. децембра 1941. на планини Јелици. 25. Војник Никола Вучковић из села Боровац код Зајечара. Преживео рат и умро као земљорадник у родном селу 1970. 26. Наредник – питомац Никола Марковић – Чичин из села Бозољин код Блажева. Последњи познати податак је да је 2011. године живео у Старачком дому у Брусу.

_______________________________________________________________________