Univerzitet Čačak: Ekonomski pokazatelji

Projekat: “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”

Zagovornici otvaranja univerziteta u Čačku, bez obzira da li je reč o lokalnoj vlasti, političkim partijama, privrednicima ili predstavnicima obrazovanja, kao osnovni argument navode ekonomski uticaj koji bi jedna ovakva institucija ilama na grad. Istovremeno predstavnici obrazovanja insistiraju na činjenici da bi Univerzitet Čačak uticao ne samo na obrazovni stepen našeg regiona, već i na razvoj obrazovanja u Srbiji uopšte.

          Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine  predviđa inoviranje sistema finansiranja iz budžeta i usklađivanje upisne politike sa tržištem rada i razvojnim prioritetima države. Istovremeno u ovom dokumentu se naglašava da prevashodno treba imati u vidu podatak da Srbija trenutno ima jedan od najnižih nivoa zaposlenosti u Evropi, a da na drugoj starni razvijene evropske zemlje beleže izuzetno visok stepen visokoobrazovanog stanovništva što nedvosmisleno ukazuje na to da su se države Evropske unije fokusirale na razvoj ekonomije znanja.

          – Treba imati  u vidu da Srbija u celini, trenutno ima jedan od najnižih nivoa zaposlenosti u Evropi (oko 50 odsto), dok Strategija Evropa 2020 postavlja ambiciozan cilj povećanja broja zaposlenih na 75 odsto. Stoga je jasno da realizacija ovog cilja zahteva povećanje efikasnosti tržišta rada, ali i promenu same strukture radne snage što podrazumeva reformu sistema obrazovanja i uvođenja sistema celoživotnog učenja. Čak 85 odsto visokoobrazovanih stanovnika EU koji su mlađi od 40 godina starosti je zaposleno, a stopa nezaposlenosti drastično je manja u grupi visokoobrazovanih nego u drugim grupama. To ukazuje da se sa promenama u savremenom svetu smanjuje broj poslova na tržištu rada za veliki broj ljudi sa srednjim obrazovanjem, čemu Srbija sa samo 6,5 odsto visokoobrazovanih ne može da odgovori. U evropskim zemljama sada teško može da se razvija ekonomija zasnovana na nižim veštinama i manufakturi, jer svet sve više počiva na ekonomiji znanja, za čiji su razvoj potrebni visokoobrazovani kadrovi. Ti kadrovi su odlično plaćeni, a industrija znanja je sama po sebi profitabilna, pa iz nje proističu i veliki porezi za državu. Time se, dakle, i sama zemlja bogati i omogućava joj se da izdvaja veća sredstva za razvoj nauke i obrazovanja i stvaranje novih inovativnih kadrova-navodi se između ostalog u Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. 

          U prilog ideji da Čačak postane univerziteski grad ide i Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine, gde jasno navodi da je vizija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije da ona postane inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede, a što je u tesnoj vezi sa formiranjem ekonomije zasnovane na znanju. Ističe se i jače povezivanje nauke i privrede kroz investicije i uvođenje poreskih i drugih podsticaja što bi za posledicu trebalo da ima direktan pozitivan uticaj na strukturu domaće privrede, ali i otvaranje mogućnosti mladim naučnicima da karijere ne grade samo u državnim institutima i na fakultetima, već da svoja znanja primenjuju i u privatnim kompanijama i industrijskom sektoru.

          Univerziteti i visoko obrazovanje u celini susreću se sa čitavim nizom novih izazova koji su proizvod savremenog društva. Rastući troškovi visokog obrazovanja usled trenda omasovljavanja visokog obrazovanja neretko dovode do relativnog pada ulaganja iz državnog budžeta.

Tekst objavljen u okviru projekta “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja na teritoriji  Grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.