Vikend studiranje na Poslovnoj školi

Vikend studiranje i dalje je zastupljeno u Srbiji, suprotno pozitivnim zakonima. 

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da Beogradska poslovna škola organizuje nastavu u najmanje dvadeset gradova i opština, iako je formalno akreditovala svega tri isturena odeljenja.

Zvanično, tri isturena odeljenja nalaze se u Sremskoj Mitrovici, Čačku i Novoj Varoši, dok je neregistrovanih preko dvadeset, od Subotice do Aleksandrovca.

Odeljenja se otvaraju zbog upisivanja što većeg broja studenata – što donosi veću zaradu školi, a na uštrb kvaliteta nastave i kriterijuma prilikom ocenjivanja. Ova škola tokom godine neprestano upisuje nove studente prekoračujući dozvoljenu kvotu za upis.

U takvim odeljenjima predavanja se održavaju uglavnom vikendom u osnovnim i srednjim školama, a u nekim gradovima Beogradska poslovna škola organizuje nastavu u tržnim centrima, dok u toku semestra profesori održe jedno ili dva predavanja.

Na ovaj način, škola obezbeđuje svojim zaposlenim profesorima dodatnu zaradu i važi za jednu od najprofitabilnijih školskih ustanova u sistemu obrazovanja u Republici Srbiji.

„Za školu sam saznala od drugara, pričalo se da nije teško završiti. Za šesticu nije moralo mnogo da se uči, a za veću ocenu je trebalo više truda. Pojedini profesori su bili rigorozni, nisu dozvoljavali prepisivanje“, svoja iskustva sa studiranja prenosi bivša studentkinja Škole iz Čačka koja je diplomirala pre dve godine i koja je htela da ostane anonimna.

Direktor Beogradske poslovne škole Đuro Đurović kaže da školska ustanova kojom on rukovodi nema neakreditovana isturena odeljenja, već konsultativne centre.

„Sve se radi u sedištu, sem konsultacija za naše studente…imamo konsultacije i na to imamo pravo, to se svodi na našu želju da marketinški promovišemo školu van Beograda i na pomoć studentima koji ne mogu zbog socijalnih i finansijskih prilika da žive i stanuju u Beogradu“, rekao je Đurović za BIRN.

Ipak, prema saznanjima BIRN-a, Škola organizuje predavanja, a ne konsultacije, i održava ispite van sedišta škole, što je zabranjeno Zakonom o visokom obrazovanju.

U Ministarstvu prosvete su svesni da je održavanje nastave van sedišta škola rasprostranjena pojava, ali kažu da država za sada nema efikasan način da se sa ovim izbori.

Savetnik za visoko obrazovanje u Ministarstva prosvete, Milovan Šuvakov, kaže da su kapaciteti Ministarstva veoma ograničeni, pošto prosvetna inspekcija za visoko obrazovanje ima svega tri inspektora, ali dodaje da su u planu izmene Zakona o visokom obrazovanju koje će u velikoj meri poboljšati stanje.

Univerzitetska profesorka u penziji i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete u periodu od 2001. do 2004. godine, Srbijanka Turajlić, kaže da problem takozvanih „divljih odeljenja“ postoji jako dugo u Srbiji. Ona smatra da sama ideja studiranja van sedišta fakulteta nije negativna, ali dodaje da je način na koji se ova ideja realizuje u Srbiji pogrešan, jer se isturena odeljenja vide samo kao izvor novca i nikako drugačije.

„To je fantastičan izvor zarade, odnos cene, troškova i profita je neviđen, a postoji paraopravdanje da je sve za dobrobit društva. To je hipokrizija, nesporno je da način na koji se to izvodi nije za dobar za društvo i nesporno je da se to radi zbog para“, kaže Srbijanka Turajlić za BIRN.

Prema saznanjima BIRN-a, Beogradska poslovna škola ima svoja isturena odeljenja u Lazarevcu, Smederevu, Aranđelovcu, Nišu, Jagodini, Mladenovcu, Sopotu, Požarevcu, Vršcu, Alibunaru, Aleksandrovcu, Bačkoj Palanci, Pančevu, Subotici, Ivanjici, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Staroj Pazovi, Kruševcu i dva odeljenja u Novom Sadu.

Koordinatori svoje usluge naplaćuju preko posredničkih agencija za obrazovanje, pa su školarine po centrima veće i za 40 hiljada dinara. Dok u agencijama kažu da su školarine veće zbog troškova putovanja profesora, direktor Škole Đuro Đurović to izričito negira i tvrdi da Škola ne prihoduje ni dinara više od 70,000 dinara po studentu.

„Ako toga ima, da student nekoj agenciji plaća konsultanstke usluge, to nikakve veze nema sa Školom, to može biti samo odnos studenta i nekog trećeg lica, a profesori svoje dnevnice i usluge naplaćuju isključivo od školarine, iz onih 70,000 dinara“.

Koordinatori kao mame i tate

Članovi 32. i 41. Zakona o visokom obrazovanju zabranjuju nastavu visokoškolskih ustanova van sedišta tih ustanova.

Komisija za akreditaciju svake godine objavljuje vodič za studente u kome se budući akademci pre izbora fakulteta mogu informisati koja isturena odeljenja i koji smerovi su akreditovani.

Beogradska poslovna škola ima akreditovana tri centra van sedišta, ali prema istraživanju BIRN-a ova škola nastavu održava u preko dvadeset centara.

U svakom gradu ili opštini gde se održava nastava BPŠ delegira svog zastupnika, ili koordinatora centra čija je uloga da posreduje između studenata i profesora i da organizuje nastavu i ispite.

Škola nigde nije objavila kontakte svojih koordinatora, niti informaciju da centri postoje. Međutim, BIRN je došao u posed spiska centara i kontaktirao preko dvadeset koordinatora koji zastupaju interese BPŠ.

Svi oni kažu da studenti upisuju akreditovane smerove, ali izbegavaju da komentarišu činjenicu da odeljenja u njihovim gradovima nemaju dozvolu za rad. Kao posebnu pogodnost ističu da iako se ne studira u Beogradu, studenti koji završe Školu van sedišta fakulteta dobijaju diplomu kao da su studirali u Beogradu.

Profesorka Turajlić kaže da je problem nelegalnih odeljenja postojao i za vreme njenog mandata, ali da tada, kao ni sada, nije bilo načina da se ona otkriju. Po pravilu lokalna vlast neće da denuncira pošto ona to prikazuje kao svoju brigu za region, a ako nema ko da prijavi nema načina da se to otkrije.

Možda najočigledniji primer koji potvrđuje ovu tezu je grad Kruševac, čiji je gradonačelnik  2012. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa Beogradskom poslovnom školom.

Gradskom uprava je tada na svom sajtu objavila sledeće: „Beogradska poslovna škola – Visoka škola strukovnih studija koristeći višedecenijsko teoretsko i praktično iskustvo postavlja temelje poslovnog obrazovanja u saradnji sa lokalnim samoupravama na putu ka uspešnom poslovanju”.

Dalje, na lokalnoj kraljevačkoj televiziji je u avgustu 2015. godine je emitovan prilog u kome koordinatorka reklamira Školu i najavljuje upis desete generacije studenta u ovom gradu. Ni kruševačko ni kraljevačko istureno odeljenje nisu na zvaničnoj listi BPŠ.

Iako nije formalizovana potpisivanjem memoranduma i opština Sopot ima saradnju sa BPŠ. U opštini nadomak Beograda pre četiri godine je otvoreno istureno odeljenje škole, a koordinator od prvog dana je Bojan Milosavljević, opštinski službenik.

Direktor Beogradske škole Đurović na pitanje kako komentariše otvaranje odeljenja u Kruševcu odgovara: “To su konsultacije…taj koji vam je to rekao on ne zna ništa“.

A na konstataciju da pojedini koordinatori, iako svesni da je održavanje nastave van sedišta škole zabranjeno Zakonom o visokom obrazovanju, aktivno učestvuju u promociji škole na lokalnim medijima, Đurović odgovara:

„Svi se oni lažno predstavljaju kao konsultanti i nemaju pravo to da rade za našu školu, a nije nemoguće da neko na nekakvim televizijama zakupi termin pa da promoviše naš konsultativni centar, da neko od tih bivših koordinatora sa ostatkom neke ranije svesti kada su tako ranije radili kada je bilo tih centara da je tako rađeno, od kad sam ja direktor toga nema, mislim da toga nema…“.

Pored onih odeljenja koja se promovišu, novinari BIRN-a su razgovarali i sa koordinatorima centara koji se nisu javno oglašavali.

Predstvaljajući se kao potencijalni studenti škole, novinari su sa koordinatorima razgovarali u dva navrata. Prvi put pred upisni rok u junu 2015. godine, kada su se raspitivali oko upisa u centrima i polaganju prijemnog. Drugi put krajem decembra 2015. godine, kada je povod bio eventualno upisivanje u Školu na pola školske godine.

Tako je na pitanje koliko su učestala predavanja, koordinator iz Novog Sada je odgovorio: „Po predmetu profesor dolazi dva puta po predavanju i dva puta po ispitu. Oni ne mogu baš u potpunosti da ispredaju svoj predmet, oni se više baziraju na tome šta treba da se pripremi za ispit. Sa njima se može komunicirati mejlom, ali je sasvim dovoljno to što oni kažu na tim predavanjima. Tako da nema toliko obaveza na samoj školi“.

Na pitanje koju ulogu ima koordinator u školi, odgovor je bio da „sve ide preko mene, ja sam tu mama i tata…. znači neće padati godinu sigurno, ja sam tu da obezbedim da sve tu ide svojim tokom, što malo preko profesora, što malo preko njih poteram i tako“.

Krajem decembra 2015. godine, novinari BIRN-a su kontaktirali koordinatore centara kako bi saznali kakve su mogućnosti za upis u Školu na polovini školske godine. Jedini uslov za upis u Školu, kako je rečeno novinarima BIRN-a, jeste uplata školarine i dokaz o polaganju prijemnog ispita na bilo kom fakultetu.

„Predavanja su već prošla za prvi semestar, ali do januara bi trebalo da uplatite prvi deo školarine, i knjige da uzmete, one su po 1,200 dinara, deset knjiga za prvu godinu i da odradimo još neke tehničke stvari i nije problem“.

Beogradska poslovna škola je do prošle školske godine u Aleksandrovcu održavala nastavu u tamošnjoj srednjoj školi. U ovoj srednjoj školi kažu da je beogradska visokoškolska ustanova koristila njihove prostorije šest godina. Kada je na čelo srednje škole došla nova uprava raskinuli su saradnju pošto nije bilo nikakvog ugovora koji bi određivao uslove saradnje.

„Koordinator je jednog dana došao i tražio ključ, ali pošto nije bilo ugovora nismo mu izašli u susret. To je jedna vrlo neozbiljna škola, jednom prilikom su zvali i tražili da van radnog vremena da otvorimo našu školu jer se profesor vraća sa skijanja i hoće da održi nastavu“, izjavio je jedan od zaposlenih aleksandrovačke srednje škole koji je želeo da ostane anoniman.

Najbolje plaćeni profesori

Beogradska poslovna škola spada u red najbogatijih i najprofitabilnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prema podacima Ministarstva prosvete, Škola je treća na spisku svih visokoškolskih ustanova po sopstvenim prihodima.

Za 2014. godinu Škola je prijavila skoro sedamsto miliona dinara sopstvenih prihoda. Ispred nje su samo Tehnički fakultet iz Novog Sada i Medicinski fakultet iz Beograda.

Takođe, Škola je prva na listi svih visokoškolskih ustanova po izdacima za plate zaposlenih, a njeni profesori su među najplaćenijima u zemlji.

Najveći deo ovih prihoda BPŠ ostvaruje od školarina i upisa većeg broja studenta od broja za koji je akreditovana. Tako je Škola 2014. godine, prema podacima Ministarstva prosvete, upisala skoro 2,400 studenata, što je 600 studenata više od zvanično odobrenog broja.

Direktor Đurović kaže da je Škola ispunila akreditacionu kvotu u upisnom roku, ali da je nakon toga, tokom školske godine, upisivala studente sa drugih fakulteta.

„Studenti sa drugih fakulteta dolaze kod nas, svaki dan dođe po 10 ili 15 uglavnom sa privatnih fakulteta. Mi smo akreditovani za novoupisane, za prepisane nas niko ne može akreditovati“, objašnjava Đurović uzrok većeg broja studenata.

U Komisiji za akreditaciju visokoškolskih ustanova kažu da direktor greši i da se prilikom upisa u prvu godinu kvota odnosi na celu godinu.

„Nema prelaska na prvu i poslednju godinu studija….da škola ima kapacitete da upisuje više, za toliko mesta bi dobila kvotu“, kaže za BIRN predsednik Komisije za akreditaciju, profesor Ćemal Dolićanin.

Najveći deo studenta koji su upisani preko dozvoljenog broja je upisano u isturenim odeljenjima.

Profesor Beogradske poslovne škole, koji je želeo da ostane anoniman, za BIRN kaže da Škola organizuje nastavu širom Srbije više od dvadeset godina, ali da je ekspanzija otvaranja „centara“ počela u drugoj polovini devedesetih. Naš sagovornik tvrdi da je osnovni motiv ovakvog načina rada novac i profit koji ostvaruju škola i putujući profesori.

„Ako profesor obiđe preko 20 centara u jednom semestru, plus odlasci na ispite, i za svaki put dobije nadoknadu od 15,000 dinara, zarada u semestru preko redovne plate je par hiljada evra“, kaže sagovornik BIRN-a.

Ni jedan od profesora koji održavaju nastavu po centrima, a sa kojima je BIRN stupio u kontakt, nije želeo da da razgovara na ovu temu.

Profesorka Turajlić kaže da veliki deo odgovornosti za urušavanja kvaliteta visokog obrazovanja ima upravo akademska zajednica.

„Postoji ozbiljna korumpiranost akademske zajednice jer je svako našao svoju nišu iz koje izvlači novac. I što bi on talasao? I što se njega tiče koliko novca ima Beogradska poslovna na računu, a trebalo bi da ga zanima. Pripadnost akademskoj zajednici bi trebala da podrazumeva mnogo veću odgovornost spram društva nego što danas podrazumeva. I mnogo veći osećaj elitizma koji obavezuje da vi nešto tom društvu koje od vas to napravilo  i ostavite, a toga nema“, smatra profesorka Turajlić.

BIRN je sredinom 2015. godine objavio priču o finansijskim malverzacijama Beogradske poslovne škole iz 2013. godine kada je ova školska ustanova mimo zakona i po nalogu visokih vladinih funkcionera pozajmila sedam miliona evra prezaduženim kompanijama Simpo i Kontiki. Novac Školi, po svoj prilici, nikada neće biti vraćen, a prema saznanju BIRN-a u toku je istraga Specijalnog tužilaštva o ovom slučaju.

Država bez rešenja

Sistem „divljih fakulteta“ opstaje jako dugo jer postoji zajednički interes svih učesnika – studenata koji lako stiču diplome, škola i profesora koji dodatno zarađuju, kao i lokalnih samouprava koje u ovome vide priliku za promociju svojih regiona.

Ako se uzmu u obzir i ograničeni kapaciteti nadležnog ministarstva, koje ima svega tri inspektora, čini se da je ovaj problem nemoguće rešiti.

U Ministarstvu prosvete i Komisije za akreditaciju napominju da postoji dobra volja nadležnih inspekcija da se zatvore sva odeljenja koja nemaju akreditaciju, ali da bez saradnje akademske zajednice i lokalnih samouprava nije moguće utvrditi gde se sve nalaze isturena odeljenja.

„Prosvetni inspektori mogu da reaguju ako znaju tačnu adresu gde se održava nastava i termin, kako bi na licu mesta mogli da zateknu profesore ili studente. To je za sada jedini način da se neko odeljenje zatvori“, kaže za BIRN savetnik za visoko obrazovanje u Ministarstva prosvete, Milovan Šuvakov.

Šuvakov najavljuje promene Zakona o visokom obrazovanju za koje tvrdi da bi u velikoj meri uticale na transparentnost rada visokoškolskih ustanova. Novina bi bila osnivanje jedinstvenog registra studenata, tako da bi Ministarstvo u svakom trenutku znalo ko i kada je upisan na kom fakultetu.

Na taj način bi država imala kontrolu nad tim da li fakulteti upisuju prekobrojan broj studenata, ali ne  i da li studenti pohađaju nastavu i polažu ispite van sedišta.

Prema podacima Ministarstva prosvete do sada je svega šest odeljenja visokoškolskih ustanova pronađeno i zatvoreno.

Samo u Čačku je tokom jedne kontrole 2013. godine zatvoreno pet odeljenja, i to dva Beogradske poslovne škole, i po jedno Univerziteta “Union Nikola Tesla”, Megatrenda i Alfa univerziteta. U Boru je zatvoreno odeljenje Fakulteta za za evropsko pravno-političke studije iz Novog Sada.

Direktor Đurović, iako tvrdi da Beogradska poslovna škola ne organizuje nastavu i ispite van sedišta, već samo konsultacije, kaže da radi sve što je u njegovoj moći da studente iz konsultativnih centara vremenom prebaci u akreditovane centre.

„Sve studente iz konsultativnih centara ćemo usmeriti prema regionalnim akreditovanim centrima i tako ćemo rešiti problem. Sa druge strane ne želimo da se odričemo studenata koji će ako ne bude naše škole preći u isturena odeljenja privatnih fakulteta“, rekao je Đurović.

Profesorka Turjalić tvrdi da ne postoji tehničko rešenje koje bi sprečilo pojavu „divljih fakulteta“. Ona smatra da diplome bez stečenog znanja imaju smisla samo u poremećenom sistemu vrednosti gde se za zapošljavanje ne traži stručnost, već partijska pripadnost, kao i da sve dok diplomci bez znanja nalaze utočište u javnim preduzećima i državnoj upravi nema razlike da li ste studirali u sedištu fakulteta ili ne.

„Način je da se uozbilji vlast, da Vlada ukine partijsko zapošljavanje, Ministarstvo tu ne može ništa, može samo da da ostavku kao moralni čin. Sve ostalo je žali bože truda. Ne vidim korak koji vodim ka nečemu. Da ubedite narod da mu treba znanje, a on zna da mu treba nešto drugo“, kaže sagovornica BIRN-a.

BIRN