Od nevraćenog kusura trgovci zarade milione
Kada bismo uzimali kusur i stavljali ga u kasu, četvoročlana porodica u kojoj svaki član bar jednom dnevno trgovcima ostavi dva dinara na kraju godine bila bi bogatija za oko 3.000 dinara.
I dok u svetu kupci očekuju kusur u cent, u Srbiji to nije slučaj. Skoro svaki dolazak u prodavnicu, pekaru ili pred kiosk praćen je sličnim scenariom. Za račun koji nije okrugao trgovci nam, ponekad uz izvinjenje a ponekad bahato, kažu – „nemam sitno“. Tako nam najčešće uzmu od jednog do četiri dinara. Drugi snenario je nešto drugačiji, ali ishod je isti. Ljubazan trgovac pruža nam gomilu kovanica, a mi mu, uz osmeh i odmahivanje rukom, kažemo „ma, u redu je“.
U tom trenutku sitniš deluje smešno, ali ne razmišljate da, ako četiri člana jedne porodice bar jednom dnevno ostave u prodavnici bar po dva dinara, na kraju godine gube 3.000 dinara. Ako svako od 2,5 miliona domaćinstava dnevno ostavi dva dinara u prodavnicama, dolazimo do podatka da Srbi svakog dana bace pet miliona dinara, što na godišnjem nivou iznosi 1,8 milijardi. S druge strane, retka je situacija da trgovci odmahnu rukom i kažu „ma, u redu je“ u slučaju da kupcu zafali sitniš.
Vlasnici dućana tvrde da u kasama ostavljaju oko 1.000 dinara u kovanicama.
– Na početku radnog dana kase su pune sitnog novca. Koliko sitnog novca će imati na startu, zavisi od veličine prodavnice, od toga koliki je promet, da li se nalazi u blizini škole – kažu u jednoj trgovini.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je nevraćanje kusura u inostranstvu nezamislivo.
– Dogodilo mi se u Engleskoj da je radnik s kase trčao za mnom da bi mi vratio sitninu. To samo pokazuje da oni novac cene, dok u Srbiji retko ko insistira na kusuru, koji je bitan samo deci i penzionerima – kaže profesor Savić.
Zaokruže cene
Novac gubimo i kada ne želimo da ostavimo kusur trgovcima jer su u cenama i dalje u opticaju apoeni od 50 i manje para, koji su izbačeni iz upotrebe pre skoro osam godina. Cene koje nisu zaokružene na rafovima, zaokružuju se na kasi, i to tako što se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na – dinar. Ipak, ova računica najčešće ide na štetu potrošača. „Blic“ je izračunao da, ako nam kroz plaćanje računa za struju, fiksni telefon i mobilni telefon zakinu po 20 para, građani godišnje ostanu kratki za dodatnih 37,6 miliona dinara.
Blic
Наравно све је тако и биће тако док они који су задужени за ред и дисциплину дремају и чешу се испод пупка у удобним канцеларијама.Униформа чизма опасач и тетејац су закон наравно са вешалима на тргу. Ко у Кини па изволте демократију.
Upravo se setih imena jednoga benda „Necu Zvake Hocu Kusur“ 😀
Potpuna neistina… taj novac u pazar ne moze da uđe …moze samo da ostane kasirkama kao baksis ili eventualno da pokriju manjkove od krađa. Toliko se krade da je to tri puta veca steta od sitnine koja ostane. Uzmimo u obzir da trgovkinje često ljudima vrate okruglu cifru i kažu u redu je. A sta cemo sa kafanom koliko tu baksisa ostavimo???