Od nevraćenog kusura trgovci zarade milione

Kada bismo uzimali kusur i stavljali ga u kasu, četvoročlana porodica u kojoj svaki član bar jednom dnevno trgovcima ostavi dva dinara na kraju godine bila bi bogatija za oko 3.000 dinara.

I dok u svetu kupci očekuju kusur u cent, u Srbiji to nije slučaj. Skoro svaki dolazak u prodavnicu, pekaru ili pred kiosk praćen je sličnim scenariom. Za račun koji nije okrugao trgovci nam, ponekad uz izvinjenje a ponekad bahato, kažu – „nemam sitno“. Tako nam najčešće uzmu od jednog do četiri dinara. Drugi snenario je nešto drugačiji, ali ishod je isti. Ljubazan trgovac pruža nam gomilu kovanica, a mi mu, uz osmeh i odmahivanje rukom, kažemo „ma, u redu je“.

U tom trenutku sitniš deluje smešno, ali ne razmišljate da, ako četiri člana jedne porodice bar jednom dnevno ostave u prodavnici bar po dva dinara, na kraju godine gube 3.000 dinara. Ako svako od 2,5 miliona domaćinstava dnevno ostavi dva dinara u prodavnicama, dolazimo do podatka da Srbi svakog dana bace pet miliona dinara, što na godišnjem nivou iznosi 1,8 milijardi. S druge strane, retka je situacija da trgovci odmahnu rukom i kažu „ma, u redu je“ u slučaju da kupcu zafali sitniš.

Vlasnici dućana tvrde da u kasama ostavljaju oko 1.000 dinara u kovanicama.

– Na početku radnog dana kase su pune sitnog novca. Koliko sitnog novca će imati na startu, zavisi od veličine prodavnice, od toga koliki je promet, da li se nalazi u blizini škole – kažu u jednoj trgovini.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je nevraćanje kusura u inostranstvu nezamislivo.

– Dogodilo mi se u Engleskoj da je radnik s kase trčao za mnom da bi mi vratio sitninu. To samo pokazuje da oni novac cene, dok u Srbiji retko ko insistira na kusuru, koji je bitan samo deci i penzionerima – kaže profesor Savić.

Zaokruže cene

Novac gubimo i kada ne želimo da ostavimo kusur trgovcima jer su u cenama i dalje u opticaju apoeni od 50 i manje para, koji su izbačeni iz upotrebe pre skoro osam godina. Cene koje nisu zaokružene na rafovima, zaokružuju se na kasi, i to tako što se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na – dinar. Ipak, ova računica najčešće ide na štetu potrošača. „Blic“ je izračunao da, ako nam kroz plaćanje računa za struju, fiksni telefon i mobilni telefon zakinu po 20 para, građani godišnje ostanu kratki za dodatnih 37,6 miliona dinara.

Blic