Mladi bi najradije na državne „ jasle“

Od političkih promena u Srbiji 2000-te godine smanjenje obima javnog sektora i državne administracije predstavlja jednu od najčešće pominjanih tema, bilo da je reč o srpskim političarima ili ekonomistima koji u glomaznom i neefikasnom javnom servisu vide jedan od ključnih problema realizacije privrednih i ekonomskih reformi. Na drugoj strani uprkos činjenici da srpski političari, naročito u vreme predizbornih kampanja, neprestano najavljuju depolitizaciju društva, svedoci smo, enormnog zapošljavanja u javnim preduzećima, lokalnoj i državnoj upravi kao svojevrsnom nagradom koju politički aktivisti dobijaju za vernost vladajućim partijama.

Da apsurd bude veći ti isti političari neprestano potenciraju na razvoju preduzetništva, naročito kada je reč o mladima, kako bi se povećao rast proizvodnje i smanjila stopa nezaposlenosti, ali uprkos tome, sudeći bar na osnovu istraživanja koja su prethodnih godina sprovedena u Srbiji, mladi suočeni sa sveopštom politizacijom i partijskim zapošljavanjem u najvećem broju kao egzistencijalno rešenje vide upravo zapošljavanje u javnom sektru.

Istraživanja sprovedena u Srbiji nedvosmisleno ukazuju da bi čak 80 procenata mladih ljudi u Srbiji radije da se zaposli u javnim preduzećima, nego da razvijaju sopstveni biznis. Siguran posao fiksno radno vremje, redovna plata svakog 1. i 15. u mesecu, što simboliše rad i javnom sektoru su drugim rečima ideal kome teži većina mladih u Srbiji, Međutim uprkos činjenici da iz godine u godinu državne “jasle” postaju sve tešnje kod mladih u Srbiji prteovlađuje nemotivisanost kada je reč o pokretanju sopstvenog biznisa.

– Uprkos tome što se procenjuje da je nezaposlenost među mladima od 25 do 34 godina čak 33 odsto, pri čemu je taj procenat najviši među fakultetski obrazovanom populacijom, rezultati istraživanja iz 2014. godine pokazuju da bi čak 40 odsto mladih u Srbiji ipak radije odabralo sigurno i manje plaćeno radno mesto, nego pokrenulo svoj sopstveni biznis. Samo 33 odsto bi započelo neku vrstu preduzetništva, a čak 74 odsto misli da je to suviše rizično. Ovi rezultati nedvosmileno pokazuju da je neophodno izvršiti sistemski zaokret kada je u pitanju razvoj preduzetništva kod mladih u Srbiji – ističe Miloš Došen iz Serbian Venture Network koja je sprovela ovo istraživanje i širom Srbije u saradnji sa Erste bankom organizovala čitav niz panel diskusija pod zajedničkim naslovom „Pokreni se za budućnost“.

Dosadašnja iskusta, prema rečima Andreje Brbaklić iz Ester banke, nedvosmiseno ukazuju da je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju mladi preduzetnici pristup finansijskim sredstvima, zbog čega je pružanje podrške razvoju preduzetnišva među mladima strateško opredeljenje Erste Banke.

– Statistika pokazuje da samo tri od deset pokrenutih biznisa bude uspešno. Erste Banka nastoji da projektima koje pokreće i podržava, tu statistiku značajno unapredi. Tokom 2013. godine smo, kroz program „Superstep“ finansirali sedam biznis planova sa 24.000 evra. Zahvaljujući dodatnoj podršci koja je obuhvatila sve segmente poslovanja, a ne samo obezbeđivanje finansijskih sredstava, svi podržani projekti su se pokazali kao uspešni, dok smo tokom 2014. kroz projekat „Biznis mladih Srbije“ sa 100.000 hiljada evra finansirali projekte mladih preduzetnika do 35 godina starosti, po povoljnim uslovima – objašnjava Andrea Brbaklić.

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

__________________________________________________________________