U Srbiji se (ne)podstiče preduzetnički duh

Posle promena 2000. godine vlasti nisu uradile mnogo kako bi se stvorilo podsticajno okruženje za pokretanje malih preduzeća koja bi smanjila stopu nezaposlenosti i promenila strukuru i karakter naše posrnule ekonomije, već su ekonomski oporavak gradile na privlačenju stranih investicija. Međutim, takva politika nije bila uspešna, što pokazuje visoka stopa nezaposlenosti od oko 20%, a razlozi za to leže u izostanku ključnih reformi. Zbog toga se Srbija prema Doing Business indeksu Svetske banke, koji govori o poslovnoj klimi i mogućnostima za ulaganja i pokretanje biznisa, nalazi na 91. mestu od ukupno 189 zemalja sveta.

Istovremeno, prema Indeksu ekonomske slobode (Index of Economic Freedom) Srbija se nalazi na 90. mestu, između Maroka i Svazilenda. Ova dva indeksa su ključni indikatori za poslovne ljude i investiture, a loše rangiranje Srbije pokazuje da je želja da se privuku strane investicije bila samo deklarativna s obzirom na to da nisu izvršene ključne reforme. Sa druge strane prema GEDI indeksu (The Global Entrepreneurship and Development Institute Index) nerealno je očekivati od građana da se preusmere na privatni sektor kada je privreda zemlje po stepenu povoljnosti za pokretanje novih biznisa na 38 mestu u Evropi.

Osim ovih prepreka koje direktno ili indirektno stvara država visokim porezima, visokoj stopi regulacije privatnog biznisa, skupim kreditima koji su, opet, posledica vođenja loše monetarne i fiskalne politike od strane institucija koje su pod kontrolom države, postoje i drugi razlozi za izostanak preduzetničkog buma na kome počivaju sve razvijene zemlje sveta. Umesto toga, javni sektor se često vidi kao rešenje za sve probleme jer su građani negativno indukovani da misle da su poslovi u javnoj upravi sigurni i dugoročni. Dominantni diskursi u javnoj sferi su upravu oni koji kao negativnu pojavu predstavljaju etiku preduzetništva.

Međutim, javni sektor u Srbiji je najneefikasniji među svim post- tanzicijskim zemljama što će reći da je nesrazmeran odnos troškova i koristi. Drugim rečima, mnogo košta, a malo stvara. Kako je takav neefikasan sistem i dalje privlačan mladima, jedno je od pitanja koje je podstaklo istraživanje Preduzetnička kultura kod mladih koje je na teritoriji Srbije sproveo Libertarijasnki klub Libek.

– U Srbiji trenutno posluje svega 330.693 aktivnih firmi. Tek je 2013. godine prvi put posle dužeg vremenskog perioda otvoreno više firmi i radnji nego što je ugašeno. Međutim, ukoliko se pogleda sektorski videćemo da se najveći broj firmi otvara u onim granama koje nisu “inovacione” i što je još zanimljivije u onim sektorima gde se ujedno zatvara najveći broj kompanija, a to su trgovina i ugostiteljstvo. Ovaj podatka nam mnogo govori o strukturi novih biznisa i radnoj snazi uposlenoj u njoj. Zbog toga je važno napomenuti da od 780.000 nezaposlenih svega 7.000 njih su zanatlije, dok sa druge strane, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, 53.296 nezaposlenih čine fakultetski obrazovani stanovnici. Navedeni podaci iz komparativne analize svedoče o tome da Srbija ne prati savremene ekonomske tokove kada je u pitanju sve izraženije globalno okretanje preduzetništvu. Istraživački fokus bio je usmeren na percepciju faktora koji sprečavaju pokretanje sopstvenog biznisa kod mladih – objašnjava Nikola Jović, koordinator istraživačkog tima Libeka.

Rezultati do kojih je došao Libek, kada je reč o razvoju preduzetništva kod mladih ne ostavljaju prostora za optimizam ali nesumnjivo daju realnu sliku aktuelnog poslovnog ambijenta i klime koja vlada u Srbiji.

– Najznačajniji podatak do koga je došao istraživački tim Libeka svakako je činjenica da 89,6 odsto ispitanika, koje su činili studenti 13 fakulteta, društvenih i prirodno-tehničkih. smatra da poslovna kultura u Srbiji ne podstiče preduzetnički duh. Odnosno da 65 procenata ispitanika ne planira da u naredne tri godine pokrene sopstveni biznis. Kao najzačajnije faktore zašto se mladi ne usuđuju da pokrenu svoj biznis ispitanici ističu nedostatak početnog kapitala, loše uslove poslovanja, velike namete i poreze  i složene administrativne procedure, što je gotovo identičan nalaz do koga su došli autori sličnih istraživanja. Svega 17,4 odsto ispitanika smatra da ih je stečeno formalno obrazovanje pripremilo za pokretanje i vođenje sopstvenog biznisa, dok 62 procenta navodi da u svojoj okolini redovno čuje “Ne želim da radim bilo koji posao, završio sam fakultet”. Naročito obeshrabrujuće deluje stav koji navodi 48,9 odsto ispitanika a glasi-Bolje da sedim kod kuće, nego da radim za malu platu. Ništa manje indikativno nije ni to što čak 53,9 procenaa mladih kaže da u svojoj okolini redovno čuje-Državna služba je super, nije velika plata, ali ni ne radiš mnogo – upozorava Nikola Jović, koordinator istraživačkog tima Libeka.

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

________________________________________________________________