Entuzijazam brzo splasne

Mladi u Srbiji prvi ostaju bez posla i istovremeno najteže dolaze do zaposlenja, zbog čega kao jedinu sigurnu opciju vide posao u državnoij službi ili javnim preduzećima. Drugim rečima, mladi u Srbiji, bez obzira na stepen obrazovanja, očekuje pre svega da imaju siguran posao i sigurnu platu, a tek na drugom mestu, kako pokazuju brojna istraživanja, im je kreativan i dinamičan posao, izazovan, malo rizičan, ali sa perspektivom velike zarade, što sve skupa nažalost, po ko zna koji put, ukazuje da u Srbiji jedino još država funkcioniše. Odnosno da je jedino još država siguran poslodavac, i jedino je radno mesto sigurno u državi.

Dosadašnja iskustva ukazuju da mladi preduzetnici u privatni biznis ulaze sa ogromnim entuzijazmom i velikim idejama. Ali, demorališu se već na samom početku i taj entuzijazam nestane već u fazi registracije firme. ne jednom desilo se da neki mladi preduzetnik, koji je dobio startup-kredit od države praktično sva dobijena sredstva potroši na državne dažbine, što samo po sebi predstavlja svojevrsan nonsens.

– Očigledno da još uvek ambijent za privatni biznis nije dovoljno stimulativan ni za jednu generaciju, a naročito ne za mlade koji bi možda i najviše mogli da urade u toj oblasti – objašnjava nezainteresovanost mladih da se upuste u sopstveni biznis Marko Stojanović iz Građanskih inicijativa koje su svojevremeno pokrenule program “Državniposao? Ne hvala!

Mnogo je primera koji potvrđuju stav mladih da u Srbiji, uprkos suprotnim uveravanjima državnih zvaničnika, još uvek nije uspostavljena povoljna klima za preduzetništvo mladih. Na ovo ukazuje i Aleksandar Cvetić, mladi direktor i vlasnik firme „Elektrosakupljač“, koja se bavi sakupljanjem i transportom električnog i elektronskog otpada. Na ideju za tu vrstu biznisa došao je pre nepune dve godine. On se, kako kaže, već na startu suočio sa preprekama koje navode i drugi biznismeni i investitori: previsoki troškovi pokretanja biznisa, komplikovane procedure, nestabilan tržišni i zakonodavni okvir. Ipak, i pored svih prepreka i neizvesnosti tržišta. Uprkos svemu Cvetić ipak preporučuje mladim ljudima sa dobrom idejom da započnu sopstveni biznis.

– Na pokretanje ove vrste biznisa podstakle su me informacije koje je u javnost plasiralo nadležno ministarstvo, a kojima je najavljeno da će reciklaža u Srbiji postati jedan od isplativijih poslova. Ministar je govorio o nekih 10.000 novih radnih mesta u toj ‘zelenoj industriji’. Tako da sam se na talasu tih informacija upustio u sve to. Kada nastane neki problem, to je u suštini tržišna šansa. Jer, treba da se pojavi neko ko će da reši taj problem i da nađe neki ekonomski interes u tome. Tako da svako ko je mlad, ambiciozan i želi da se okuša u tome, i ne želi da zavisi od nekog drugog, ima mogućnost da pokuša. I ja podržavam sve koji tako nešto hoće – kaže Cvetić.

Iskustvo Aleksandra Cvetića i ostalih mladih ljudi koji su se odvažili da se upuste u sopstveni biznis nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da je mladima potrebna specifična podrška u samoj fazi registrovanja preduzeća, a što bi trebalo da omogući formiranje takozvanih biznis inkubatora, kakvi postoje u Beogradu pri tehničkim fakultetima.

– Mladi bi se tako u prve dve godine fokusirali na svoju ideju i projekat, a komplikovane procedure registracije, vođenja finansija, bavljenje pravnim pitanjima, radila bi jedna stručna ekipa u okviru biznis inkubatora – zaključuje Marko Stojanović iz Građanskih inicijativa.

USPESI ČAČANSKOG PLAZMATEHA

Vlasnik čačanske firme “Plazmateh” Branimir Plazinić sa svojim saradnicima konstruisao je brojne mašine koje se koriste u prerađivačkoj, a posebno u industriji reciklaže.  Jedna od tih mašina već više od pola godine je u pogonu fabrike ekoloških ploča napravljenih od recikliranog otpadnog materijala, “FEPLO” u Čačku.  “Plazmateh” se bavi projektovanjem, izradom i održavanjem sistema i mašina za automatsku proizvodnju, kao i proizvodnjom gorionika, upavljačkih jedinica, regulatora, automata i drugih proizvoda. Da bi proširili proizvodnju i uposlili nove radnike, potreban im je halski prostor od 1.000 kvadrata.