U preduzetništvo sami ili uz podršku porodice

Kada se govori o mladima koji su odlučili da po završetku školovanja pokrenu sopstveni posao, Srbija se ne razlikuje mnogo od ostatka sveta. Kao i svuda u svetu mladi i u Srbiji u biznis ulaze oslonjeni na sopstvene snage i iskustva, što je daleko teži i neizvesniji put, ili nastavljaju posao koji je započeo neko iz njihove porodice, a ne znači da je njihov razvojni put lišen problema.

Međutim, uprkos olakšicama koje pruža porodica koja je već uključena u neki biznis, svesni nepovoljne poslovne klime koja vlada u Srbiji i suočeni sa problemima koje su imali njihovi roditelji dok su razvijali firme, nimalo nije zanemarljiv broj mladih koji potiču iz preduzetničkih porodica, a koji posle završenog školovanja nastoje da se domognu ili državnog posla ili da odu u inostranstvo. Što je svakako izraženije kod pripadnica lepšeg pola koje su ipak manje zastupljene u srpskom preduzetništvu nego što je to slučaj u razvijenim zemljama.

Jedna od onih koja je još u vreme srednjoškolskih dana odlučila da nastavi i razvije posao koji su započeli njeni roditelji, preciznije otac, je i Čačanka Tanja Jevtović vlasnica i direktorka trgovinske firme „MD produkt plus”.

– Rođena sam 1987. godine, a moj tata je počeo da se bavi veleprodajom 1992. godine, tako da sam praktično odrasla uz trgovinu. U svakoj pauzi posle škole sam bila uključena u posao i pomagala sam. Kada sam završila fakultet, odlučila sam da osnujem lanac maloprodajnih objekata „MD produkt plus“ i sada imam 26 marketa – kaže Tanja Jevtović.

U Tanjinim prehrambenim prodavnicama trenutno je zaposleno radi 70 radnika, a u planu joj je proširenje mreže marketa u kojima će zaposliti još najmanje 30 radnica. Zahvaljujući poslovnim rezultatima Tanja je prošle godine nominovana u najuži izbor za nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.

Za razliku od Tanje koja je za otpočinjanje sopstvenog posla uživala bezrezervnu podršku porodice Filip Radojičić se u vode privatnog biznisa otisnuo sam, budući da se u njegovoj porodici pre toga niko nije bavio privatnim biznisom. Za Filipov poslovni uspeh najzaslužnije su šljive! On je 2010. godine došao na ideju da suši voće, pre svega šljive i da ga prodaje na domaćem i inostranom tržištu. Novcem koji je na osnovu kredita dobio iz Fonda za razvoj kupio je najpre jednu, a naredne godine još jednu sušaru čime je duplirao ujedno proširivši ponudu sušenim jabukama i kajsijama.

–Proizvode u najvećoj meri plasiramo u Rusku Federaciju i to smo najpre radili preko posrednika da bi razvojem proizvodnje uspostavili direktnu saranju sa inostranim kupcima.Poražavajuće je da imamo 700.000 nezaposlenih i isto toliko hektara obradive površine koje niko ne koristi. Tu vidim prostor za generacije koje dolaze. Mnogo puta smo čuli da je šansa Srbije u poljoprivredi i ja u to verujem, ali mislim da bismo morali da u toj proizvodnji promenimo bukvalno sve navike koje trenutno imamo. Za početak treba da pokušamo da takvu proizvodnju organizujemo udruženi u zadruge, a to do sada u velikoj meri nije bila praksa – upozorava Filip dodajući da je za pokretanje sopstvenog posla, mada mnogi smatraju suprotno, dovoljno imati ideju u hrabrost.

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

_________________________________________________