Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
Piše: Branimir Radovanović
Ovaj zakon uredjuje podsticaje za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada.
Ovo je prva rečenica i prvi zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji OSI koji je u primeni od 2010. godine, sa izmenama i dopunama od 2013.godine.
Reč „ravnopravni“ se vrlo često, u najrazličitijim kontekstima, koristi kada je u pitanju ova grupacija članova našeg savremenog i demokratskog društva, pa će i potpisnik ovih redova, vrlo odgovorno primetiti da su OSI u jako malo segmenata koji ih čine delom društvene zajednice, zaista ravnopravni.
U zapošljavanju koji je osnov ovog zakona ravnopravnosti sigurno nema, mada je sam zakon na papiru i u teoriji zaista solidno i zamišljen i uobličen. Osnovni problem je naravno praktična primena odredaba samog zakona, a ta praksa je kod nas široko rasprostranjena i čvrsto utemeljena.
Jedno od načela na kojima se zakon temelji jeste uključenost osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, na ravnopravnoj osnovi i u skladu sa profesionalnim sposobnostima. Kako imamo nameru da govorimo o zapošljavanju OSI i o brojnim problemima koji tu sferu njihovog života prati, u središte priče ovoga puta ćemo staviti ljude iz ove grupacije, koji su stekli odredjeni nivo obrazovanja i za očekivati je da se u skladu sa njim i ostalim ličnim sposobnostima zaposle.
U čl 24. predvidjeno je da svaki poslodavac, koji ima najmanje 20 zaposlenih, ima obavezu da u radnom odnosu ima i odredjeni broj osoba sa invaliditetom. Tako poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da u radnom odnosu ima 1 osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih najmanje 2 i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po 1 osobu sa invaliditetom. Pitamo sve naše drage čitaoce koliko poslodavaca , ne samo u gradu Čačku već i na teritoriji čitave Srbije, poštuje odredbe koje smo naveli i da li se veliki broj OSI zaposlio zahvaljujući ovom zakonu?
Većina će reći da je mali broju poslodavaca koji poštuju pomenuti zakon i da je premalo OSI kao zaposlenih lica. U praksi je tako iz razloga što je obaveza zapošljavanja ostavljena na „hoću“ ili neću“ poslodavcima. Svi znamo da postoje i kaznene odredbe predvidjene zakonom u slučaju nepoštovanja istog kao i plaćanje takozvanih „ penala“ od kojih bi se novac koristio za otvaranje novih radnih mesta za OSI , ali o tome ćemo neki drugi put.
Članom 46. st. 2 zakona, propisano je, izmedju ostalog, da inspekcijski nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. Opet razlika izmedju teorije i prakse, jer nam recimo uopšte nije poznato da je u gradu Čačku pomenuti inspektor ušao kod nekog poslodavca bilo u javnom ili privatnom sektoru i obavio pomenuti inspekcijski nadzor, odnosno proverio koliko poslodavac ima zaposlenih da li u skladu sa tim uopšte ima obavezu da zaposli osobu sa invaliditetom, ako ima koliko je to osoba da li one u kakvom statusu i pod kojim uslovima rade , te da li je u skladu sa zatečenim stanjem potrebno preduzeti kaznene mere koje su predvidjene članom 50. Zakona i navešćemo samo neke.
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
Ne ispuni obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili prijavi da je zaposlena osoba koja se u skladu sa ovim zakonom ne smatra osobom sa invaliditetom. Definicija iste predvidjena je čl.3 Zakona i namerno smo je ostavili za kraj.
Osoba sa invaliditetom u smislu ovog zakona je lice sa trajnim posledicama telesnog, mentalnog, ili društvenog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost, mogućnost zapošljavanja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnost da se pod ravnopravnim uslovima uključi na tržište rada i konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima.
Tekst objavljen u sklopu projekta “Život bez barijera”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.