Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju (2)

Piše: Branimir Radovanović

Ovaj Zakon je po svojoj prirodi poznat malom broju ljudi, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da je na snazi preko pet godina. Po logici stvari isto toliko vremena je i u primeni, ali u nedopustivo malom obimu daje praktične učinke. Ovo nije samo sa razloga što nije uposlio impozantan broj onih na koje se odnosi, već i zbog toga što ne postoje transparentni podaci o tome u kom obimu nadležni kontrolišu njegovu praktičnu primenu ili bolje reći neprimenu.

Da bi neko lice imalo status osobe sa invaliditetom u smislu ovog Zakona i moglo ostvariti prava koja zakon reguliše, ono što je najvažnije jeste procena radne sposobnosti osobi kojoj radna sposobnost nije procenjena u skladu sa ovim zakonom, što je propisano čl. 8. Zakona.

Član 9. propisuje da se zahtev za ovu procenu podnosi nadležnoj organizaciji za poslove zapošljavanjav (NSZ) – izuzetno se zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi nadležnoj organizaciji za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja uz zahtev za invalidsku penziju (Fond PiO). Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti mogućnosti  zaposlenja i održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja na osnovu nalaza i mišljenja, kao i ocene organa veštačenja – lekarska komisija. 

Veoma značajan segment u cilju lakšeg zapošljavanja OSI svakako je i sistem profesionalne rehabilitacije. Profesionalna rehabilitacija podrazumeva organizovanje i sprovodjenje programa mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održanja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere – propisano je članom 12.  Zakona.

Reč je u najkraćem, o sagledavanju svih faktora koji mogu uticati na unapredjenje uslova rada i podizanje efikasnosti osobe sa invaliditetom na radnom mestu i vrste mera i aktivnosti koje je potrebno sprovoditi u celokupnoj rehabilitaciji odnosno socijalnoj i radnoj uključenosti pojedinaca u smislu zaposlenja i održanja zaposlenja. O sprovedenoj rehabilitaciji izdaje se uverenje. Za vreme procesa rehabilitacije osoba sa invaliditetom ne zahteva radni odnos.

Posebni oblici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, shodno ovom Zakonu jesu:

• Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
• Radni centri
• Socijalno preduzeće ili organizacija

Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI je pravno lice koje zapošljava i vrši profesionalnu rehabilitaciju shodno ovom Zakonu. Ovo pravno lice mora imati zaposlena stručna lica za profesionalnu rehabilitaciju.

Radni centar – je poseban oblik ustanove koja obezbedjuje radno angažovanje osoba sa invaliditetom kao radno – terapijsku aktivnost, osobama sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti pod opštim ili posebnim uslovima. To je dugotrajni oblik profesionalne rehabilitacije u skladu sa sposobnostima i željama osoba sa invaliditetom i mogućnostima radnog centra. Mogu ih osnovati Republika, AP i jedinice lokalne samouprave.

Pokušali smo da Vas u najkraćem upoznamo sa najbitnijim odredbama ovog Zakona, a na kraju ćemo, kako licima na koja se odnosi u smislu  njihovih prava, tako i  poslodavcima iz privatnog i javnog sektora, poručiti – da se svako u svom domenu mora još više angažovati da ovaj Zakon u praksi zaživi u punom obimu, za dobrobit čitave društvene zajednice.             

Tekst objavljen u sklopu projekta “Život bez barijera”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.