Osnovci nasilniji od srednjoškolaca

Istraživanja koja su sproveli UNICEF-a i Instituta za psihologiju iz Beograda na nivou Srbije i Karatina Dunjić Mandić i Rada Karanac na nivou čačanskih osnovnih i srednjih škola, otkrivaju jedan svojevrstan paradoks, koji bi trebao da predstavlja signal za uzbunu institucijama. Naime rezultati ovih istraživanja nedvosmisleno pokazuju da su osnovci, kada je reč o učenicima koji sprovode nasilje, daleko agresivniji u odnosu na srednjoškolce.

– U našem istraživanju se 74,3 odsto učenika nije nikada nasilno ponašala prema drugome, a 25 odsto jeste (jednom ili dva puta 10,7%, ponekad 11,4%, jednom nedeljno 0,8%, nekoliko puta nedeljno 2%). Učenici iz osnovnih  su mnogo više bili nasilni prema vršnjacima (30,5%), nego što su to srednjoškolci (21,8%). Mladići su od ukupnog broja ispitanika nasilni u 16 odsto slučajeva, a devojke u duplo manje. Istovremeno, Od ukupnog broja anketiranih mladića nasilno je više od trećine, a od devojaka 15,4 odsto – upozoravaju rezultati istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu.

Indikativni su i odgovori koji se odnose na oružje i ostale opasne predmete koji se koriste u tučama. Naime, 67,5 odsto ispitanika tvrdi da nisu primetili da je neko u školu donosio nož ili oružje, dok 31,1 procenat kaže da se tako nešto dešavalo. Prema podacima Policijske uprave Čačak, od 2007. do 2012. godine, na području škola, je registrovano tri slučaja nedozvoljene proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

– Trećina učenika sedmog i osmog razreda navodi da su primetili da neko u školu donosi nož ili oružje (od toga 9,3% kaže da se tako nešto dešavalo više puta, a čak 3,6% tvrdi da se često dešava). Takođe, trećina srednjoškolca odgovara da su primetili da neko u školu donosi opasne predmete (od toga 8,1% da se često dešava, 8,3% da se desilo više puta). Dobijeni podaci i te kako treba da nas zabrinu, jer svaki treći ispitanik odgovara da je primetio da pojedini učenici u školu donose nož, oružje ili opasne predmete koji služe u tuči, što bi trebalo da predstavlja  prioritet prilikom planiranja preventivnih aktivnosti u uključivanje institucija i stručnjaka iz lokalne samouprave, kao i da je neophodno „pojačati“ dežurstva, kako na odmorima, tako i tokom časova – navode Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac.

Međutim koliko god da su ovo i slična istraživanja, koja se odnose na fizičko nasilja među mladima, rađena na osnovu reperezentativnog uzorka, njihove rezultate tumačiti sa rezervom, s obzirom na to, kako objašnjavaju autorke istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu, da je reč o samoproceni ispitanika, pa nije isključeno ako pretpostavimo da ispitanici nisu bili dovoljno iskreni, da je procenat onih koji su bili nasilni mnogo veči od jedne četvrtine kako je to pokazalo istraživanje. 

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.