Prethodni članak
Poruka Čačanke iz Omana
Muka mi je kada vidim vredne i poštene ljude kako se muče, dok neradnici, hohštapleri, ljudi bez skrupula i znanja cvetaju. Jer nisu oni većina, koliko god se trudili da me ubede da smo svi isti. Muka mi je što moji ostareli roditelji posle decenija mukotrpnog rada za preživljavanje zavise od onoga što im ćerke pošalju iz inostranstva, iako i dalje hrane bar šest krava i obrađuju deset hektara zemlje, i što se umesto za nedeljnim ručkom okupljamo na Skajpu.
Muka mi je kada vidim da deca moje najbolje drugarice iz detinjstva, koja radi dvanaestočasovne smene u pekari za šta prima minimalac, imaju pocepane patike baš kao i nas dve što smo imale odrastajući pod sankcijama… a zarekle smo se da će, kada mi odrastemo, naša deca rasti u jednoj drugačijoj zemlji. Ne drugoj – DRUGAČIJOJ. I dalje verujem da Srbija može biti ta zemlja u kojoj bih ja najradije živela i da za mene i moje dete ne postoji bolje mesto na svetu. Ali vreme ističe, kako meni da donesem konačnu odluku gde ću odgajati svoju porodicu, tako i Srbiji da se trgne i postane uređena država koja počiva na zakonima i institucijama a ne na proizvoljnosti, samovolji i populističkom prenemaganju. Zato, ako ne mi, ko? Ako ne sada, kada? Poslednji voz hvatamo…
Ljiljana Spasović, Čačak (trenutno živi i radi u Omanu)
Boze gde nas sve ima. Nema o dove zemlje nista, njom vlada DB i dalje.
Suze su mi krenule. I ja sam isto tako razmisljala, da necu morati da odem iz svog grada, ali evo me u Becu, radim u trznom centru za 1.500 evra. Svoje vrdjam jednom godisnje. Uzas sta su nam uradili politicari.
sta radis u tom trznom centru u Wien-u za 1500e
Teško je, ali čim diplomiram, koliko tekuće godine, napuštam Čačak, Beograd i Srbiju. Teška srca. Ovde mesta za intelektualce i umetnike nema. Ni za pošten narod.
Шездесет година чекам нешто боље.
Читајући Дисове „Наше дане”, написане 1912. схватам да овде никад није ни било боље, па се тешим да ништа нисам ни пропустио. Волим Србију каква год да је, мада је тужно сазнање да су и моји чукунђедови живели оваквим мученичким животом, а у исто то време, тамо негде, Пикасо и други стварали су нови израз целом свету.
Рече Црњански: „Јаук и гробље је народ мој, а светла прошлост је лаж.”
samo bežite odavde deco…..
Bruka, ljudi koji su do skoro pricali da nikada ne ni napustili zemlju, pocinju da biraju gde beže, beže ne odlaue, beže.
srecan put!
Ma koliko nalazili mane svojoj zemlji u njoj nam je ipsk najbolje kada dodjemo iz tudjine. Barem meni koji iako je proveo vise u inostranstvu nego u sopstvenoj zemlji, svaki put kada dodjem u Srbiju ja se brzo naviknem I zaboravim taj sjaj strane zemlje I pozelim da ostanem tu zauvek. Tesko jeste, Ali je I najbolje za dusu I Mir, nije sve u bogatstvu, novcu treba gledati I sta nas ispunjava, sta nam daje snagu I energiju.
Ja sam u Inostranstvu vec 47 godina a otisao sam kad sam imao 23.Pa kad dodjem stvarno mi je bolje tu nego gde sam sada.Zaboravim i ja sjaj strane zemlje zato sto imam mnogo vece mogucnosti finansijske da se jeftino provedem za vreme odmora a muka me hvata kada vidim kako moji rodjaci izlaze na kraj.
Нисам знао да празан стомак даје енергију но можда сам у заблуди, не спорим.
Исто тако нисам знао да је понижавање пред горима од себе зарад мрве хлеба јако добро за душу но опе можда сам у заблуди, не спорим.
Мnogo je teško kad čitam komentare mladih koji su morali da napuste svoju zemlju i roditelja čija su deca otišla. Uvek me to dovede do suza. Imam dva sina koji su još tu, ali pitanje je gde će živete. E zato sam kivna na ove koji su toliko vladali i gde su nas doveli. Neznam da li ima boljih, ali svih ovih na vlasti mi je DOSTA , I PREVIŠE. Sve prodadoše i izdadoše, ništa ne pokrenuše . Sve što je i imalo od privrede i poloprivrede su uništili, prodali, ugasili. Pa naravno tako i mlade, obrazovane oterali iz zemlje. TUŽNO DO SUZA.
Е Јацк032 лепо је овде ал са странском пензијом или штеком пуном пара.Зато не причај барем него уживај ако можеш. Па иди опет тамо да се допуниш па нам доџи на чење и кавурму тога тамо нема.Овде једеш чење послен пустиш xxxxxx и само xxxxxxx.
imam 33 godine,radim od 19-te, vec 10 god. sam preduzetnik,zavrsio sam fakultet iz radnog odnosa.za tih 10 god.drzavi sam dao preko 30.000 eura. Nisam imao razumevanja za drugove koji odlaze-govorio sam: najlakse je pobeci,hajde da se ovde borimo i zivimo…sada se i ja spremam da odem-sta da kazem….
Ja sam otisla sa porodicom pre dve godine i nisam dolazila od tada u Cacak niti cu narednih par godina dok ne steknemo ja i suprug nesto ovde sa strane.Nije lako,ali je lakse i bolje nego kod nas.I dodjem ovde na portal povremeno da procitam desavanja u gradu i do sada nisam zazalila sto sam otisla jer osecam nezadovoljstvo ljudi u svakoj recenici koja je ispisana….nazalost….
Sestro i ja se spremam da bežim odavde,nema ovde boljitka sve dok tajkuni nama kroje politiku!Pogledajte samo,svi na vlasti milioneri,samo se pred izbore sete nas!
A vi stvarno tripujete da se sistem menja na izborima. Bajke su za decicu, kuke i motike za ljude.
Imao sam roditelje…..nisam mogao da odem….studirao, ostao….uništene godine od 1980 do sada…. guram 49.tu…..neoženjen, jedva se i ja prehrnim sa platom, kamo li da imam ženu, i ono što je najlepše na svetu…DECU….. sam samcijat….nit’ kučeta, nit’ mačeta….. ali ćutim….trpim….. nisam želeo da se ovde rodim, nisam birao…..nisam imao bogate roditelje, sad nemam ni roditelje, ni bogatstva…… nisam mogao da odem, a želeo sam pre 30 godina, umesto u vojsku, u ameriku, ma šta ko pričao i govorio o toj zemlji, da pobegnem, da odem što dalje….. sad….čekam penziju, kradem Bogu dane…i to je to….. iz ove se kože ne može….. svima koji imaju mogućnost, poručujem: IDITE ODAVDE, NEMOJTE DA VAS IŠTA VEZUJE!!!!!!!!!!!!!!!! JER SAMO JE JEDAN ŽIVOT, NEMA REPRIZA…………………..
Star sam čovek pa nerazumem ‘ Umesto da svi vi proterani i ova ovde omladina , se dignete da oteramo Veljka i Velimira , i zaustavimo odlazak i omogućite povratak proteranih, vidim svi se spremaju na bekstvo.Nemogu da verujem, treba li mi sa štapom da se dignemo ?
Ма идемо одмах на ноге! Ма сви у организованој колони правац Београд! Ма преврнућемо сваки камион који се нађе као препрека! Ма оружјем ћемо отерати банду са власти! Ма запалићемо резултате гласања! Ма неће ова омладина више одлазити у иностранство!
А, то већ било? Него, кад то беше и којој генерацији да будемо захвални на свему?
Да не заборавим, браво ботино.
Ma, Veljko i Velimir su nebitni, pijuni. Ne smemo njihov odlazak zamišljati kao olakšanje, već kao produbljivanje problema. Mnogi slični njima, podjednako nedorasli, čekaju u redu da ih zamene!
Gde to ima bolje nego ovde recite mi da idem i ja,nema nigde,ovde brate raspalim pasulj u zemljanom loncu na sred dvorista i uzivam,gde to ima,nigde samo ovde u nasoj Srbiji…
kamo sreće da odoh i ja …. davno na vreme ….. pre bombardovanja ,…… ovo je zemlja bede na svim poljima … a prošle . su najbolje godine mog života…. naših života …. generacija od 1970 – 1980…. … u čemu su prošle u sankcijama , restrikcijama , zajmovima za srbiju, dafina , jezda , srpsko moravska banka , štrajkovima na minusima i šetnjama podrške ….. u čemu prodjoše, u lupanjima u šerpe… redovima za hleb, benzin,… na vlasti kriminalci i političari ….. sekte …. jer politika je najopasnija vrsta sekte ….. u ratovanjima sa svim republikama i sa celim svetom ….. u čemu su prošle u pevanju na mostovima dok su nas bombardovali u ubistvima …. ne razrešenjim … ubiju premijera i ne zna se ko je … pa zar ubiše stambolića u šumi i baciše ga u krečanu … i priznavanju izbornih kradja .. i onih sitinih kradja direktora … mislim ono više miliona … i svi smo obavešteni a oni odlaze na ostrva i odnose neše pare …. … prodjoše u najezdi granda i velikog brata …. na vrhu starlete i kriminalci, na vlasti lopovi i ludaci …. O Bože …. pa onda bombardovanje …. pa nas ozračiše … zatim strahovi od raznih gripova svinjski , ptičiji , kravlji više ne znam kako izgleda SMAK SVETA …. ovde u srbiji dnevno umreš bar hiljadu puta ….. i tako vaskrsao …. hodaš ko zombi … evo sada i bolesnici ubijaju ove poštene i nezaštićene lekare …. e dodje vreme USTANITE MRTVI DA LEGNU ŽIVI … DA LI SMO MI ŽIVI….