Poplavljeni treba da vrate državnu pomoć

U maju 2014.godine, kada su katastrofalne poplave pogodile veliki deo Srbije, među prvima su stradala naselja i meštani pojedinih delova Čačka. Poplavljeno je tada i oko sto domaćinstava na Ljubić keju i Sajmištu. I ne ponovilo se, što kaže narod. Ali šta na to kažu oni koji su pozvani da svoje građane, svoje birače i zajedničku imovinu preventivno zaštite?    

 – Na osnovu iskustva stečenog za šest godina obijanja pragova i napora da sprečimo poplavu i njeno ponavljanje, dolazimo do neverovatnog saznanja da mi državi Srbiji i lokalnoj samoupravi u stvari dugujemo još jedno plavljenje ?      Naime, prema Zakonu o obnovi od poplava, odnosno odgovarajućoj Uredbi, i vlasnici pomenutih domaćinstava na Ljubić keju i Sajmištu dobili su državnu pomoć preko Kancelarije za obnovu u ukupnom iznosu od preko 15 miliona dinara. Ova pomoć je po istoj Uredbi bila namenjena za štete nastale kao direktna posledica elementarne nepogode. Na sreću ili na žalost poplavljenih u pomenute dve mesne zajednice, njihova poplava nije bila posledica nepogode, već isključivo subjektivnih slabosti i nečinjenja lokalne i ostalih samouprava, i ako su od građana na to upozoravani još od 2010 godine.        

Podsetićemo još jednom na osnovne uzroke koji su izazvali ovu poplavu:               

1. Ustava na površinskoj kanalizaciji je bila neispravna, tako da nije mogla da spreči prodor vode iz Morave u naselje kroz sistem površinske kanalizacije,
2. Ustava između Morave i Moravca je takođe bila neispravna, pa je voda iz Morave i kroz nju prodirala u branjeno područje,
3. Utava na Kanalu za navodnjavanje, kojom treba da se reguliše dotok vode u taj kanal, je neovlašćeno otvorena, pa je već akumulirana voda u kaseti iznad nje nekontrolisano i odjednom ispuštena u kanal,
4. Podzemni deo kanala ispod ulice Milenka Nikšića je još pre poplave bio zatrpan u meri od preko 60% svog kapaciteta, tako da nije mogao da propusti svu navraćenu vodu,
5. Bilo je tu još neispravnosti koje su poplavu mogle učiniti još tragičnijom. Pomenućemo da je, između ostalog, zaštitni bedem kod železničkog mosta bio raskopan u dužini od oko osam metara, ali je otvor brzom intervencijom građana sa tog područja zatvoren u zadnji čas.

Samo neka bude po zakonu?

Svaki od ovih razloga bio je i pojedinačno dovoljan da izazove poplavu, što drugim rečima znači da je ovom području, koje je na deset minuta od centra grada, poplava bila petostruko osigurana.

Sve ovo potvrđuje da se ne radi o poplavi kao posledici nevremena, što onda znači da građani koji su tako poplavljeni nemaju pravo na pomoć koju su dobili. Da bi se Zakon, dakle ispoštovao, svi koji su tu pomoć primili, trebalo bi ta sredstva da vrate državi.             

S obzirom da su ova sredstva uveliko potrošena i da najveći deo ovih građana i inače u ovo vreme jedva sastavlja kraj sa krajem, ovakvo rešenje je malo verovatno.

Slutimo da će u cilju “doslednog poštovanja Zakona“ prećutno biti izvršeno prebijanje (kompezacija) dugova, tako što će građanima ovog područja, država ili lokalna samouprava na ime njihovog duga, obezbediti  još jednu poplavu, podrazumeva se naravno da ona opet bude isključivo posledica ljudskog javašluka i nemara, a ne prirodne, odnosno više sile.          

Na ovakvo “rešenje” nas iz dana u dan sve više upućuje i potpuno indiferentan odnos i nezainteresovanost, kako vlasti na lokalnom nivou, tako i Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode na svim svojim nivoima, prema mukama ovih poplavljenih građana. Jednima je voda izgleda samo dekor u imenu, a i jednim i drugima je voda i u ušima.                

Najveći domet i olakšavajuća okolnost, za koje su se građani kroz svoje Udruženje “Poplavljeni 1965 i 2014” izborili u međuvremenu, biće ovo saznanje da nas poplava više bar ne može iznenaditi.     

Tekst i foto: Slavoljub Bošković

___________________________________________________________________