Notari tri puta skuplji od sudova

Prvi javni beležnici u Srbiji, počeli su sa radom 1. septembra i za niz pravnih poslova kao što su overe ugovora o prometu nepokretnosti u potpunosti preuzeli nagležnost od sudova.

Tako će svi koji budu hteli da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima – prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o dožIvotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine – za to morati da se obrate javnom beležniku, a ne više sudu ili organu uprave (opštini).

Ti pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije, posle imenovanja prvih javnih beležnika, njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.

Za overu potpisa i izdavanje potvrda građani će sve do 1. marta 2015. moći da biraju da li će ići kod javnog beležnika ili suda ili organa uprave. Za međunarodnu pravnu pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično.

Osim što će overavati ugovore i druge isprave javni beležnik je zadužen i za njihovo sastavljanje uz punu orgovornost za zakonitost i ispravnost za njihovu sadržinu.

Bez obzira na to da li će stranka doneti ugovor u nekoj formi, koji je sastavila sama ili uz pomoć advokata, notar je dužan da proveri da li je sadržina ugovora u skladu sa zakonima i propisima jer on odgovara za zakonitost overenih isprava.

Notar će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kojem je reč nezakonit.

Prema usvojenom zakonu, Čačak će imati pet beležnika, Ivanjica dva, Lučani jednog, Požega dva i Gornji Milanovac dva.

Zasad je izabrano 93 notara za teritoriju cele Srbiju, a u Čačku samo jedan, koji se nalazi u Karađorđevoj ulici 15.

Javni beležnik u Čačku

Javni belenici imaće zamenike, pripravnike i pomoćnike, kao i zaposlene u kancelariji za obavljanje raznih administrativnih poslova. Koristiće pečat koji zamenjuje pečat suda.

Za notarsku uslugu građani će morati da idu u kancelariju koja će biti obeležena posebnom tablom na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi. U slučaju starosti, bolesti ili izdravanja zatvorske kazne, javni beležnik će ići kod stranke.

Pravilnikom je predviđeno da u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik. Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu, na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.

Notarstvo postoji u svim zemljama u regionu a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost. Njihovo radno vreme je od 9 do 17 sati.

NOTARI TRI PUTA SKUPLJI

Tarifnikom koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde propisano je da javnom beležniku pripada nagrada za rad i naknada trokova nastalih u vezi s obavljanjem poslova.

Tarifa se određuje po tri osnova – vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje, fiksnom iznosu ili prema utroenom vremenu za pripremu i obavljanje određene radnje.

Za razliku od sudova, gde je overa dokumenata iznosila od 230 do 39.070 dinara, i to za overu kupoprodajnih ugovora u vrednosti od deset i po miliona dinara, za usluge notara građani će morati da izdvoje mnogo više.

Tako će overu prevoda notari naplaćivati 600, što je skoro tri puta skuplje u odnosu na 230 dinara, koliko je to koštalo u sudovima. U ovim poskupljenjima Miodrag Đukanović, predsednik Komore beležnika, ne vidi ništa sporno.

– Razlika je u tome što su građani u sudovima plaćali samo taksu, a dodatno su plaćali advokate da bi im sastavili neki dokument. Notari sve to rade sami – kaže Đukanović i dodaje da je jedina razlika u tome što na cenu takse sudovi nisu naplaćivali PDV, a notari će to morati.