Prethodni članak
U Srbiji će klima biti sve surovija
– U narednih nekoliko decenija Evropu očekuju toplija, a suva leta, kao i šumski požari, što će sve zajedno imati loš uticaj na poljoprivredu. Možda će benefit od otopljavanja imati severna Evropa, ali jug definitivno neće. Očekujemo da posledice klimatskih promena, naročito porast temperature, budu štetne po ljude – kaže Andrej Ganopolski, dobitnik medalje Milutin Milanković Evropskog geofizičkog društva.
Ganopolski je bio jedan od gostiju predavača na skupu u SANU povodom stotinu godina od rođenja poznatog srpskog i svetskog naučnika Milutina Milankovića, jednog od utemeljivača nauke o klimatskim promenama.
On navodi da ljudi moraju da razumeju koliko svojim aktivnostima loše utiču na klimu i kakve posledice to izaziva.
– Glavni uticaj čoveka na klimu predstavlja emisija ugljen-dioksida i to je suštinski počelo pre 100 godina, sa industrijalizacijom. Sada već imamo uticaj ugljen-dioksida veći za oko 40 odsto u poređenju sa periodom pre 100 godina. Ugljen-dioksid dugo ostaje u atmosferi. Na primer, kada bi ovog trenutka prestala njegova emisija, on bi ostao u atmosferi još hiljadama godina –poručuje Ganopolski.
Ričard Somervil, jedan od vodećih naučnika u proceni promene klime, smatra da zbog rasta temperature u zadnjih 100 godina u atmosferi ima više i vlage, a samim tim i više teških kiša. Moramo biti svesni da se klimatske promene nisu dogodile, tek će se dogoditi.
– Očekuju nas generalno topliji svet, viši nivo mora i okeana, oluje, uragani. I danas da počnemo, vekovi bi nam bili porebni da se oporavimo. Kompanije bi, za početak, mogle da organizuju prevoz autobusima svojim radnicima kako oni ne bi vozili kola – poručuje Somervil.
Autor: I. Kranjčević, 24
