Prethodni članak
Danas su Zadušnice, evo šta morate da uradite
Prve su zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak uskršnjeg posta. Druge su duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim miholjske, i poslednje su mitrovdanske.
Задушнице су старије много од Исуса. И нису само у суботу већ почињу у петак. Чули сте да је петак црни као и да је субота Калова.Народ се молио да га не снађе црни петак или Калова субота.Пошто не знамо ништа о веровањима наших праотаца из предхришћанске епохе толико. Кога то интересује нек прочита следеће две књиге ЕТРУСИ СУ СРБИ и ЕВРОПЉАНИ СУ СРБИ аутора Гојка Вртунића. Тако рецига Цезар при освајању ЕНГЛЕСКЕ педесетчетвртегод п.н.е. на територију данашњег ЛОНДОНА затиче племе ТРНАВАЦА односно ТРНАВИТЕСА како записа у свом дневнику то су били БЕЛАШИ из БЕЛДАНВИДИЈЕ или ТРИБАЛИ .1850 год у Чачку у полицији ради писар ЈОВАН ЕНГЛЕЗОВИЋ.Изворник МИАЧ бр 29 из 2014. Ти трибали оставили су и свој знак на Трнавској цркви. Иначе Трнава као топоним у Југославији је било око 20. Не треба какотати само од појаве хришћанства већ загњурити мало даље у дубину прошлости. Овде је ВОДОЛИЈА већ почела да изнедрава многе артефакте прошлости и поред тога што почиње 2490год. Рецига зна ли ко по чему је добила име Виљуша У ствари то је Илион па Атеница итд.Река Смрдуша у Прањанима за коју траже промену назива.Треба да се назива по Световиду односно Сему Семрадана па дан СРЕДА треба да носи назив по СЕМУ Семреда јер је у његовој ингеренцији. Кварењем језика дошло до Смрдана па даље.Нити једно име било чега топонима хидронима животиње биљке дела тела итд није тек тако пало са небеса већ сишло дирекно са небеса. Чак и ваше које носите нисте тек тако добили.
Браво. Можда се не бих сложио са неким детаљима, али остало је све тачно. Што се тиче године, тренутно је 5508 + 2017 односно 7525. година.
Грешка, вероватно случајна: сада је 7528! Додали сте 2017, а ми смо у 2020!😊
Tada jeste bila ta godina , datum je iz 2017 godine, nije greska
Ako nešto treba promeniti, najpre ukinuti takmičenja u tome ko je na groblju napravio bogatiju trpezu, naročito što danas mnogi kupe gotovu hranu.
Ne postoji kod svih pravoslavaca taj običaj iznošenja hrane na grobove svojih bližnjih, a kod nas se pojedine porodice takmiče ko će da iznese veće i ukusnije pile, veću pršutu, bolju rakiju (u tome su se posebno takmičile jetrve, kojima je često polazilo za rukom da zavade svoje muževe, tj. rođenu braću). Uskraćivali bi svojoj deci pravilnu ishranu da bi na groblje izneli što više i što bolje.
Danas se ljudi takmiče u drugim stvarima kao što su automobili, telefoni, odeća, ali je i dalje ostao taj običaj nošenja gomile hrane na grbolje.
A bar crkveni oci mogu da postave pitanje KOME se ta hrana iznosi i čemu sve to i da narod upute da se više ne ponaša tako.
Groblje nije mesto za gozbu niti mesto gde živi treba da se susreću kako bi pričali o životu i kako nemaju vremna da se sretnu nekom „boljom prilikom“ osim kad je neka svadba ili rođendan.
Umesto što se takmičimo u pravljenju trpeze na groblju, treba izaći i srediti grobove, zapaliti sveće, a hranu i piće spremite za nedelju i pozovite najbliže i rodbinu pa bar taj dan odvojite da se vidite, ispričate, itd.
Materijalne stvari su za one koji su još na ovom svetu, pa i hrana, a onima koji su otišli sa ovog sveta uputite molitve.
Razumem da bar do godišnjice postoji neka potreba da članovi porodice i najbliža rodbina skrenu misli i spremaju tu hranu kao da je pokojnik živ, ali čemu sve to kasnije i koja je svrha svega toga?
Pa još ostavljati nešto od te hrane na samom grobu.
Ovo je verovatno najbolji komentar u istoriji Ozona.
Srbi su oduvek više značaja pridavali istoriji, koliko god ona bila iskrivljena i falsifikovana, i mrtvima a manje sadašnjosti i živima. Zato nam i jeste ovako. Zamolio bih uredništvo Ozona da nas poštetdi ovakvih naslova koje furaju Blic i ostali tipa Razbili ste dva jaja evo šta treba da uradite. To je ipak ispod nivoa Ozon presa. Oni koje ovakvi naslovi mogu da zainteresuju svakako ne čitaju Ozon press
Hteo sam nesto napisati, ali nekoliko prethodnih odgovora mi oduze rec. Hoce li se srbistanci ikad pridruziti modernim nacijama ili ce ostati tupalji srednjovekovni dok ne izumru za 100 godina.
Мислите : модерним Французима, Енглезима… који улазе у катедрале јер су преуређене у дискотеке и ноћне клубове? Или је можда добро и модерно уместо Лучиндана славити Ноћ вештица? То је тако европски… ма светски!
Слава мртвима и покој им душама!
Стабло опстаје, листа и даје рода док је корен јак и здрав.
Ja bih ovo potpisao. Bravo za komentar
„Čemu sve to kasnije i koja je svrha svega toga?“
Kako čemu, pa kurčenju. voli narod srpski da se kurči i glumi domaćina čak i kada pas nema za šta da ga ujede. Da na slavu skurca nekoliko stotina evra i da posle pola godine guli klot pasulj, nosi pocepane gaće i bušne cipele, jer šta će svet misliti o njemu, a ovde se sve radi zbog sveta, komšiluka, rodbine… Može biti da će nam krenuti na bolje kada većina ukapira da je na pitanje „šta će svet reći“ najracionalniji odgovor – e baš me zabole!
Do tada će se praviti gozbe po grobljima, a što ne rade ni plemena po džunglama Amazona.
Mrtvima za dušu, živima u gušu!
Ovaj obicaj iznosenja hrane na groblje je mnogo ruzan. Jedni jedu,zauzeli prostor za prolaz,moras da molis da prodjes ,drugi ostavljaju velike kolicine hrane na grobovima,treci guraju kolica i kupe ostavljenu hranu….
Zanimljivi komentari, slažem se u potpunosti. Nekad mi se čini da je narod u nekoj euforiji u vezi zadušnica, i da je sve to izgubilo smisao. Toliko brige oko hrane, kad čujem „mesim tortu za groblje“ obuzme me jeza. Znam snajke koje su poslale svekra ili svekrvu u dom, nisu ih ni obilazile, ali zato kada su ih sahranili veliku pažnju posvećuju nošenju hrane na grob (verovatno zadovoljne nasleđenom imovinom). Mislim da je društvo krenulo velikom stranputicom i ne znam šta može da se desi da se nešto promeni na bolje.
Скоро сви, ако не и сви наши обичаји су задушни обичаји и припадају култу предака, о чему се може прочитати у делима Веселина Чајкановића.
Ради равнотеже мишљења, изволите и читајте.
Преци у систему веровања Срба заузимају централно место. Одувек је постојало веровање код Срба да постоји принцип, који је одговоран за живот појединца, који се назива душа. Душа након смрти човека би требала да оде на други свет. Преци са другог света могу да брину о животима својих ближњих. Они тамо имају моћ да виде и будућност, тако да могу на одређени начин да упозоре своје ближње на неке опасности. Веровало се да преци могу да утичу на судбине живих. Ово веровање је везано углавном за регуларно умрле претке. Наиме претке можемо поделити на две групе. У прву групу спадају људи који су умрли регуларном смрћу и код којих је испоштован обред сахрањивања на исправан начин. Ови преци ће углавном бити благонаклони према својим ближњим и свом потомству као и даљим генерацијама њихове породице. Међутим и овакви преци би могли нанети зло уколико би се увредили. У другу групу умрлих спадају они који нису умрли природном смрћу, који су умрли превремено или којима није испоштован погребни обред на исправан начин. Душа оваквих људи би нападали своју заједницу, радили би разне врсте пакости, па чак и убијали. Душе оваквих покојника би могле да се врате у тело и као такве да нападају. Митска бића која су заправо душе мртвих које нису задовољне и које чине зло заједници су на пример вампир, русалка, дрекавац, водењак итд. Код Срба готово сва митска бића заправо представљају душу неког човека. Уколико је то регуларан предак, од њега ће бити змија чуваркућа, или ће се отелотворити у виду вука или ће се стопити у принцип који се код Руса назива Род и Рожанице. Уколико не би умро на прави начин или не би био сахрањен на прави начин душа би постала вампир, дрекавац, нав, русалка или неки други зао демон.
Код Срба је било развијено веровање да се свет живих и мртвих преплиће. Међутим контакт предака и живих није био могућ било кад. Тај контакт је био могућ само у неким данима током године, као на пример на Бадње вече, кад се предцима спрема вечера. Такође за одређена митска бића, која воде порекло од душа мртвих, се премала у одређеним терминима гозба, како би се они удобровољили. Предци су се могли појавити у облику змије или вука када би хтели да ступе у контакт са својим живим потомцима и уколико би хтели да их упозоре на неку опасност или неки немили догађај. Такође постоје народне приче како би вук или змија спасили неког из невоље, уколико би се та особа изгубила у шуми или била у некој другој врсти невоље. Из овог се може закључити да они заправо спашавају свог потомка. Те животиње углавном могу да говоре у тим народним причама, што им даје још једну митолошку димензију.
Како су преци могли да утичу на судбину појединца, тако се судбоносним сматрало рођење детета. Рођење детета је увек приписивано оностраном свету. Дете је био заправо дар од предака. Такође по неким ауторима (Љубинко Раденковић) демони судбине заправо представљају прапредке и суђенице би према томе биле прамајке. Оне би одређивале кад ће и како дете умрети и да ли ће се даље развијати породично стабло по грани детета коме одређују судбину. На тај нашин су људи објашњавали чињеницу да неке породице имају децу, док друге немају, иако се понашају по истим принципима и моралним нормама. Тако би породице које немају децу молиле претке да им дају пород и припремали би им гозбе. Као миско биће судбине које је везано за предке су Род и Рожанице, где Род представља свеукупност предака, док би Рожанице биле прамајке које би представљале такође свеукупност женских предака. Њима се након рођења детета припремала гозба да би чували дете и дали му добру судбину.
Вук је најбитнија животиња која је повезана са овим култом. Вук је тотемска животиња култа предака. Срби су чак сматрали да су настали од вука. Вук који би имао карактер предка би обично био замишљан да је беле боје. Овакав вук не би нашкодио појединцу, већ би му помогао. Бела боја у европском фолклору представља бића повезана са оностраним светом. Вук је такође везан за једног од главних богова у српском пантеону, односно са Дажбогом. Срби се себе називали унуцима Дажбога, а узећи у обзир да се Дажбог могао према неким веровањима појавити у облику белог, хромог вука, потврђује то да су Срби веровали да су потомци вука. Постоји низ обичаја у коме се алудира на то да вук представља митског предка. У коледарским поворкама се често јавља маска вука. Постоји обичај у коме кад се убије вук, он се одере, напуни сламом и иде се по селу и тражи награда у брашну, меду, сувом месу или некој другој храни. Заправо та награда која се даје овим младићима који су убили вука представља жртву или нешто чиме онај који то даје покушава да искупи себе, као и своје друштво од тога да је учињено убиство предка, односно убиство које није требало да се деси и увреда предака.
У готово свим обичајима се може препознати култ предака, макар у фрагментима. Неки аутори су готово све обичаје у потпуности везивали за култ предака, као на пример Чајкановић. Према Чајкановићу прва здравица која иде Богу на слави је заправо некад била здравица посвећена предцима. Приликом завештања на крвну освету, љубило се десно раме погинулог јер се сматрало да ту борави неки предак и да се на тај начин даје завештање пред предцима да ће освета бити извршена. Положајник који долази као први у кућу на Божић такође представља замишљеног митског предка, кога треба добро дочекати и даривати и који ће заузврат породици донети добробит и плодност.На Бадње вече се спремала гозба за предке и посуде нису смеле да се перу до следећег дана. Међутим, најизраженије култ предака се може видети у погребним обичајима и обичајима који следе, као што су задушнице. У овим обичајима се могу видети веровања о томе како је замишљен онострани свет. Сами погребни обичаји представљају испраћај човека у онострани свет. Након његовог преласка он престаје да буде појединац са именом и презименом, већ постаје део ентитета предака. Веровало се да првих 40 дана душа борави на овом свету, а да након тога постепено прелази у онострани свет. Такође се веровало да је души потребна храна и пиће, па и неке личне ствари (на пример ако се радило о музичару, сахрањивани су са покојником и музички инструменти) да би прешло на онај свет. Давање хране и других ствари се чинило у неколико циклуса, на самом погребу, након недељу дана, након 40 дана, након 6 месеци и након годину дана, када би се сматрало да је душа у потпуности прешла на онострани свет. Такође се у овим обичајима може запазити чињеница да се и даље душа поима као свесни ентитет, који би се могао увредити и који би тиме постао опасан за заједницу и могао би му нанети неко зло тако што би се могао повампирити, на пример.
Култ кумства је такође повезан у патријархалном српском друштву за култ предака. Кум је могао бити само један на нивоу целог једног рода, односно породице. Кум је родоначелник рода и кроз њега могу да говоре преци. Зато се став кума толико поштује у народу и његова реч је по неким народним пословицама битнија од Божије. Вук Караџић је скупио неколико пословицама у којима се говори „Кум па Бог“. Овај феномен није својствен само Срби, већ свим патријархалним заједницама. Тако се овај феномен до данас може приметити у италијанским мафијашким породицама које имају једног кума, који је родоначелник породице и његова реч је света. Тако је било и у србским породицама, све до 19. века, када улога кума почиње да попушта, те се јавља више кумова. Тај један кум који је био на нивоу рода је чинио све радње везане за кума у том роду. Он је давао име детету, кумовао би и на венчањима, док би након смрти испод гроба постављао сламу (која назива „Кумова слама“) која би олакшала пут души на онај свет, односно обезбедила би удобан пут. Како се веровало да је тај онострани свет, негде на небу, међу звездама, тако је за Млечни пут, односно нашу галаксију, у српском народу примљено име Кумова слама.
Uspeo sam sebe sa nateram da pročitam sve ovo, i to dva puta. U celosti.
Čak i u Čačku, postoje psihijatri. Što pre reagujete biće bolje, iskreno.
Браво.
Е сад, то што ниси ништа разумео је одраз твоје суштине.
Хајде, покушај још једном да прочиташ.
Da odma ideš da se priliječiš. Dok nije dockan, nesrećna karakondžulo!
Covek je napisao celu nasu istoriju i obicaje naseg naroda. Vasi komentari na ovo su ogledalo vas: komunjarska kopilad, mozdanog kapaciteta kao paukovo xxxx…xxxxx xxxxxxxx
Je l’ se u kultu predaka računaju i oni koji na grobu pretka koga su se rešili lapotom žderu u njegovu čast?
Šta kaže struka?
Često pročitam ovaj portal ,te saznah i ko svira za Novu godinu ,kada je dan zaljubljenih ,evo i sad upravo saznah šta šta treba uraditi za zadušnice. Oyobi koja se potpisa kao sveštenik ,samo bih poručio jedno upokojenima za dušu ne ide hrana u sopstvenu gušu ,već svakodnevna molitva ,liturgija ,služba…Ostalim komentarima mogu poručiti samo jedno ,takođe ,slava Gospodu ,braćo i sestre te vas još ima ,a daće da vas ima još više
Слава Перуну!
То што си ти рекао се не слаже једно са другим.
Ofsajd slijepce skratite malo bice zanimljivije.
Нисам ја забављач, то потражи на пинк-хепи-ртс-ђубревизији, или иди на неко друго место.
Читај колико можеш, ако шта разумеш, добро јесте, ако не, ништа и ниси.
Ko pročita tvoja baljezganja stvarno je slepac.
Ujacima,dedi,babi,pradedi, prababi, i drugima,ne snemo zbog Ivanjičkog sudstva, da posetimo njihove grobove, da im zapalimo sveće, da im se zahvalimo za sva dobra koja su učinili nama,jedinstven slučaj na zemaljskoj kugli, gde vi otimaju pretke
Efchoristo,Agiou Ilia.Evlogoimeni Panga vaselvi to Agios Oros.O Eros einai o Kyrios o parters tou Isou Christou…
Možeš li da mi odgovoriš na 2 pitanja ,prvo zašto je teško čitati Bibliju ,drugo koji je veći praznik u pravoslavaca Božić ili Vaskrs ,samo mi to objasni.Ukoliko ne znaš ,nije sramota ,ja ću ti objasniti
Прочитао сам књигу вавилонских и сумерских прича од које су направили Стари Завет, Божић је соларно-хтонског порекла, и пада у дане соларног минимума на СЕВЕРНОЈ ХЕМИСФЕРИ (док је на јужној хемисфери дан најдужи), а што се тиче ускрса ради се о преодевеном предхришћанском празнику који је по свему судећи постојао на изузетно широком пространству Евроазије хиљадама година пре него што је и почело скупљање сумерских прича за ту твоју књигу.
А шта је теби важније или веће, то је твоја ствар.
А да ли верујеш и у Деда Мраза?
Ova dva pitanja su za „ofsajd slijepče“ ,samo da pročitam njegovo mišljenje ,pa ako bi mogao ,napiši
Ово може да напише само један.Читао сам све твоје коментаре,првим написао одговор „свештенику’,ни за један други коментар ,ниси одговорио ,Слава Господу ,свакодневна молитва,литургија, служба па остави 3 тачке.Онда се обрати на грчком,захвалио си се на коментару Слава Перуну,после написа Слава Сетом Илији,На,Светој Гори Пресвета Богородица влада,Један је Господ и његов син Исус Христ.Колико сам ја разумео.Ја само могу да закључимо да си ти са 3 реченице све објаснио,хаџија ,све јасно, ко разуме схватиће,ко не разуме само ће му се јавити! Хиландар!
Замолићу те да објасниш улогу и симболику јајета у слављењу богиње Иштар, или Астарте, сваке године у пролеће, посебно код Асираца и Хетита.
Ne bih vise gubio svoj blagoslov, objasnio bih ti simbol jajeta u Vaskrsu,ali ne bi ti to razumeo.
Офсајд!
Ма немој, ја не бих разумео, а ти би? Видиш, нисам те ни питао за ту твоју бајку, него нешто друго, за религије које су постојале пар хиљада година пре хришћанства, али ти читаш како није написано, да би покушао да то изокренеш и слажеш.
Сви знамо ко је отац лажи, а знамо и како обмањујете неуке људе.
Ово може да напише само један.Читао сам све твоје коментаре,првим написао одговор „свештенику’,ни за један други коментар ,ниси одговорио ,Слава Господу ,свакодневна молитва,литургија, служба па остави 3 тачке.Онда се обрати на грчком,захвалио си се на коментару Слава Перуну,после написа Слава Сетом Илији,На,Светој Гори Пресвета Богородица влада,Један је Господ и његов син Исус Христ.Колико сам ја разумео.Ја само могу да закључимо да си ти са 3 реченице све објаснио,хаџија ,све јасно, ко разуме схватиће,ко не разуме само ће му се јавити! Хиландар!
Још мало о обичајима народа који имају различите језике али се одмах споразумевају, говорећи свако на свом језику.
Мало етнологије и етимологије није на одмет.
Мишји дани или Сечковске задушнице
Према нашим народним обичајима, прве суботе иза девет уторака после Божића почињу Мишји дани. У народу је овај дан познат као „мишја субота“. Пошто је наш стари, родноверни, Божић 22.12. Мишји дани почињу задушницама у суботу 22. сечка (фебруара), а завршавају 29. сечка растурњаком.
Данас је сећање на овај празник остало најсвежије у тзв. влашким крајевима, међутим, некада се овај обичај обележавао, највероватније, широм целог словенског простора. По старим веровањима Словена, али и других европских народа, мишеви могу представљати душе предака. Код Словена, рецимо, Бадње вече је гозба у част душама покојника.
Чеси за Бадње вече дају мишевима мрве са стола, такође, бацају мишевима грашак у четири угла собе, јер верују да им се у облику миша јавља неки предак. Познато је да се по старим веровањима у угловима соба радо задржавају душе предака. Слично веровање имамо и у Србији када домаћин за Бадње вече баца орахе у углове.
Миш је повезан не само са душама предака/мртвих него и са душама живих, па и са душама разних „демона“. Тако код словенских народа постоји веровање да душа може изаћи из тела једино кроз уста. Зато не треба заспати жедан јер душа може да изађе из тела и потражи воду.
Једна прича каже да су шумом ишла три друга па су од дугог хода ожеднели. Двојица наставе да траже извор, а један остаде да одспава. Када су се вратили, из уста оног што је остао изађе један бели миш, па оде до извора да попије воду, а онда се врати кроз уста у тело.
Ово веровање је вероватно постојало код свих словенских народа. Код нас вампир излази из гроба у облику миша, у миша се претвара и када га јуре и сваки пут када покушава да се извуче из неприлике. У нашем народу има један обичај када се дете загрцне нечим и хоће да се удави говоре му : миш, миш, миш! Тај узвик првобитно је био магичан и имао је за циљ да задржи душу да не изађе из тела.
Када прихватимо чињеницу да у мишу може да обитава човечија душа, лакше ћемо схватити неке народне обичаје и празнике, као што су: мишја субота, мишји дани, митровданске и михољданске задушнице. Мишја субота обележавала се и у Босни и веровало се да тога дана „не ваља о пртенани радити јер ће миш изјести конопље“. На исти дан било је забрањено и предење:
„Чува мајка свога јединка, сина. Од ујемка и од урежника. И од жице деветог уторка“.
Осим ових Мишјих дана имамо Мишје дане и у месецу шумопаду (октобру). Мишји дани су у вези са култом предака и посвећени су душама умрлих. Субота или „безимени дан“ је по правилу задушни дан и почетак овог обичаја који је трајао пет дана. Мишје дане најбоље је описао етнолог Веселин Чајкановић у књизи „О магији и религији“:
„…После оного што смо рекли о мишу као о сеновитој животињи јасно је да је празник мишева исто што и празник душа. О томе празнику у далекој прошлости чинио се култ мишевима у којима су инкарниране душе предака и покојника уопште, онако исто као што се у другим приликама приносила жртва душама предака које су замишљане у облику птица или у облику разних дивљих или питомих животиња…“
„…Мишји празник у српском паганизму трајао је, као што се види из хомољског обичаја, пет дана од којих је, као што се сме закључити из тетевенског обичаја, последњи дан био „растурњак“.
Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у мишевима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају.
Верује се да је у овом периоду добро, као и у време свих других задушница, оставити жртву умрлима (у виду хране – ораси, хлеб…)
Vidiš da ljudi koji su u veri i sa Gospodom i ne čitaju šta pišeš ,gde će onaj koji je u molitvi i sa Gospodom tebi više da daje ogdovore, šta ima tebi da se objašnjava ,mi koji smo u veri o veri ne pričamo ,lepo ti čovek reče ,neće da gubi bladoov,koga interesuje šta ti misliš i u šta veruješ.
Koja je to jedina živozinja koja se ne pominje u tvoim knjigama za koje reče da si sve pročitao?
Нема измишљених животиња, наказа и бића као што има у еклектичкој пустињској брљотини којој се ти клањаш.
Зашто се кријете од Сунца у тамне одаје, зашто се склањате од цвећа и палите димне смрадове, зашто одричете да и друга бића имају Душу?
Срам вас било.
A kada ti je glavušu napala ta boleščina?
Vidiš da ljudi koji su u veri i sa Gospodom i ne čitaju šta pišeš ,gde će onaj koji je u molitvi i sa Gospodom tebi više da daje ogdovore, šta ima tebi da se objašnjava ,mi koji smo u veri o veri ne pričamo ,lepo ti čovek reče ,neće da gubi bladoov,koga interesuje šta ti misliš i u šta veruješ.
А што запиткујете онда?
И што ти не пишеш ћирилицом? Шта ти је то „бладоов“, је ли? Изгубио си ти нешто друго, а не тај „бладоов“.
Oprosti „ofsajd slijepče“ BLAGOSLOV ,napravih grešku u pisanju ,a nema odgovora od tebe ,lepo te ljudi pitaju,zašto je teškoo čitati Bibliji,koji je veći praznik u nas hrišćana Božić ili Vaskrs,i zašto, koja je to jedina životinja koja se u Bibliji ne pominje. Ajmo ofsajd slijepče možes ti to ,ali samo kratki i jasni odgovori
Заиста ме не занима шта је вама хришћанима већи или мањи празник. Надам се да је то довољно кратко и јасно.
Кад волите грчки, кажите људима да је та реч библија изведена од библос, што значи књига. Обична књижурина старих сумерских прича, скупљене с коца и конопца, чак су и неки делови Панћатантре преписани.
Ево, пре неки дан је римски папа решио да мења „библију“ зато што је застарела. Све мање људи може да превари, и мора да мења „плочу“.
Читава ваша религија је заснована на „веруј“ и „дај паре“.
Прљави покварени преваранти.
Aj prevedi šta napisa Agios Oros na grčkom ,šta je to za tebe to ti je lako
Види се са плаже из Пефкохорија, из Никитија не може док се не попењеш на брдо иза Спиросове кафане.
Ти као да имаш какве родбине у Грчкој па си навалио на грчи.
А што не пишеш нашим писмом и што не волиш наш језик?
Да ли је вама неко објаснио да је крст у ствари фалусни симбол, и да се ви, кад се крстите у ствари … Разумеш?
Исто, код крштења је избачено обрезивање препуцијума што је једна дивљачка црномагијска пракса присутна код најодвратнији пустињских племена.
Ofsajd da da komentar,pa on igra dečko, fudbal ,ako to je zdravo,unervozio se sada sedi na klupi ili dade autogo.
I utakmica gotova ofsajd dade autogo ,ne bi stativa ,e sada sestre i braćo vidite zašto su nam fudbaleri „pametni“,čast pojedincima.
Да ли и ти излазиш у „Дистрикт“ и имаш истетовиран Острог изнад леве плећке, а на слабини истетовирано посланицу апостола Павла Солуњанима пошто су га Солуњани изнабијали ногом у дупе и истерали из Солуна?
Само кратко и јасно, ако је могуће.
Oprosti ,em slabo igraš fudbal ,em slab si u pravopisu ,bili smo u pravu da su fudbaleri „pametni“ .A znaš šta ,ma sve si u pravu 🧠🤣
Та хистерична реакција је једна индикација твог унутрашњег сукоба који резултира фрустрацијом.
Ти знаш да је све то у шта су ти рекли да верујеш једно обично срање и даље бираш да „верујеш“, иако знаш да је то лаж, да те нека твоја околина не би одбацила, је ли тако?
Има много више људи који ту секту уопште не узимају као нешто битно.
Изађи на СВЕТЛО из те мрачне задимљене цркве рупетине.
Као да си се зауставио у крављем дупету па не знаш на коју ћеш страну…
Каква дивна расправа ватиканско нордијских индоктринисаних школом папагаја и црквених демагога за које је цивилизација настала тек од појаве Христа односно Римљана и Грка.
А где си ти нашао ватиканско нордијске шта год већ?
А ови. само чујем „помози боже“, „дај боже“, „не дај боже“, „боже“ ово оно и … Ништа.
Ко би то слушао, још се тиме бавио? Нико. Тако је и њихова религија (веза са Богом) нефукционална.
Слава Перуну!
Не тражим ништа, нећу ништа, сам ћу, не треба контакт са громовником, после кажу убило га уземљење…
не чачкај…
Не сећамо се старих богова.
Не сећамо се ко беше Волос, ко Световид,
ко беху Дајбог и Весне. И није нас стид
што негдашњих се не сећамо снова.
Изгубили смо слух за глас векова,
као што се изгуби памет и вид.
Исто нам је храм или морска хрид,
својих предања не знамо ни слова.
Није нас нехаја, равнодушја стид,
прекорачили смо журно, праг и зид
између нових и старих времена.
Тврдимо да смо онакви какви нисмо.
Сваки има своје Несвето писмо.
Звонимо у звона сном неотплаћена.
Десанка Максимовић
Da li ste vi normalni? Prosipate znanje pokupljeno na internetu. Kome smeta pravoslavno hriscanstvo molim lepo, postoji toliko drugih veroispovesti, samo izvolite…
Nevidim razloga da je nepotrevban komentar ofsajd slijepce,dokaz je slava kod pravoslavnih hricana Srba.
Jedino Srbi imaju slavu koja he implenentirana u hricanstvu Srba.
Da he VAZNO predanje kod Srba,I pre neko su postali hriscani,dokaz je da su Srbi imali I svoj kalendar koji je imao trines mesecu.
Da NEBI otvarali novi temu,Srbi TREVA da se drze obicaja,svojim predaka.
ONO STO ME UZNEMIRILO NA ZADUSNICANA,TO JE HLADNOKRVNO PROLAZE HA STAROM GROBLJU PORED SPOMENIKA VOJVODI STEPI STEPANOVICU,BEZ MA KAKVE POCASTI,KAO DA TU NEMA NIKAKVIH SPOMENIKA.Kamoli da zastanu da se prekrste,a da negovorimo da zapale svecu,od 6 dinara.
Sramota,tek ce kazna da nas stigne.
Protka Cacak.
Mora samo da se umre