Na svakih 27 radnika po jedan direktor!

Na svakih 27 radnika u Srbiji, a na svakih šest u srpskoj industriji, dolazi jedan direktor ili funkcioner jer ih je na kraju prošle godine bio ukupno 94.771, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kad se ovome doda podatak da u industriji radi svega 651.508 ljudi, dok sektor usluga zapošljava 1,4 miliona građana, kao i da u Srbiji ima 556.119 nezaposlenih, dobija se prava slika tržišta rada i stanja u srpskoj privredi.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je tačno da u Srbiji ima malo proizvodnih radnika, ali veruje da u privatnim kompanijama nema viška funkcionera, za razliku od javnih preduzeća i državne uprave.

Pljušte titule

– Pretenciozno je dirati u unutrašnju organizaciju kompanija jer je možda na gradilištu dovoljan jedan dobar šef na pet tapetara. Ima firmi koje su svim radnicima dodelile neku titulu da bi se bolje dojmili mušterijama, pa svaki trgovački putnik postaje direktor prodaje. S druge strane, u državnim službama imamo preveliki broj nepotrebno zaposlenih, gde na tri radnika dolazi jedan rukovodilac. Morali bismo se više industrijalizovati ako želimo da imamo manji deficit u trgovinskoj razmeni zato što mnogo više uvozimo nego što izvozimo – kaže Kovačević.

On dodaje da u razvijenim ekonomijama sektor usluga više učestvuje u zaposlenosti nego u nerazvijenim, ali da bi u Srbiji trebalo više ljudi da se zaposli u industriji.
– Koliko god bude rasla industrija, brže će rasti i usluge – ističe Kovačević.

Da je do potpune deindustrijalizacije zemlje došlo tokom loše privatizacije državnih preduzeća, smatra i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. On ističe da se to pod hitno mora promeniti ako Srbija želi da smanji trgovinski deficit, s obzirom na to da bez industrije nema ni proizvodnje ni izvoza.

Uništena proizvodnja

– Rasprodaja industrijskih giganata nazoviprivrednicima, koji su ih kupovali radi preprodaje njihove imovine ili placeva bez namere da u njima održe proizvodnju, dovelo je do njihove potpune devastacije. To je sve pratila loša investiciona klima sa prevelikom administracijom, što je otežavalo dolazak novih investitora – kaže Đogović i dodaje da postoje veliki kapaciteti u energetici, prerađivačkoj, prehrambenoj, tekstilnoj industriji i industriji auto-delova, koji mogu dati efekte jer postoji obučena radna snaga.

Kurir