Moljac uništava kromprir u Čačku

Krompirov moljac veoma je opasna štetočina u toplijem delu sveta kome, ako je ta pojava merilo, odskora i Srbija pripada, jer se u nas o ovoj napasti do pre pet godina znalo samo iz knjiga. Prvi zvanični podaci o rečenom crvu potiču iz okoline Leskovca (2011), a lani je insekt načinio ogromne štete u pomoravskim poljima nizvodno od Čačka, gde su prinosi uvek veliki.

Isprva, ni stručnjaci nisu obraćali pažnju na uljeza, ali su nezapamćene prošlogodišnje štete u čačanskoj dolini uključile crvenu lampicu. Tako je prošle sedmice, na Agronomskom fakultetu u Čačku, predstavljena studija petorice univerzitetskih profesora iz Srbije i Crne Gore čijim je zaključkom predloženo da ministarstva, preko poljoprivredne stanice i opština, upute ratare na to kako da se brane.

– Program zaštitnih mera još nije objavljen, ne postoji. Sve će se to ponoviti, ako na leto temperature budu visoke – kaže za „Politiku” Ratko Vukićević, predsednik UO „Plodova Srbije”.

To udruženje bilo je sazivač stručnog skupa o krompirovom moljcu, održanog u svečanom seminaru Instituta za voćarstvo u Čačku, na temu – šta da se radi? Šta da se preduzme protiv napadača čiji leptir može da leti pola dana bez prekida brzinom dva kilometra na sat, i čiji svi stadijumi vole da jedu, i jedu? Životni krug moljca traje 30 dana tako da u jednoj godini može da ima i 12 potomstava: odrasla ženka za vreme svog veka od 10 do 15 dana polaže jaja na list, stablo i krtole iz kojih se za pet dana pile larve. A larve se osam dana hrane praveći mine u listu, ubušuju se u stabljiku i krtolu. Stadijum lutke traje šest do devet dana, a crvi i u skladištu putuju kroz krtolu, ostavljajući kanale sa izmetom.

Koordinator prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja u Srbiji dr Dragica Janković predstavila je na skupu u Čačku najnovija saznanja o krompirovom crvu, napominjući da on ovde živi već stotinu godina, ali u obimu koji nije zabrinjavajući. To je stara činjenica a nova je, vele stručnjaci, da štetočini odgovara povećanje broja tropskih dana u godina (najviša dnevna iznad 30, a noćna veća od 20 stepeni Celzijusa). Tako je, recimo, broj tropskih dana u Lipnici kod Čačka sa 30 (2014) povećan na čak 70 u prošloj godini, u susednom Zablaću ubeležen je 61 tropski dan, a srpski rekorder je Ruma sa 91 tropskim danom u 2012. godini.

– Od 2010. sistematski pratimo prisustvo moljca, pa su na 39 tačaka postavljene klopke u koje se hvataju leptiri. U Zablaću je prošlog leta uhvaćeno čak 4.000 leptira i bilo je jasno da se javlja veliki problem. Naime, svi stadijumi ove štetočine, koja može da se razvija na temperaturi od samo 15 do čak 40 stepeni, traže da jedu. I miris krtola podstiče ih na polaganje jaja, pa svako odloženo vađenje krompira povećava štetu. Zato nikako ne bi trebalo ostavljati krtole na njivi tokom noći, jer ženka moljca tada polaže jaja – kazala je dr Dragica Janković.

Ona je navela da je zbog promene klimatskih uslova, 1. februara ove godine, u Srbiji zabeležena pojava jedne štetočine koja je lane registrovana tek 18. marta, što rečito svedoči o promeni podneblja. I, ukoliko se krompiraši odbrane od svog napasnika, postoje najave da će se uskoro pojaviti kupusni moljac „čiji organizam je u progresiji”, opet zbog klimatskih promena.

Krompiraši su prošlog leta, koristeći koragen, avaunt i laser, uglavnom izgubili hemijski rat protiv moljca. Postoji li ikakvo dobro rešenje?

– Moljac ima od 22 do 29 dana za razvoj cele generacije i zato bi bilo potrebno pomeriti vreme setve unapred. Ove godine predložićemo da se setva u Vojvodini za još neke kulture obavi ranije, ali to još nije za javnost – kazala je u Čačku dr Dragica Janković.

Direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede Nebojša Milosavljević naveo je da se rečena štetočina različito ponaša u pojedinim državama, a da u nas hemijske kuće nisu registrovale preparate protiv moljca jer „jednostavno nisu imale interes za to”.

– Ali, ove godine interventno ćemo dozvoliti da se protiv moljca koriste neki preparati ograničeno na 120 dana, jer imamo zakonsko pravo na to. Reč je o sredstvima koja su već registrovana u nas ali ne za zaštitu krompira. Podsećam da je, uz hemijske, neophodno primeniti i agrotehničke mere – istakao je Milosavljević.

Ratko Vukićević, kao jedan od vodećih proizvođača krompira u Srbiji, sa svojim preduzećem „Agromobil” iz Guče i 60 udruženih domaćina iz ovog dela republike, ocenjuje, međutim, da se nije odmaklo od početka:

– Moljac je kao gerilac, nikad se ne zna kad će se pojaviti. Našim ljudima koji ulažu mnogo truda i novca gajeći krompir po brdima i planinama, neko bi iz poljoprivredne stanice, iz opštine ili sa bilo kod telefona morao da javi kad i kakva im opasnost preti i od koje štetočine. Ali, bojim se, i ove godine od toga nema ništa. Ostaću, dakle, da se sekiram zajedno sa njima, i šta nam bog da.