Posna jedino deklaracija na omotu robe

HRANA koja na pakovanju ima oznaku „posno“ u većini slučajeva nije takva. Jer, ako se pažljivo pročita šta ti proizvodi sadrže, među sastojcima su često i „tragovi jaja, mleka, maslaca, svinjskog želatina…“, kao i laktoza i kazein. To, onda, znači da ti proizvodi nisu posni.

Ovo za „Novosti“ kaže Jasmina Stojanović, nutricionista-dijetetičar i naglašava da se to posebno odnosi na sireve, šlag i pavlaku, ali i različite poslastice.

– Šlag i „posni“ sir nije moguće proizvesti bez enzima iz mleka – objašnjava Stojanovićeva. – Šlag se, na primer, dobija od pavlake iz mleka i nikako drugačije. Slično je i sa sirevima. Trgovci često, pozivajući se na proizvođače, kažu da imaju posni sir.

Proizvođači pak tokom pripreme takvog sira deo mlečnih masti zamenjuju biljnim. Ali da bi „posnom siru“ dali tvrdoću, moraju da dodaju natrijum-kazeinat, koji se dobija otapanjem kazeina, proteina koga ima jedino u mleku.

I sam naziv kazein potiče od latinske reči caseus što znači sir, s obzirom na to da je reč o supstanci čijim se zgrušavanjem omogućava proizvodnja sira i osnovni je protein u mlečnom siru. Zbog toga proizvodi koji sadrže natrijum-kazeinat odnosno kazein – nisu posni.

Tako je, po rečima naše sagovornice, i sa proizvodima koji sadrže laktozu, jer je laktoza šećer prirodno prisutan u mleku životinjskog porekla. Zato i namirnice i proizvodi koji sadrže ovaj mlečni šećer ne mogu da budu posni.

– Jedini posni sir je tofu koji se dobija od sojinog mleka – kaže Stojanovićeva. – Da bi vernici bili sigurni da je posan, najbolje je da ga kući pripremaju sami od sojinog mleka. Za to je potrebno da imaju i nigari, odnosno magnezijum-hlorid, koji služi da se mleko zgusne.

Onima koji poste naša sagovornica poručuje da u posnom jelovniku, koji u slučaju Vaskršnjeg posta traje sedam nedelja, ne moraju imati zamenu baš za sve namirnice koje inače jedu kada ne poste.

– Za zdravlje je najvažnije da se napravi ravnoteža između uzimanja hrane i svakodnevnih aktivnosti – kaže Stojanovićeva. – Sastojci iz mrsne hrane tokom posta mogu da se nadomeste pravilnom kombinacijom žitarica, jezgrastog voća, mahunarki, semenki, mleka od soje, pirinča, badema… A da bi vernici bili sigurni da zaista jedu posnu hranu, najbolje je da je sami pripremaju.

NISU ŠTETNI

– SIREVI koji imaju oznaku „posni“, sigurno nisu posni, ali nisu ni štetni – kaže za „Novosti“ dr Ognjen Maćej, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Ali budući da u našim trgovinama takvi „sirevi“ mogu da se kupe, a uvoze se iz različitih zemalja, kupci bi trebalo da obrate pažnju na emulgatore i stabilizatore koje ti proizvodi sadrže. Tu, pre svega, mislim na polifosfate čija je oznaka E 452, a koji remete resorpciju kalcijuma u crevima.

OBMANA UZELA MAHA

KADA se neki proizvod prodaje sa oznakom „posno“, a u deklaraciji piše da sadrže tragove mleka, jaja i aditiva životinjskog porekla, onda je na delu klasična obmana potrošača – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – U našoj zemlji, ta pojava je, nažalost, uzela maha i sve je više pritužbi potrošača. Krajnje je vreme da poljoprivredna, veterinarska i tržišna inspekcija počnu da rade svoj posao i da proizvođače koji kupce dovode u zabludu – kazne.