Povratak srpske Sare Bernar

Под кров престоничког националног театра вратила се 30. марта 2016. године из заборава Десанка Деса Дугалић Недељковић. На сцени Народног позоришта одиграла је од 1920. до 1944. године 115 рола са великанима српског глумишта Рашом Плаовићем,  Миливојем Живановићем, Матом Милошевићем, Владетом Драгутиновићем, Жанком Стокић, Љубинком Бобић… Улогама на даскама које живот значе и у београдским друштвеним круговима, српска Сара Бернар како су је од милоште звали критичари и публика, обележила је време узмеђу два рата. Деса Дугалић „вратила“ се после више од седамдесет година у Музеј Народног позоришта, тамо где њено име треба да буде записано великим словима. Омаж изузетној глимици, педагогу,  путописцу и Чачанки приредили су библиотекари Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ др Богдан Трифуновић, Даница Оташевић, Оливера Недељковић и Марија Радуловић. Повод је био представљање 21. броја „Гласа библиотеке“ у коме је Оливера Недељковић осветлила живот и уметнички лик Димине Маргарете Готје која представља врхунац уметничке каријере  Десе Дугалић.

Госте из Чачка који су одржали час сећања на првакињу драме београдског театра између два светска рата  поздравио је у име Народног позоришта директор Музеја Драган Стевовић, док је др Богдан Трифуновић, директор   Библиотеке, говорио о обавези чувања културног наслеђа које је поверено овим установама. Даница Оташевић је истакла вишеструке и вишедеценијске везе између Чачка и  Позоришта које потичу још од песника Владислава Петковића Диса, великог пријатеља комедиографа Бранислава Нушића. Дис је 1908. године написао некролог младој глумици Софији Цоци Миљковић Ђорђевић, назвавши је „украсом Народног позоришта“ и „највећом кћери Београда“ која је публици пружала сузе и смех, радост и плач и била  једна од најбољих наивки и сентименталки у историји српског позоришта. На сцени београдског театра између два рата доминирао је и оперски певач Милорад Јовановић, такође Чачанин, а Синиша Пауновић осим што је написао књигу „Бора Станковић и Бранислав Нушић – иза завесе“, оставио је у легату који баштини чачанска библиотека бројне фотографије и документа из живота Позоришта у прошлом веку. Оперска дива Радмила Бакочевић, музичар Дејан Млађеновић, глумац Милутин Милошевић, допуњавају данас чачанско присуство у Народном позоришту и култури Србије. Истичући значај „Гласа библиотеке“ за библиотечко-информациону струку, Даница Оташевић указала је посебно на поглавље „Наслеђе“ које на известан начин васкрсава заборављене великане пореклом из Чачка који су дали немерљив допринос култури, уметности и историји земље. У броју 21. од мрака заборава  отргнути су др Гргур Јакшић, историчар и правник, као и глумица Деса Дугалић.

Оливера Недељковић говорила је о несвакидашњој судбини Десе Дугалић која је прошла пут од богаташице до сиромаха, миљенице Београда и медија, али и изгнаника без вољене земље и  крова над главом. Глума је била Десина потреба, не само као вокација, већ као крст судбине кога је носила од детињаста.„Ја морам да глимим као што птица мора да пева, вода да тече“, исповедне су речи велике интелектуалке српског глумишта која је рођена 1897. године у Чачку, образовање стекла у Паризу, говорила више језика и пропутовала неколико континената. 

Осим дара за глуму, Деса Дугалић је била педагог и предавач у  школи Народног позоришта за чије  потребе је написала уџбеник „Елементи визуелне  глуме“. Врхунац њених списатељских амбиција је путопис „Забелешке по Палестини, Сирији и Египту“ из 1931. године који би и данас био занимљива литература.Одломке из путописних бележака овом приликом читала је Марија Радуловић.

Истражујући живот и дело највеће српске  глумице рођене у Чачку, Оливера Недељковић дошла је до открића да је она играла у позориштима у Монтевидеу, Парагвају и другим местима где је била у изгнанству. У земљу се Деса Дугалић вратила шездесетих година прошлог века захваљујући предусретљивости Мире Траиловић, која јој је омогућила и повратак на сцену. У Атељеу 212  Деса Дугалић одиграла је три улоге у комадима „Коктел“, „Сунчано јутро“ и „Глуви и неми, играла у два филма и преминула 22.априла 1972. године.

Партнер у последње три представе глумици са најбржим откуцајима срца био  је глумац Дејан Чавић, који је присуствовао синоћ промоцији у Музеју Народног позоришта и дао лични печат успомени на Десу Дугалић. Чавић је нагласио да је Деса Дугалић била велика дама позоришне сцене, интелигентна, свестрана и до последњег даха посвећена глуми. „Она је била госпођа у правом смислу те речи  на позоришним даскама, у малим и великим голама, као и у животу“, закључио је један од  живих сведока  и поштовалаца велике глумице  Дејан Чавић.

______________________________________________________________