Radnici na lizing
VIŠE od 50.000 ljudi u Srbiji su radnici „na lizing“, odnosno do posla su došli tako što su ih specijalizovane agencije iznajmile poslodavcima. Zvaničnih podataka koliko ljudi na ovaj način zarađuje za život nema, ali kako kažu u sindikatima, iznajmljivanje radne snage je sve češća praksa poslodavaca.
Ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, iako zaposleni ne znaju koliko dugo će raditi, zarada im je često ispod minimalca, a topli obrok nemaju. Nijedan propis u Srbiji za sada se ne bavi ovom oblašću, a kako najavljuju iz Ministarstva rada, do kraja godine trebalo bi da bude donet zakon o agencijama.
Zlata Zec, izvršni sekretar Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, kaže da je teško proceniti koliko ima agencija koje posreduju pri zapošljavanju pošto to ne mora da im bude isključiva, već sporedna delatnost. Svega desetak agencija se samo time bave, a od toga tri-četiri su najprisutnije na tržištu.
– Broj radnika koji su ovako zaposleni je, prema procenama, od 16.000 do 20.000, ali tu nisu uračunate omladinske i studentske zadruge, iako su uslovi zapošljavanja isti i radi se o privremenim i povremenim poslovima – kaže Zlata Zec. – Novi zakon o agencijama mora da se uskladi sa drugim propisima kao što je zakon o zadrugama. Tražili smo da se napravi analiza inspekcije, ministarstva i centralnog registra, da se utvrdi koliko ljudi je dobilo posao na ovaj način.
Naša sagovornica kaže da je zapošljavanje na ovaj način zastupljene u skoro svim sektorima. Ima ih u metalskoj, hemijskoj industriji, energetici. Primera radi, u NIS-u dosta ljudi radi na ovaj način i strani poslodavci često koriste agencije. Zec objašnjava da, recimo, „Norma“ u Subotici zapošljava veliki broj ljudi putem agencija, čak imaju i sindikat.
– Neke agencije su registrovane kao agencije za posredovanje, a u stvari lizinguju – kaže naša sagovornica. – Ne krivimo njih, nego društveno neodgovorne poslodavce, koji, primera radi, otpuste 100 ljudi pa ih prime za duplo manju platu na istim poslovima preko agencije. Tražimo da se ovim zakonom to reguliše. Ne da se legalizuje nelegalno, već da se stvore uslovi za legalno.
Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad kaže da stanje u Srbiji u ovoj oblasti nije u potpunosti uređeno, odnosno ne obezbeđuje zaštitu zaposlenih.
– Agencija zasniva radni odnos sa određenim radnikom radi njegovog upućivanja na rad kod drugog poslodavca, odnosno korisničko preduzeće, kod koga radi određene poslove po njegovim uputstvima i kontrolom – kaže Lazić. – Korisničko preduzeće vodi evidenciju o radu i agenciji isplaćuje ugovoreni iznos, koji sadrži zaradu i iznos na ime određene provizije, obično pet procenata. Ovako funkcionišu i omladinske i studentske zadruge, s tim što poslodavac zaključuje sa članom zadruge, ali omladincu ne isplaćuje naknadu već to čini omladinska zadruga, za određenu proviziju, obično oko 10 odsto.
Ugovorena zarada je često niža od one koju imaju ostali zaposleni u preduzeću, a u najnepovoljnijem položaju su oni koji su angažovani putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer nemaju prava na godišnji odmor, bolovanje, naknadu u vreme bolovanja, plaćeno odsustvo, minuli rad, uvećanu dnevnicu za rad na državni praznik.
SINDIKATI su se dugo opirali donošenju ovakvog propisa jer su smatrali da nemamo institucije koje će omogućiti da se on sprovede u delo.
– Kolege iz Evrope upozorile su nas da ako možemo da izbegnemo ovaj posao. Plašimo se da će ovo biti još jedna forma bez sadržaja, a da se u principu ništa neće promeniti – kaže Zec.
Novosti
Polako ali sigurno vraćamo se u feudalizam.Nadam se da postoji pekara u kojoj je plaćen noćni rad.Nadam se da postoji bar nekoliko firmi u Čačku koje plaćaju prekovremenima rad pošteno.Nadam se da postoji trgovac čije prodavaće imaju više od 2 dana slobodno mesečno.
A sindikati samo pričaju i upozoravaju, pa se još i plaše…
Čeka se plaše sindikati ili „lideri“ sidikata?