Danas je jedan od najvećih hrišćanskih praznika

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Ovaj praznik obeležava se u znak sećanja kada je arhangel Gavrilo objavio „blagu vest“ Bogorodici Mariji da je nju Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristosu.

Blagovesti se praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.

Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji, obasjan arhangelskom svetlošću, „u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu“ i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.

Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom svetog duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.

U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.

Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.

Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.

U crkvenoj ikonografiji, blagovesnik Gavrilo se predstavlja ne samo u sceni Blagovesti već i pred praznim grobom Hristovim kako objavljuje njegovo Vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po Jevanđelju.

Blagovesti u narodu naročito poštuju žene. Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.

Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.

Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita.

Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u seoskim sredinama bojao zime sve dok ovaj dan ne prođe.