Crna sudbina medija u Srbiji

UNS: Otkazi u Timočkoj televiziji kazna zbog najave štrajka

Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog otkaza novinarima i medijskim radnicima Timočke televizije i radija koji su prethodno najavili generalni štrajk zbog neisplaćenih zarada.

Desetoro zaposlenih u Timočkoj televiziji i radiju koji su potpisali najavu generalnog štrajka, dobilo je juče otkaze, uz obrazloženje da je došlo do smanjenja obima procesa rada. Među njima su i četiri člana štrajkačkog odbora.

UNS smatra da su otkazi u Timočkoj televiziji i radiju kazna zaposlenima koji su štrajkom hteli da se bore za svoja ustavna i zakonska prava i podržava njihove opravdane zahteve.

UNS ističe da obrazloženje o smanjenom obimu posla predstavlja samo izgovor za kažnjavanje štrajkača otkazom, pretnju ostalim štrajkačima da odustanu od generalnog štrajka, kao i način da potpisnici najave generalnog štrajka ostanu u manjini.

UNS ukazuje da je poslodavac, ukoliko smanjuje broj zaposlenih za 10, pre smanjenja, u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih.

Podsećamo, osamnaest od 28 zaposlenih u ovom mediju održalo je u ponedeljak, 4. aprila jednosatni štrajk upozorenja zbog neisplaćenih zarada, nakon čega su, zbog nemogućnosti da se dogovore sa menadžmentom, generalni štrajk zakazali za 14. april.

Kako za UNS kaže jedan od novinara kojima je uručen otkaz Ugovora o radu Nikola Pavlović, “u prethodna 24 sata uručeno je 10 rešenja o otkazu ugovora o radu,sa obrazloženjem tehnoloških ekonomskih i organizacionih promena, odnosno smanjenja obima procesa rada. Svih deset otpuštenih radnika učesnici su štrajka upozorenja i najavljenog generalnog štrajka. Većina radnika je u ovom poslu od 15 do 30 godina”.

On dodaje da je juče u redakciju došao direktor Goran Stankov i zaposlenima rekao da su tehnološki višak.

– U televiziji je ostao, osim tehničara, jedan novinar i jedan urednik. Neće više biti živog programa jer nemaju kadrova. Tužićemo firmu zbog neipslaćenih zarada, a prijavili smo slučaj i Inspekciji rada – kaže Pavlović.

Direktor Goran Stankov za UNS je rekao da je devet, a ne deset, radnika dobilo otkaze, ali odbacuje tvrdnje da je to urađeno zbog najave generalnog štrajka.

Saša Mirković estradni menadzer vlasnik je Timočke TV i radija

– Nisu dobili otkaze zatoš što su najavili štrajk. Obaveštenje o štrajku je potpisalo 18 zaposlenih, a tehnološkim viškom proglašeno je njih devetoro. Firma je u blokadi od početka godine i nemamo finansijskih mogućnosti da plaćamo toliko radnika. Bord direktora mi je naredio da smanjim broj zaposlenih – kaže Stankov i dodaje da su pri otpuštanju radnika vodili računa i o tome da socijalno najugroženiji ne ostanu bez posla.

– Ove godine nismo prošli na nekoliko konkursa za projektno sufinansiranje, a ovde u Zaječaru nemamo mnogo mogućnosti za zaradu. Zato smo morali da otpustimo radnike – rekao je Stankov i dodao da će zaostale zarade biti isplaćene, kao i da će zaposleni dobiti otpremnine.

Podsećamo, kako je UNS-u rekao novinar Nikola Pavlović, zaposlenima nisu isplaćene zarade za 4 i po meseca.

– Poslednju platu, za prvi deo novembra, dobili smo 31. decembra. Duguju nam 4 i po zarade, ostali smo bez dinara – kaže Pavlović.

Timočku televiziju, jednu od najboljih regionalnih televizija u Srbiji, u februaru 2010. godine kupio je estradni menadžer Saša Mirković, vlasnik firme Beoton R. Ova firma kupila je u septembru prošle godine i dnevni list „Sport“ čiji su zaposleni takođe zbog kašnjenja u isplatama zarada protestovali. Odnedavno je u prostorijama „Borbe“ gde se nalazi i redakcija „Moje TV“ čiji je Mirković takođe vlasnik sedište novih dnevnih novina „Srpski telegraf“.

_____________________________________________

Privatizacija RTV „Pruga“ iz Lajkovca pred Višim javnim tužilaštvom

Ministarstvo privrede obavestilo je juče Udruženje novinara Srbije (UNS) da je dopis UNS-a u kojem je navedeno da kupac RTV „Pruge“ iz Lajkovca Mirjana Krstić krši niz ugovornih obaveza prosleđen Višem javnom tužilaštvu u Valjevu. 

Ministarstvo je istaklo i da je povodom dopisa zaposlenih u RTV „Pruga“ o neredovnoj isplati zarada zatražilo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da Inspekcija izvrši nadzor nad poštovanjem prava zaposlenih na isplatu zarade. 

Podsećamo, privatizacija RTV „Pruge“ iz Lajkovca raskinuta je 14. marta zbog neispunjavanja obaveza kupca Mirjane Krstić iz Obrenovca. Nova vlasnica nije obezbedila bankarsku garanciju i kasnila je sa isplatama plata radnicima.

UNS je u dopisu Ministarstvu privrede kojim je tražio raskid privatizacije naveo da Mirjana Krstić krši ugovorne obaveze jer, osim što nije na vreme obezbedila bankarsku garanciju, zaposlenima plate nisu isplaćivane od novembra prošle godine, a bez saglasnosti Agencije Krstić je zaključila Predugovor o ustupanju ugovora o prodaji kapitala, nakon čega su novi zainteresovani kupci otuđili deo imovine RTV Lajkovac.

Zbog otuđenja osnovnih sredstava a koji su u vlasništvu opštine Lajkovac, 26. februara predsednik opštine Lajkovac je naredio vanredni popis, i zamenjena je brava na prostorijama koje su u vlasništvu opštine. O tome je sačinjena i krivična prijava koja je predata nadležnom tužilaštvu.

Radio “Pruga” prodata je u drugom krugu privatizacije Mirjani Krstić za 1200 evra, ali se umesto nje u radiju pojavljivao Nebojša Krstić, njen muž. U februaru su u Radio počeli da dolaze Zoran Majdak i Goran Pejković koji su se predstavljali kao novi kupci Radija.

Programska šema Radija potpuno je promenjena, a veći deo opreme je odnesen.

Podsetimo, Zoran Majdak je od ranije poznat javnosti jer je, kao vlasnik piratskog Narodnog radija, 2012. godine uhapšen zbog sumnje da je građane kroz SMS nagradne igre i kvizove oštetio za više miliona evra.

_______________________________________

Udruženja: Grad Novi Sad nastavlja sa kršenjem medijskih zakona

Novinarska i medijskih udruženja sa žaljenjem konstatuju da Grad Novi Sad nastavlja sa praksom kršenja medijskih zakona u postupku konkursnog sufinansiranja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Čitav proces i ove godine karakteriše potpuna netransparentnost, a udruženja su morala pozivanjem na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja da dođu do podataka koji su morali da budu dostupni celokupnoj javnosti, između ostalog i do podatka ko su članovi stručne komisije za ocenu kvaliteta predloga projekata.

Koalicija konstatuje da je stručna komisija skoro u potpunosti identična prošlogodišnjoj, čiji su rad karakterisali netransparentnost i niz kontroverznih odluka. Kao ni prošle, ni ove godine ne znamo odgovor na pitanje ko su predlagači članova komisije, i na osnovu kojih parametara je ona odabrana.

Iako su reprezentativna novinarska i medijska udruženja predložila svoje kandidate u skladu sa Zakonom, i ove godine, kao i prošle, oni nisu izabrani, a imenovani su oni koje su predložile javnosti nepoznate organizacije.

Iz prethodnog iskustva u praćenju procesa sprovođenja medijskih zakona, udruženja sada već sa velikom sigurnošću mogu da kažu da netransparentnost procesa koju prate i, najblaže rečeno, nejasni kriterijumi za izbor članova stručne komisije – neizostavno vodi i kontroverznim odlukama, a naretko se novac po konkursu dodeljuje za reklamiranje rada organa vlasti, što je u oštroj suprotnosti sa duhom zakona.

Reprezentativna udruženja su prošle godine pozvala gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da odgovori na nekoliko pitanja vezanih za konkurs za javno informisanje, među kojima je i na osnovu kojih parametara su odabrani „medijski stručnjaci“ koji su bili članovi stručne komisije. Nažalost, do danas odgovor nismo dobili.

Udruženja podsećaju da su prošle godine pojedine organizacije dobijale novac po nekoliko osnova, a po svemu sudeći su imale članove komisija, kao i da javnost nikada nije saznala koji je sadržaj podržanih projekata, te da li su i kako oni realizovani.

U tom smislu, zahtevamo od Grada Novog Sada da sastanci „stručne komisije“ ne budu skriveni od javnosti, odnosno da se omogući predstavnicima organizacija civilnog društva da prate proces vrednovanja i odlučivanja, kako bi se otklonila sumnja da članovi komisije treba samo da sprovedu odluke koje su donesene na nekom drugom mestu.

Udruženja upozoravaju da kršenjem zakona veliki gradovi u Srbiji urušavaju i obesmišljavaju medijske reforme, zbog čega je neophodno da reaguju nadležna ministarstva, pre svega Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave, koja bi morala da pronađu mehanizme za sankcionisanje drastičnih kršenja medijskih zakona.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja:

Beograd/Novi Sad/Kragujevac, 6. aprila 2016

________________________________________________

Medijska koalicija traži ponavljanje konkursa za medijske projekte u Jagodini

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja traži poništaj rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz budžeta grada Jagodine i ponavljanje javnog konkursa.

Gradsko veće grada Jagodine je raspisalo konkurs za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja opredeljujući sredstva koja su sedam puta manja u odnosu na sredstva koja su za javno informisanje opredeljena u budžetu za 2015. godinu. Pritom je odlučeno da svih 7.200.000,00 dinara, namenjenih za sufinansiranje medijskih projekata u 2016. godini, dodeli jednom izdavaču – Kopernikus Radio Televiziji Jagodina d.o.o, i to na osnovu paušalnog i nedovoljno ubedljivog obrazloženja. Postupanjem Grada Jagodine, javni interes u oblasti javnog informisanja u Gradu Jagodina doživeo „dvostruki udarac“, a Zakon o javno informisanju je višestruko prekršen i izigran. 

Koalicija podseća da se Grad Jagodina i prošle godine oglušio o zakonske obaveze budući da u 2015. godini uopšte nije raspisao javni konkurs. U toj godini su celokupna sredstva, od oko 50 miliona dinara, dodeljena tadašnjem JP Novi put na ime direktnih subvencija. U 2016. godini je raspisan konkurs ali tako da je iznos opredeljenih sredstava bio višestruko manji i da je opet isto preduzeće, u međuvremenu privatizovano od strane privrednog društva Kopernikus, dobilo sva sredstva. Naime, Kopernikus Radio Televiziji Jagodina d.o.o je pomenuta sredstva dobio za tri projekta, pod naslovima „Na jagodinskim talasima“, „Jagodina i Pomoravlje iz dana u dan“ i „Jagodina i Pomoravlje iz nedelje u nedelju“, a preostalih osam izdavača, koji su takođe konkurisali sa svojim projektima, odbijeni su sa paušalnim i nedovoljno ubedljivim obrazloženjima da su ciljne grupe koje bi bile obuhvaćene njihovim projektima nesrazmerno male u odnosu na tražena sredstva i predložene projektne aktivnosti, odnosno da projektne aktivnosti koje su predložili ne ostvaruju javni interes na teritoriji Jagodine ili da nisu jasno precizirane, a bez navođenja konkretnih razloga zašto su programske celine tih izdavača nepodobne da ostvare javni interes u oblasti javnog informisanja.

Pre svega, pomenutu odluku je donela komisija koja je formirana suprotno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima koji u članu 24. izričito navodi da stručnu komisiju imenuje rukovodilac organa vlasti iz reda nezavisnih stručnjaka za medije i medijskih radnika koji nisu u sukobu interesa i ne obavljaju javnu funkciju, a da se većina članova komisije imenuje na predlog novinarskih i medijskih udruženja ukoliko takav predlog postoji i ukoliko predložena lica ispunjavaju zakonom predviđene uslove. Opštinsko veće Grada Jagodine je u potpunosti ignorisalo predlog Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, i time postupilo suprotno pomenutim odredbama zakona. Samim tim što je o predlozima projekata odlučivala komisija koja je nepropisno sastavljena, ni odluka takve komisije ne može da bude zakonita.

Osim očiglednog kršenja zakona u pogledu sastavljanja komisije, Koalicija ukazuje na to da je i sama odluka o dodeli sredstava sporna. Naime, iako zakon dopušta mogućnost da izdavač više medija konkuriše na projektu za svaki medij posebno, indikativno je da je svih 7.200.000,00 dinara (nešto više od 58.000 evra) opredeljenih za sufinansiranje medijskih projekata u 2016. godini dobio izdavač koji je donedavno bio u javnoj svojini,  što pobuđuje sumnju da je cela svrha projekta bila da se forma projektnog sufinansiranja zloupotrebi da bi se nastavilo sa praksom  subvencionisanja medija. Koalicija podseća da je nekadašnje Javno informativno preduzeće Novi Put, krajem septembra 2015. godine, prodato Kopernikus-u za 46.260 evra, a samo na jednom konkursu je novi vlasnik ovog izdavača dobio skoro 12.000 evra više od tog iznosa. Tako dolazi, u najmanju ruku, do čudne situacije, da građani, svojim novcem „vraćaju“ Kopernikusu sredstva koja je uložio u kupovinu Novog puta. Šturo i neubedljivo obrazloženje koje se svodi na prostu konstataciju da sva tri projekta istog izdavača ispunjavaju kriterijume konkursa, nažalost samo potvrđuje ovakvu konstataciju. Koalicija takođe podseća da u okviru mreže Kopernikus posluje i medij TV K::CN Svet Plus 3, koji je tokom predizborne kampanje 2012. godine označen kao izrazito pristrasan prema tada opozicionoj, a sada vladajućoj SNS, što je zabeleženo i u izveštaju tadašnje Republičke radiodifuzne agencije (sada Regulatornog tela za elektronske medije), što, nažalost ukazuje na nastavak prakse finansiranja pogodnih medija i „kupovine medijskog uticaja“ javnim novcem koja se nastavlja bez obzira na to ko se nalazi na vlasti. 

Ovakva odluka, po svemu sudeći, krši i jedno od osnovnih načela Zakona o javnom informisanju i medijima, koje se odnosi na zaštitu medijskog pluralizma i zabrani monopola u oblasti javnog informisanja. Ako već zakon propisuje da je, radi omogućavanja građanima da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima, neophodno obezbediti raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja, postavlja se pitanje zašto grad Jagodina sufinasira samo jednog izdavača, odnosno samo jedan izvor i, sudeći po nazivu projekata, sa uniformisanim sadržajima, a samo različitom dinamikom njihovog objavljivanja („Jagodina i Pomoravlje iz dana u dan“, odnosno „Jagodina i Pomoravlje iz nedelje u nedelju“).

Na kraju, posebno zabrinjava potpuno paušalno obrazloženje rešenja, te pozivanje na „male ciljne grupe koje bi bile obuhvaćene predloženim projektima“. Koalicija novinarskih i medijskih udruženja podseća da sufinansiranja medijskih projekata upravo treba da bude korektiv komercijalnom finansiranju i njegovoj sveopštoj borbi za rejtinge i tiraže na uštrb pluralizma sadžaja. Važeći Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja zaista pominje ciljne grupe, ali samo u kontekstu stepena uticaja svakog pojedinačnog projekta na kvalitet informisanja ciljne grupe kojoj je namenjen. Prаvо nа оbаvеštеnоst je pravo svakog građanina, te je svako pozivanje grada Jagodine na pretpostavljenu malobrojnost ciljne grupe kojoj bi neka informacija bila namenjena, kao kriterijum da se ne dodele sredstava na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, diskriminatorski i apsolutno neprihvatljiv.

Koalicija skreće pažnju javnosti da konkurs u Gradu Jagodini predstavlja potvrdu nastavka negativne prakse „kupovine medijskog uticaja“ zloupotrebom insituta sufinansiranja projekata i zapravo se radi samo o nastavku direktnog finansiranja kroz drugu formu, što je suprotno i zakonu i duhu medijske reforme.

Imajući sve to u vidu, Koalicija apeluje na nadležne u Gradu Jagodini da poništi sporno rešenje, i raspišu i sprovedu novi konkurs, koji će biti u potpunosti u skladu sa odredbama zakona.

_________________________________________________