Dveri u Trbušanima

У суботу, 9.4.2016. године, одржана је трибина Покрета Двери у Трбушанима. Учесници трибине били су Предраг Јефтић, кандидат за одборника на локалној листи Двери – За спас Чачка – Бошко Обрадовић, кандидати за народне  посланике на листи Двери–ДСС: Александар Танасковић, проф. др Миладин Шеварлић и Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери и носилац републичке и локалне листе Двери на наредним изборима. Домаћин вечери био је Милан Громовић из Доњих Трбушана, докторанд српског језика и књижевности. Громовић је говорио о актуелној ситуацији у Месној заједници Трбушани. Истакао је следеће проблеме: недовољно развијена инфраструктура (лоша мрежа канала, која узрокује поплаве), недостатак културних и образовних институција (библиотека, вртић, савремен дом културе), одлазак младих и учених људи, недовољна повезаност и удруживање привредника и пољопривредника, недостатак спортских терена, јавних зелених површина, аутобуских стајалишта, огласних табли, бициклистичких стаза и др.

Предраг Јевтић, потпредседник Покрета за Чачак, сматра да је после две деценије таме у нашем граду дошао тренуртак за младе и перспективне људе, који нас могу водити у светлију будућност. Морамо да вратимо младост и младе у овај град, у којем су владали корумпирани политичари, увек спремни на све зарад својих личних интереса. Велимир Илић остварио је договор са Српском напредном странком и не смемо да дозволимо да он поново влада овим градом. Чачак је био један од најјачих културних и економских центара у овом делу бивше Југославије. Данас имамо највишу стопу незапослености, разорену привреду и пољопривреду и додакли смо дно. Сви који су уништавали овај град, мораће да одговарају пред судом, а сви који желе промене, мораће да изађу на изборе, истакао је Јефтић.

Кандидат за народног посланика и председник Извршног одбора Двери, Александар Танасковић, указао је на чињеницу да се на овим изборима гласа и бира између прошлости и будућности. Већ виђени политичари и политика која нема утемељење, не може да настави да заслепљује поштене грађане Србије. Двери се залажу за породичну политику, која представља једину новину на политичкој сцени Србије. Многе политичке партије сетиле су се породичне политике у изборној години, док су Двери свој програм изнеле још пре пет година. Друга страна наше политике јесте одбрана домаће привреде, пољопривреде и природних богатстава – економски патриотизам.

Презадужене и понижене породице наших грађана изгубиле су право на зараду и на живот од властитог рада. Право на здравствену заштиту у нашем друштву полако постаје луксуз. Нашем народу је одузето право да се лечи! Укинуте су бројне амбуланте и стоматолошке службе. Уколико се настави тренд незапошљавања и кочење планираних специјализација у здравству, за пет година у Чачку неће постојати довољан број лекара. „Постаћемо народ богаља, безубих и болесних људи, о којима ће ММФ водити рачуна“, истакао је Танасковић. Нашим породицама угрожено је право на школовање деце – за полазак ученика у први разред неопходно је издвојити целу просечну плату. Српске породице немају право да се бране. Свако оспоравање геј бракова и права геј популације бива извргнуто руглу, банализовано и преувеличано. Нашу децу нико не брани од дроге и нарко дилера. 

Двери су спремне за свој задатак: да улажемо у домаћу привреду и пољопривреду, а средства за то пронаћи ћемо у опорезивању страних банака, укинућемо преко 150 државних агенција које троше милијарду евра годишње (системска корупција), а улагања у стране инвестиције преусмерићемо у домаће. У нашој градској управи не мора да постији десет шефова, а од три паразитска центра за развој пољопривреде боље је направити један способан, са квалификованим кадровима. На следећим изборима подржите Двери, јер је то политичка опција која ће изазвати плодотворни земљотрес и реализацију националних, људских потреба сваког од нас.

Проф. др Миладин Шеварлић, најпознатији српски агроекономиста и борац за задругарство у српским селима, говорио је о својој борби против генетички модификованих организама и залагању за напредак српског села, која траје већ четири деценије. Америка је почела да обележава ГМО производе, 19 земаља у Европској унији донело је закон о забрани узгајања ГМО организама. Нашу државу непрестано уцењују и не можемо гарантовати да производи који садрже генетички модификоване организме не постоје код нас. Други велики проблем у нашем друштву је велики и континуирани демографски пад. Демографи су давно доказали да народ који има просечну стопу наталитета испод 1,3 нема никакву шансу да опстане на планети Земљи. И у Европи је данас 38 земаља са просечном стопом наталитета 1,38. Ова статистика је алармантна. То је кључно питање за Србију.

Слоган „Уједињени можемо све“ је добар и неопходно је да сви у Републичкој скупштини усагласимо ставове у вези са укидањем штетних уговора по наш народ и државу: да се поништи Бриселски споразум и Споразум са НАТО-ом, да сељацима вратимо субвенције; да се ујединимо да десет хиљада евра дајемо нашим млађим пољопривредницима, да се мајке на селу уједначе са другим мајкама у нашој земљи – морају имати право на трудничко боловање и дечји додатак. Нашем сељаку, који нпр. производи зелену салату у пластеницима у Трбушанима, наметнуто је превелико условљавање. Да би продао свој производ страним ланцима хипермаркета, који акцију праве само на српским производима, пољопривредник мора да свој производ најпре прода посреднику, који ће узети већи део зараде. Можемо само претпоставити о коликим се сумама ради када су у питању скупљи производи од зелене салате. Насушна потреба нашег друштва је уједињење пољопривредника у пољопривредним задругама, а подршку им мора пружити стабилна национална банка.

Бошко Обрадовић истакао је да ће на следећим изборима у Србији бити одржана два референдума, један на републичком и други на локалном нивоу. На републичком нивоу можемо да бирамо оне који 26 година мењају странке и немају никакав програм и довољно је навести  неколико чињеница које говоре о неизвршеним предизборним обећањима актуелне власти у Србији. Уместо обећаних радних места, добили смо смањене плате и пензије, а повећану цену струје и пореза; нема канцеларије за брзе одговоре; нема нових радних места; нема подршке домаћим инвеститорима; нема тајкуна у затворима, већ градоначелник Београда пије шампањац у част Мирослава Мишковића. Са друге стране референдумског питања стоје Двери, које се залажу за домаће економске интересе, за сарадњу са Русијом, а против уласка Србије у Европску унију и за одбрану Косова и Метохије у саставу Србије. Неопходно је формирати државну развојну инвестициону банку, обновити производњу пољопривредне механизације, основати пољопривредне задруге и помоћи породичним фирмама. У Чачку је остварен исти сценарио друштвеног разарања у последњих 20 година, који је реализовала династија Илић. Не можемо дозволити да нашим градом поново владају, али сада уз помоћ својих резервних странки – СНС и СПС. Једино Двери, са конкретним програмом, могу победити браћу Илић у Чачку:

• Формирање инустријске зоне дуж аутопута
• Центар за развој привреде
• Центар за развој пољопривреде и задругарства
• Оснивање Канцеларије за инвеститоре из расејања
• Обезбедити дупло већи буџет за пољопривреду
• Нови ПИК Чачак
• Оснивање дома за стара и немоћна лица
• Оснивање Дома омладине
• Уређење обала Мораве, са спортским теренима, бициклистичким стазама и градском плажом
• Организација велике културне и музичке манифестације.

Дошло је време да узмемо живот у своје руке и да државу вратимо народу, да наш град отмемо из руку покварених и потрошених политичара. Морамо довести нову наду у Чачак и вратити вољу људима да у овом граду живе и стварају своје породице.

Информативна служба Изборне листе Двери – За спас Чачка – Бошко Обрадовић           PR tekst

______________________________________________________________