Više časova za osnovce

Uprkos stava prosvetnih vlasti da je neophodno rasteretiti osnovce koji nedeljno imaju više od 25 časova, koliko zakon propisuje, na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta čuo se neočekivani predlog: povećati broj časova obaveznih predmeta za učenike od petog do osmog razreda.

Ovu ideju izneo je predsednik NPS, prof. dr Aleksandar Lipkovski, uz obrazloženje da su naši đaci najmanje opterećeni u Evropi. On je rekao da je neophodno da sprovedu diskusiju o izmenama Zakona o osnovnoj školi i članu koji reguliše maksimalan broj časova obaveznih predmeta nedeljno.

Govoreći u ime nastavnika stranih jezika, prof. dr Julijana Vučo je podržala ovu ideju i potkrepila je podacima iz uporednog istraživanja koje je urađeno u sklopu analize nastave stranih jezika u Evropi.

– Upoređivali smo opterećenost učenika sedmog i osmog razreda. U Srbiji, Nemačkoj i Rusiji čas traje 45 minuta, u Francuskoj 55, a u Italiji od 55 do 60 minuta. Maksimalan nedeljni broj časova u Srbiji je 25, u Francuskoj od 27 do 29,5, u Italiji i Nemačkoj 30, a u Rusiji 32 – 33 – rekla je dr Vučo.

Ona, međutim, nije kasnije odgovorila na novinarska pitanja o tome koliko godina traje osnovno obrazovanje u pomenutim zemljama, jer se ovako istrgnuti podaci mogu tumačiti na različite načine. Ona nije komentarisala ni činjenicu, na koju su novinari takođe ukazali, da đaci u školama praktično imaju od 26 do 31 časa nedeljno, kada se saberu i obavezni i obavezni izborni predmeti. Na to treba dodati i izborne predmete, dopunsku i dodatnu nastavu…

Ovakvi stavovi koji će sasvim sigurno izazvati mnogo polemike u javnosti, ali i na sledećim sednicama NPS-a, jasno pokazuju kolika zapravo konfuzija vlada onima koji se u Srbiji bave obrazovnom politikom. Podsetimo, pre nekoliko meseci ministar prosvete dr Srđan Verbić izašao je sa predlogom da se deca rasterete, jer osnovci imaju više časova nego što to zakon dozvoljava. Njegov kasniji predlog je nastavljen u istom smeru – preispitati nastavu veronauke i građanskog vaspitanja.

Problem je nastao što su ova dva obavezna izborna predmeta pomenuta u zakonu i kao takva se ne mogu dirati, tako da su stručnjaci prinuđeni da pronađu drugo rešenje, koje je delimično pronađeno na uštrb drugog stranog jezika. Predloženo je i razdvajanje informatike i tehničkog obrazovanja, što se takođe pokazalo kao kamen spoticanja jer je usledila lavina protesta nastavnika Tehničkog i informatičkog obrazovanja.

– Ovde ima mnogo interesa struke, a zanemaruju se deca i život škole. Meni je jasno da se svako bori za svoj interes, jer od broja časova zavisi opstanak radnih mesta, ali treba posmatrati širu sliku, ne da nastavnik gleda kroz svoje prozorče. Brojevima se manipuliše, potrebno je utvrditi koliko opterećenje dete može da podnese, zašto se šta uči, šta želimo – sa kakvim znanjem osnovac treba da izađe iz škole – rekla je novinarima posle sednice prof. dr Ana Pešikan, jedna od kreatora Strategije obrazovanje Srbije do 2020. godine. U ovom dokumentu su najveći stručnjaci za obrazovanje predložili da maksimalan broj časova bude 25.

Ona je podsetila da je i u Strategiji zapisano da nije ključno pitanje broja časova, već promena organizacije nastave u školi i strukture časa. U tom dokumentu je predloženo da nastava traje od osam do 16 časova i da nema klasičnih predavanja od 45 minuta.

Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta su prihvatili i inicijativu da se izmene nastavni planovi i programi (NPP) Filološke i Matematičke gimnazije, kao i svih ovakvih odeljenja pri ostalim školama u Srbiji. Kako je objasnila Gordana Mijatović, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, najtalentovaniji đaci u Srbiji i dalje uče po NPP koji su usvojeni pre 20 godina.

– Reforma gimnazija nije sprovedena, samo smo 2011. usvojili inovirane programe koji se nisu odnosili na specijalizovane gimnazije. To je bilo prelazno rešenje dok ne sprovedu korenitu reformu, a talentovani đaci su tada zanemareni. Zato je neophodno doneti prelazno rešenje i za njih, tako što ćemo NPP uskladiti sa razvojem tehnike, tehnologije i jezika, ali i zakonskim rešenjima donetim u međuvremenu – rekla je Mijatović.

Pošto je bilo primedbi koje se prvenstveno odnose na predložene izmene u nastavi književnosti i istorije u specijalizovanm gimnazijama, predloženo je da se formira nova radna grupa koju će činiti predstavnici Zavoda i NPS, kako bi se novi predlog našao na narednoj sednici.

Politika