Poseta Fabrici reznog alata

Juče je u radnoj poseti FRA boravio ministar Velimir Ilić sa svojim saradnicima.  Početak razgovora sa rukovostvom i predstavnicima sindikata bio je vezan za evociranje uspomena kakva je FRA nekada bila i šta je značila za Čačak. U poređenju sa drugim čačanskim velikim preduzećima, FRA je bila nešto posebno i moderno zaključili su i gosti i domaćini. 

– Bez obzira na motive vašeg današnjeg dolaska mi smo zahvalni svima koji žele i mogu da pomognu fabrici danas u ova teška vremena. Mi moramo da završimo proces privatizacije koji je započeo i kroz koji su svi drugi već prošli. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama, uz pomoć grada, a naročito Republike sačuvati fabriku i proći taj proces, jer ono što FRA proizvodi treba ovoj državi a i fabrika treba da puni budžet grada i budžet države – rekao je Milan Vidaković, generalni direktor FRA.

– Kad dođem u FRA ne mogu da se otmem sećanju šta je fabrika nekada, dok sam ja još bio student, bila. Kad sam ja bio stipendista, fabrika je imala oko 3.500 zaposlenih i kada se pusti plata u fabrici to ceo grad oseti. U to vreme FRA je bila moderna fabrika sa najmodernijom upravnom zgradom. Hvala vam na ovom prijemu, Nijednog trenutka nisam sumnjao da će FRA otići u stečaj. Na sednici Vlade potegao sam temu fabrike, objasnio šta fabrika znači za Čačak i metalski kompleks Srbije. Premijer je razumeo moje argumente i ministar Rasim Ljajić i ja smo dobili zaduženje da pronađemo način kako pomoći da FRA izbegne stečaj.  Premijer je shvatio da stručni kadar koji FRA ima mora da se sačuva. Teško je danas pomoći i kad to najiskrenije želite. Vi znate da lokalna samouprava nema nadležnosti kada je FRA u pitanju. Vlada može da pomogne, ali suština stvari je da privatizacija koja mora po zakonu da se sprovede je proces u kome sarađuju fabrika i Agencija za privatizaciju. Mi imamo toliko primera da kupci većinskog kapitala ne poštuju svoje ugovorne obaveze, da je tu onda nadležan sud, a ne opština i Vlada.  Ja neću ovde da pričam o kojekakvim prijavama o utaji poreza koje su stizale iz Čačka, vezano za jedan uspešan čačanski kolektiv i jedan sportski klub, a u tom kontekstu pomenuta je i FRA kao kolateralna šteta. Teško je bilo braniti na Vladi da ta međusobna tužakanja nemaju veze sa fabrikom, jer je pala sumnja kako pomagati fabrici ako tamo nisu čista posla. Na svu sreću uspeli smo da objasnimo poziciju i značaj fabrike. Predočili smo ljudima iz HALK banke da FRA mora da opstane. Moram da istaknem da su se puno angažovali i ministar Ljajić i ministar privrede u razgovoru sa turskom stranom.  Posledice loše privatizacije su kobne po Čačak. Kad pogledate industrijsku zonu sve je nestalo: pekara, mlekara, mehanizacija Hidrogradnje koja je gradila Čačak, pa tamo Hladnjača, sve oko FRA je nestalo. Fabrika slada koju smo imali izgubljena je u privatizaciji  i propade preduzeće koje je na pivu pravilo milione, a sad nam neki najavljuju da će da uvoze pivo iz Češke i da ga pretaču i prodaju kao Čačansko pivo. Fabriku moramo da sačuvamo, da ne bude kao sa Magnohromom ili Budimkom, koja je namerno uvedena u stečaj da se otpuste radnici i imovina proda u bescenje.  Pogledajte šta se desilo sa livnicama u našoj okolini u Guči, Topoli, Požezi, Ljigu. Mi danas nemamo gde da izlijemo poklopac za šahtu i moramo da uvozimo – rekao je Velimir Ilić.

– Samo da dodam svemu što je rečeno, mi iz lokalne samouprave pokušavali smo da vam pomognemo koliko možemo, jer zakonskih ingerencija nema. Ima primedbi ovih dana da grad nije vodio brigu o lokalnoj privredi, ali vi ste mi svedoci da ako nismo puno pomogli, ono bar nismo smetali. Šta smo mogli uradili smo, platili  stražarsku službu da se imovina ne krade, obezbedili novac da se spreči izlivanje amonijaka iz Hladnjače da ne nastane havarija. Investirali u odbranu od poplava koliko smo mogli. Ljudi ne znaju da tamo kod Čemernice imamo zaštićene koridore za put, pa za železnicu, pa za vodovodnu mrežu, pa telefoni, pa električna energija i onda ostane samo mali uzani koridor za zaštitu od poplave. Bez ovlašćenja i svih potrebnih planova i saglasnosti niko nije smeo da uđe u radove.  Želim vam uspeha u daljem radu, na dobrom ste putu da fabriku sačuvate – rekao je gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić.

– Nebrojeno puta kontaktirali smo ministra Ilića kada je trebalo da rešavamo sudbinu fabrike i ja mu se zahvaljujem na pomoći koju nam je pružio, na kontaktima koje je ostvario, i nadam se da ćemo uspeti da sačuvamo fabriku – rekao je Milutin Nikitović predsednik Samostalnog sindikata FRA.

– Pomenusmo malopre i osamdesete godine kada je FRA imala oko 4.000 zaposlenih i obim proizvodnje koji je imala. Sa efektima takvog rada uspeli smo da preguramo bombardovanje i sankcije koje smo imali kao država. Ono što je na neki način bio završni udarac na fabriku pre šest meseci bila je prodaja Čačanske banke i dolazak HALK banke koja nas je uvela u predstečajno stanje. Moje mišljenje je da je sastanak koji smo imali sa vama bio presudan da priča o fabrici dođe do onoga ko treba da je čuje i ko može da pomogne. Sve je ispalo dobro, država je stala iza nas i mi sada imamo šansu da fabriku sačuvamo. FRA može da radi, uz sve što je potrebno da uradimo – rekao je Petar  Vasojević, izvršni direktor FRA.    

 – Predstavnicima HALK banke rekli smo da ako fabrika stane, neće biti ni trafike u Čačku koja će imati promet, Vlada Srbije stala je iza fabrike, ubedili smo ih da znatno smanje svoje potraživanje. Sada je na vama da odradite ono što je dogovoreno. Znamo da su u pitanju nasleđeni dugovi ali treba se okrenuti budućnosti. Žao mi je da nismo uspeli da sačuvamo proizvodnju bele tehnike u Slobodi, ali setite se Dinkića i tadašnje politike koja je htela da tu proizvodnju preseli u Valjevo, Zaječar ko zna gde – rekao je Ilić.

– Namenska industrija koristi naš alat i mnogo nam je pomogla da državi dokažemo koliko smo važni, Bez obzira na sve teškoće koje smo imali naš alat je i dan danas najkvalitetniji u regionu i ima najpovoljniju nabavnu cenu.  Do nedavno mi smo bili dobavljači alata svim javnim sistemima u Srbiji, kao što je Kolubara i slično, a sada ne možemo nijednom javnom preduzeću da prodamo ni jednu burgiju. Zašto. Zato što po Zakonu o javnim nabavkama za dobavljača može da se kvalifikuje samo firma koja u poslednje tri godine ima pozitivne bilanse. Ne samo mi, već svaka fabrika srodna FRA, ima problem da proda svoju robu.  Sada alate prodaju trgovci koji ni ne znaju šta prodaju, nemaju sistem kontrole i alat lošeg kvaliteta prolazi. Bilo je mnogo obećanja da će država to da reši, ali ostalo je na obećanjima. Mi danas možemo da prodamo alat namenskoj industriji i Vojsci, ali ne i sistemu Kolubara. Tu mi gubimo najmanje milion evra na godišnjem nivou. A gubi i Kolubara koja u uslovima nabavke alata stavlja i dan danas da alat mora da ima standard kvaliteta FRA – istakao je Milan Vidaković, direktor FRA.  

– Posle 30. oktobra 2015. FRA nije imala kupca i samim tim poverioci su počeli da se javljaju za potraživanja iz prethodnog perioda. Najveća potraživanja imala je Čačanska banka, koja je potraživala oko 5 miliona evra, po dugu iz Pariskog i Londonskog kluba. Od dana kada je Čačanska banka prodata turskoj HALK banci, rukovodstvo fabrike stupilo je u pregovore sa HALK bankom, znajući da će se aktivirati pitanje našeg duga. Utvrđeno je da je realna tržišna vrednost našeg duga oko 20% od pet miliona evra i do 14. novembra 2015. godine, postignut je dogovor da se uplati ¼ od tog procenjenog iznosa, a ostali iznos u 2016. godini u više rata. Sve vreme u razgovor je bilo uključeno i Ministarstvo privrede, što nam je davalo nadu da će dogovor sa HALK bankom biti poštovan. Ipak, banka je tog 14. novembra pokrenula predstečajni postupak nad svim delovima fabrike, da bi sedam dana kasnije povukla sa ostalih delova i ostavila samo na A.D.-u gde je cela imovina fabrike bila pod hipotekom.  U tih trideset dana pokušavali smo sa Ministarstvom i Fondom za razvoj da nađemo rešenje problema sa HALK bankom. Moram da priznam da je banka bila nepoverljiva prema FRA i tražili su jednokratnu uplatu duga, koju mi nismo mogli da obezbedimo. Polovinom decembra pokrenut je stečaj nad  A.D. FRA. Narednih 15 dana pored razgovora u Ministarstvu privrede, razgovarali smo i sa ministrom Ilićem. Mada smo Ivicu Kojića, šefa kabineta premijera Vučića upoznali sa problemom fabrike, mislim da je inicijativa ministra Ilića bila presudna da se premijer pozabavi našim slučajem. Srećnim sticajem okolnosti u isto vreme bili su aktivni diplomatski kontakti između vlada Srbije i Turske, pa je to bila zgodna prilika da se pomene FRA. U komunikaciju oko rešavanja problema uključio se Dragan Stevanović državni sekretar u Ministarstvu privrede, pa je postignut dogovor da Fond za razvoj preuzme hipoteku nad imovinom fabrike koju je imala HALK banka, i da Fond po tom osnovu uplati dogovorenu sumu banci. Fabrika je time došla u situaciju da izađe iz stečaja i sada imamo obavezu da predamo UPPR i obavimo sve ostale dogovorene obaveze. Koristim ovu priliku da se u ime sindikata i zaposlenih zahvalim svima koji su pomogli da prevaziđemo najtežu situaciju u koju je fabrika došla u svojoj istoriji. Tu pre svega mislim na ministra Ilića i premijera Vučića, na Ministarstvo privrede, na namensku industriju i Ministarstvo odbrane, na Zorana Đorđevića tadašnjeg državnog sekretara, a  sadašnjeg ministra odbrane. Svoj značajan doprinos u ostvarivanju kontakata sa nadležnim državnim organima dali su  nam  i Ostoja Mijailović, zatim ljudi iz sindikata Zoran Vujović i Ljubisav Orbović. U ime sindikata pozivam nadležne državne organe da posete fabriku i da se na licu mesta uvere da FRA, sa svojim proizvodnim kapacitetima i ljudskim resursima, može da ispuni sve preuzete obaveze – kaže Milutin Nikitović, predsedni Samostalnog sindikata FRA.