Zašto sam se kandidovala za gradonačelnika Čačka

Да ли се сећате мале Милице из серије Отворена врата? Редовно је гледала преносе скупштине, имала је свог омиљеног опозиционог политичара и водила кампању против владајуће партије у свом стану, сваки дан. Тако сам и ја одрасла.

Била сам на уличним протестима, лупала у шерпе за време Дневника и када је дошла и прошла „петооктобарска револуција“, мислила сам, то је то. Сада ће све бити у реду. Неће бити немаштине, редова, рата.

Онда је Милица порасла и отишла из Србије. Ја сам остала. И чекала. Чекали смо сви и веровали да мора бити боље. Међутим, док смо чекали, било нас је све мање. Многи се нису враћали са факултета у Чачак.

Они који су се вратили изгубили су наду да ће им бити боље. Али нису и не смеју изгубити наду за боље сутра за нашу децу, па и за нас, зашто да не?

Онда сам постала члан Српске народне партије. Ако ме питате зашто баш тамо, рећићу вам да је то због Матије Бећковића. Мислила сам , ако он мисли да је то у реду, мислим и ја. Онда сам на састанцима упознала све те младе људе, који чине огромну већину чланства у Чачку. То су они који не знају како даље. Немају новац да студирају, или немају посао. То су они који се не удају и не жене, јер се плаше да неће моћи да обезбеде основне материјалне потребе за своје породице.

Они су ме наговорили да се кандидујем. Знали су да моје име и глас никада неће бити на продају, а мене су убедили да делимо исте моралне вредности. А и коме да се продамо? Онима, који су нас довде довели?

Међутим, ја не представљам само њих. Представљам цео народ, који је одустао од борбе. Једва саставља  почетак и крај месеца. Представљам стручну јавност, која је до сада ћутала, јер је мислила да ништа не може променити, као и свих ових година.

И позивам их да нам се придружеи помогну. Позивам своје колеге да покажу храброст и поделе са нама огромно знање, које поседују.

Кажу локални политичари да нема ко да их замени. Има, има. Има на Бироу за незапослене (намерно га не зовем за запошљавање, јер то и није), много паметних и способних људи. Не дају им да приђу без партијске књижице. Има међу нама племенитих, искрених и срчаних људи, који желе добро Чачку. Знамо ми добро како се води град. Читамо књиге, можда не путујемо често, али имамо интернет.

Није мени узор Београд. Ни тамо не цветају ником руже. Осим политичарима, плагијаторима. Мени је узор градић у Данској или село у Холандији. Нема тамо редова пред канцеларијом градоначелника. Свако зна свој посао и ради га како треба или бива смењен. Сви примају плату, али и сносе одговорност.

То је мој циљ. И зато радим све што радим. И можда нећу успети сада, на овим изборима. Али ћу сигурно успети на следећим. Или ја или неко сличан. Нема назад.

Проф. Олга Дукић-Српска народна партија др Ненад Поповић