Prethodni članak
A zašto se čudite poznatima?
PIŠE: Aleksandar Bećić
Dobro, moram priznati: Za mene je bio šok što sam video Buleta Goncića u ulozi promotera režima Velikog Vođe. Ali, kad malo bolje razmislite (i stavite ruku na srce), većina ljudi u zemlji gladnih pristla bi za neki dobar honorar da uradi isto što i on.
Još ako je taj honorar začinjen nekom foteljom… Ne mora biti ministarska, državne su jasle velike, a kad izbore dobiješ, tada možeš šakom i kapom da funkcije deliš… Direktor pozorišta… Direktor Muzeja pozorišta… Direktor Filmskog centra… Državni sekretar u Ministarstvu za istraživanje ruda i gubljenje vremena…
Uostalom, da se ne lažemo: Nisu Bule Goncić, Jadranka Jovanović i Miki Manojlović prvi kulturni radnici koji podržavaju neku političku opciju u Srbiji. Jel’ tako, drugovi glumci? U vreme SFRJ to se podrazumevalo. A u vreme samostalne Srbije s tim su prvi počeli socijalisti i julovci: pa setite se! Bata Živojinović, Aleksandar Berček, Ljubiša Ristić, Stevo Žigon samo su neka od imena koja su otvoreno i zdušno podržavali bračni par Milošević Marković. I da li su zbog toga bili lošiji glumci? Ne, zar ne?
Toga je bilo i među sportistima, piscima, dizajnerima, privrednicima, naučnicima…
I da se ne lažemo, takvim su tehnikama pribegavale sve stranke: kako one na vlasti, tako i one u opoziciji. Setimo se Đorđa Balaševića, Van Goga, semo se Basare, tiogromnog broja glumaca, naročito ex-ministara Branislava Lečića i Voje Brajovića…
Pa, dok nije postao ministar protiv kulture, Ivan Tasovac je bio glavni opozicionar međ’ kulturnim radnicima.
Zato se ja ne čudim ni Buletu, ni Jadranki, ni Borkoviću, ni… Ma, nikome. (Skoro) Svako ima svoju cenu.
Jedno je sigurno:
Današnja opozicija treba da se srami što nije uspela da dobije jaču javnu podršku poznatih. I nemojte, molim vas, da mi govorite kako je u pitanju „teror režima“. Nije. Umetnici odavno ne poznaju granice i lako im je, ako su kvalitetni, da dobiju ono što nisu dobili u Srbiji.
Danas je 17. dan aprila. Imate jošmalo dana da razmišljate kome ćete pokloniti poverenje: poznatima, ili svojoj porodici?
_________________________________________________
Џ.Б.Шо је то фино објаснио, или што би рекао један уважени професор, будала и курви никад неће недостајати.
Dobio je Goncić za to ogromne pare. A biće i neko dobro mesto, pare u kontinuitetu.
Slučajno naletim na televiziji, patetični monolog bez kraja, idilični kadrovi se smenjuju, prepoznatljiva retorika vlastodržaca – i deklamuje Bule Goncić! Dramatičnije nego one bajke na audio kasetama koje je čitao Zijah Sokolović kad smo bili deca! Nikad mi Goncić nije bio simpatičan kao glumac, ali, pitam se koliko je samo novca dobio za ovu bedu…
Nekako me kompromitovanje ljudi iz sveta umetnosti i kulture najviše iznervira i pogodi.