Upoznaj Disa da bi ga voleo

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ организовала је у уторак, 19. априла 2016. године,  два једносатна предавања  о Дисовој поезији и животопису, као и о манифестацији „Дисово пролеће“ за ученике ивањичке Гимназије и Техничке школе .  Основци и средњошколци из Ивањице годинама успешно учествују на Дисовом конкурсу за литерарне радове  ученика Моравичког округа и чести су гости песниковог родног Заблаћа, али је тек сада  први пут , на позив школског библиотекара и професора енглеског језика Милице Бошковић, уприличено предавање  и ближе представљање онога што Дис значи у српској књижевности и завичајном културном наслеђу.Промоцијом  53. „Дисовог пролећа“ ивањички  школарци су обележили и  Светски дан књиге, 23. април.

Дис је најпре „походио“  Гимназију и у школској библиотеци, уз краћи филм и видео презентацију, Даница Оташевић, уредник књижевног програма Градске библиотеке, упознала је ученике зашто је Дис  институција српске културе, али и о преламању историјских збивања кроз животопис песника који је прешао  са српском војском и избеглим народом  Албанију, са Крфа послат   у Француску, одакле  се није вратио у отаџбину свом разореном дому и породици. Даница Оташевић инсистирала је да  ученици  упамте тачан датум Дисовог рођења, 10. март 1880 године у селу Заблаћу, да песник није био пијанац иако је написао песме  „Пијанство“ и „Оргије“ и  да то што је често боравио у кафани је одраз времена јер није било других места за окупљање и друштвени живот.

Са две објављене књиге  песама „Утопљене душе“ и „Ми чекамо цара“ Владислав Петковић Дис обезбедио је себи трајно место у српској књижевности, а  уједно је  песник кога на интернету и савременим електронским медијима подржавају бројне групе младих,  а на његове стихове  многи су компоновали музику. Песник који је „рођен са раном која се не лечи“ остао је  у водама Јонског мора са близу 650 утопљеника са лађе „Италија“ која је торпедована у зору 17. маја 1917. године .

Кроз манифестацију „Дисово пролеће“ , која се више од пола века одржава у његовом завичају, исправљене  су донекле неправде које  је живот нанео песнику, а такође умногоме допуњена песникова биографија и исправљене грешке у крштеници. Дис је, напоменула је Даница Оташевић, визит карта Чачка која  му отвара многа врата и високо позиционира  локалну средину на културној мапи региона, под чији песнички кишобран је сабрано богато завичајно књижевно наслеђе.

О важним датумима и годинама из Дисовог живота, мање познатим биографским подацима, венчању са Тинком Павловић, страдању сина Мутимира после Другог светског рата, посмртним почастима и „Пролећу“ које је добио 1964. године, ученицима Техничке школе који су с пажњом пропратили предавање и припремили пано о песнику, говорила је у поподневном сусрету Даница Оташевић у сарадњи са библиотекарима Дубравком Илић и Владимиром Симићем. Гостовање  је имало задатак да ђаке упозна са Дисом како би га више волели , али и да активно учествују на конкурсима „Дисовог пролећа“.