Knjiga poezije: Spavaj dragi

Čačanska autorka Maja Ilić Timotijević predstavila se nedavno javnosti sa knjigom poezije pod naslovom „Spavaj dragi“. Pored pesama, Maja je autorka i likovne obrade knjige, pa tako publika pred sobom ima autorsko delo ne samo kada je poezija u pitanju već i likovna umetnost.

U ranijem periodu Maja se pojavila sa  knjigom „Pričam ti priču“, a potom i drugom knjigom kratkih priča „Priča o jedrenjaku“, koje su naišle na veliku pažnju i stručne javnosti i obične publike. Mada su bili u pitanju književni prvenci, pred publikom se našla serija majstorski napisanih priča, koje su nabojem emocija i životnom realistikom, sve od reda plenile pažnju čitalaca, rušeći svaku ravnodušnost kao uzburkana voda u punom naletu.

– Jednu od svojih priča, koju sam tokom zime napisala ostavila sam nedorečenu. Ponekad u svojim pričama, ostavim nešto neizgovoreno da čitalac sam  prebira, sam izabere kraj priče, da se pronađe u opisanoj situaciji, da bude kreativan. Nije dobro zatvoriti čitaoca u kutiju, u priču koju ste napisali i ne dati mu da diše. Jedna od priča koja mi je ostala nezavršena, kopkala me je, pa sam još malo radila na njoj, pa još malo i to se završilo kao roman. Tako je ispalo da sam napisala svoj prvi roman, a ja kao autorka tu sam i pozitivan i negativan lik, i žena i muškarac i ljubavnica, jednom rečju sve sam ja. I onda se probudio poeta u meni, a poeziju nisam pisala još od srednje škole. Tada sam obećala sebi da poeziju neću nikada pisati, pa sam i vama, ako se sećate, na promociji knjige svojih priča rekla da neću pisati poeziju. Međutim, kakav bi stvaralac bila kada ne bih pomerala svoje granice i evo, ja to uradih. Planirala sam da se na jesen pojavim sa izdanjem svog prvog romana, ali su me prijateljice koje su znale da u romanu ima pesama, toliko molile da im pošaljem neku od pesama da pročitaju, pa sam tako zbirajući jednu po jednu pesmu, došla do knjige pesama koju sada dajem publici. Očigledno da su pesme probudile emocije i snažna osećanja i nije bilo druge do da ih spakujem u knjigu poezije i takvu ponudim čitaocima – kaže Maja.

Oprema knjige, korice i ilustracije, je takođe njen autorski rad, jer Maja pored pisanja voli i da slika, a njen ulazak u likovnu umetnost jednako je buran, uzbudljiv i nabijen emocijama kao i književni rad.

– Na koricama knjige kratkih priča bila je jedna moja slika. Sada na koricama knjige pesama je „Turski pejzaž“, takođe moj rad. Imam i seriju malih crteža kao ilustracije za pojedine pesme.

Na pitanje da li se nakon izlaska romana može očekivati nova knjiga kratkih priča, koje kao književna forma, možda ponajviše odgovaraju autorki i koju ljubitelji Majinog pisanja sa toliko nestrpljenja očekuju, ona kaže:

– Nisam autor koji ima jaku izdavačku kuću iza sebe, nisam ni pokušavala da se vežem za nekog jakog izdavača, jer ne bih volela da me u javnosti predstavljaju na način koji mi ne bi prijao ili u kome ne bih sebe prepoznavala. Nisam neko ko voli nametanja. Imam svoj porodični život, nisam dete, imam ceo svoj život i ne bih volela da ga sada menjam. Imam svoje priče, preko 500 naslikanih slika, pisanje i slikanje to je moja velika ljubav. Ako bih sada komercijalizovala tu svoju ljubav, to više ne bih bila ja i to bi postala situacija u kojoj samu sebe više ne bih prepoznavala.

Koja umetnost joj je bliža, slikartsvo ili pisanje, gde sebe više ostvari kao autora, gde više isprazni svoje kreativne baterije, pitali smo Maju.

– Ne bih mogla to da odredim. Pišem kada me obuzme pisanje i slikam kada osetim potrebu da nešto naslikam. Verujem da ima autora koji vladaju formom, a kontrolišu emocije. Oni lako mogu da prionu na, rekla bih posao, jer je njima pisanje ili slikanje vremenom postao posao od koga žive. Možda je vaš novinarski posao baš to. Poznajete moć reči i baratate rečima. Ne znam da li ja pišem u slikama ili slikam rečima. Sebe doživljavam kao stvaraoca. Bavim se pisanjem i slikanjem, a fascinira me recimo arhitektura koju doživljavam kao snažnu i kreativnu umetnost.

Koje doba dana Maju, kao autora, najviše inspiriše za pisanje i slikanje.

– Imamo problem sa tim, jer ja sam majka koja ima malu decu, ali slikam najradije u rano jutro, jer me dan koji se budi inspiriše, a i zbog prirodnog svetla koje najbolje definiše boje, valere, senke. Za pisanje inspiraciju nalazim na kraju dana, u sitne sate kada sve utihne.

___________________________________________________________________