Nedeljnik „Ekspres“ od sutra na kioscima

„Prvi broj nedeljnika ’Ekspres’ izlazi sutra i biće besplatan“, kaže za Udruženje novinara Srbije (UNS) zamenik glavnog i odgovornog urednika Milan Bečejić. Direktor i glavni urednik „Ekspresa“ biće Branko Miljuš.

Kako je Bečejić rekao UNS-u , prvi broj štampaće se u 50.000 primeraka. Nedeljnik će izlaziti petkom, ali će prvi broj, zbog praznika, biti objavljen u četvrtak. Nakon besplatnog prvog broja, „Ekspres“ će koštati 49 dinara.

„Bićemo jeftiniji od svih drugih nedeljnika. Ovom cenom ćemo uspeti da nadoknadimo troškove jer smo rešili da izlazimo u različitom formatu od drugih nedeljnika, što drastično smanjuje cenu štampe. Bićemo štapani u berliner formatu, kao Gardijan, u roto štampi. Ovaj format je nov na našem tržištu. Pre nego što smo se odlučili za format i dizajn uradili smo istraživanje tržišta i videli da čitaoci žele nešto novo i drugačije“, kaže Bečejić.

On ističe i da će se ovaj nedeljnik od drugih razlikovati, kako po formatu i dizajnu, tako i po uređivačkoj politici.

„Želja nam je da negujemo autorsko mišljenje, svi tekstovi objavljeni u ’Ekspresu’ imaće autorski pečat. To se može videti i po tome što će za ’Ekspres’ pisati vrsni pisci i novinari. Mi ćemo otvarati i u svakoj temi tražiti nove uglove gledanja, različite pristupe problemima. Sam odabir autora koji će pisati za naš nedeljnik očigledan je pokazatelj da će u njemu biti zastupljeni različiti stavovi i mišljenja i to je ono što će ovaj nedeljnik učiniti atraktivnim. Nadamo se da ćemo imati čitaoce različitih političkih, kulturoloških i ideoloških afiniteta“, rekao je Bečejić i dodao da se nada da će „’Ekspres’ zaorati zatravljenu medijsku njivu u Srbiji“.

U nedeljniku „Ekspres“ radiće oko 10 novinara.

„Za nas će pisati Svetislav Basara, Vidosav Stevanović, Denis Kuljiš, Aleksandar Crkvenjakov, Zoran Panović, Dejan Anastasijević, Mihailo Medenica i mnogi drugi“, kaže Bečejić.

Kako najavljuju iz „Ekspresa“, u prvom broju biće objavljeni „intervjui sa bivšim direktorom RTS-a Dragoljubom Milanovićem i književnikom Vidosavom Stevanovićem, kao i nekoliko reportaža, među kojima su reportaža o Železari Smederevo i nepostojećoj srpsko-hrvatskoj granici kod Apatina“.