Ne daju im da idu u toalet, teraju ih da nose pelene
Iza štrajka od 15 minuta, koliko u utorak ujutru nisu radile mašine u fabrici Jura u Leskovcu, krije se nezadovoljstvo radnika što ne mogu da dobiju jedan neradni dan koji im pripada po zakonu, ali i nešto mnogo strašnije – fizičko i mentalno zlostavljanje, na koje niko u vlasti ne reaguje. Iako postoje, prijave za mobing i zlostavljanje radnika u Juri nikada nisu procesuirane, što znači da je vlast u Srbiji upoznata sa dešavanjima, ali ne reaguje na njih.
Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović kaže za Danas da njihova bitka sa Jurom traje već pet godina, jer investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.
– Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć – ističe Veselinović.
On kaže da u Juri šikaniraju i maltretiraju radnike u svakom smislu, fizičkom i mentalnom.
– Podneli smo mnogo prijava, ali se nikada ništa nije rešilo, osim u slačaju otpuštanja šestoro radnika još pre pet godina i to zato što su pokušali da osnuju sindikat. Doneta je presuda da su radnici u pravu, dobili su odštetu, ali nikada nisu vraćeni na posao – kaže Veselinović.
Na posao nisu vraćene ni trudnice i porodilje koje su pre dve godine dobile otkaz u kragujevačkoj fabrici. Veselinović kaže da je ista situacija u svim Jurinim fabrikama, Rači, Nišu, Leskovcu i da je zlostavljanje konstantno, kao i da je ponosan na radnike koji su ustali i odlučili da se pobune.
– Mi ćemo im pružiti pomoć, jer je ovaj njihov pokušaj za svako poštovanje, ali bojim se da će jedina posledica svega ovoga biti otkaz za one koji su štrajk organizovali – napominje Veselinović.
Nekoliko radnika danss je bilo i kod predsednika Veća Samostalnog sindikata u Leskovcu Ivana Jovanovića. Došli su da se žale, ali sindikat nema tu moć da ih zaštiti. Bar ne onoliko koliko bi trebalo. Jer u Juri je sindikalno organizovanje zabranjeno.
– Ne mogu da se organizuju jer im prete otkazom. Radnici su uplašeni, ali mislim da im je već dosta svega. Znate, kada na jugu Srbije izgubite posao, teško možete da nađete drugi i zato su ljudi spremni često da rade i za male pare i trpe svašta – ističe Jovanović.
Hiljade radnika ove firme bukvalno svašta trpi za svega 25.000 dinara koliko prosečno mesečno prime. Država je Juri za svako radno mesto dala i do 10.000 evra. Samo prošle godine Jura Leskovac dobila je od države subvenciju vrednu 950.000 evra. I zato ne čudi što u Juru, kako tvrde, stižu samo rutinske inspekcije u kojima se nikada ništa neregularno ne pronađe, jer je ceo sistem prilično „zatvoren“. Kako je i da li je država odlučila da reaguje pokušali smo juče da saznamo u Ministarstvu rada. Nije reagovalo.
„Nastavićemo posao, poštujući srpske zakone“
Jura je 2010. u Leskovcu otvorila fabriku elektro-kablova u kojoj radi 1.700 radnika, s prosečnom bruto zaradom, prema podacima od jesenas, od 362 evra. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je prošlog septembra da južnokorejska kompanija Jura planira da izgradi i petu fabriku u Srbiju, a drugu u Leskovcu, kao i da zaposli 3.000 ljudi.
– Oni su dve godine radili analize i zaključili da su naši radnici najvredniji, najmarljiviji i postižu najbolje efekte, pa je zbog toga bord direktora odlučio da u Leskovcu gradi još jednu fabriku – rekao je gradonačelnik Cvetanović, koji je na tek završenim izborima u Leskovcu ponovo dobio većinu glasova. Osim u Leskovcu, Jura u Srbiji ima dve fabrike u Nišu i jednu u Rači.
Na konferenciji za novinare u decembru 2015. Cvetanović je rekao da će gradnja nove fabrike početi 2016. preko puta postojeće, na bivšem zemljištu preduzeća Jugekspres, koje je grad kupio na licitaciji za potrebe investitora. Direktor Jure Ćoi Nam Jin se, tom prilikom, zahvalio na podršci. „Nastavićemo ovaj posao u Srbiji, poštujući srpske zakone i propise“, rekao je Jin.
Danas
banda bahata,trebalo bi svi kolektivno u strajk!
Ovo je top tema neka insistirati da se ovo istera do kraja hvala Blicu.
E lepo vam je govorio Milošević,“imaćete državu, ali ništa neće biti vaše“. Kakvi strani investitori, može ali ako se ovako ponašaju odmah nazad odakle su i došli. Muka mi je više od priče „Strani investitori“.
NADAM SE DA JE GOSPODIN VUCIC JAKO SRECAN STO SU STRANI INVESTITORI ZADOVOLJNI,STO CE I DALJE ULAGATI U NASU ZEMLJU I STO SU RADNIKE PRETVORILI U ROBOVE.TO JE ZNACI TAJ USPEH NASE VLADE,DAJ SRANCU PRIVILEGIJE A ZA OSTALO IH BOLI UVO.BRUKA I SRAMOTA GDE MI ZIVIMO
Само по дупету.Нек зовну ДОСМАНЛИЈЕ да иг заштите.
Sve je ovo istina a imj tu i jos mnogo vise a i gorih stvari.ja sam jedan od bivsih radnika koji je bio primoran da podnese pismeni otkaz.VERUJTE DA JE OVO ISTINA!!!!!INACE JA SAM BIVSI RADNIK OVE FIRME KOJA SE NALAZI U RACI
Био сам релативно мали када се десио пети октобар и када је отац донекле за мало умро тог дана јер су сви његови идеали којима је готово подредио живот згажени и није ми било баш најјасније зашто су људи са подозрењем гледала на њега и називала га црвеном вештицом. Јоште су му се и смејали на његово говорење како ће им се све обити о главу.
Данас ми је са овом вешћу још више јасно да је отац био више него у праву.
Природна селекција ет иц фајнест.
svima ce trebati pelene za njih smo se borili niko nam nije krvi dokazali smo vise puta
MOJ KOMENTAR NIJE OBJAVLJEN
Револуција, уај нот, што би рекли они америчани