Trojeručica bila u Čačku

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku organizovala je doček ikone Troječurice iz manastira Kalenić. Ikona  se u čačanskoj crkvi nalazila od 19. do 25. oktobra, a za to vreme sveštenstvo crkve organizovalo je molitve.

Veliki broj građana i vernika SPC dočekao je  ikonu Trojeručicu, koja je proneta ulicom Župana Stracimira do crkve.

– Već treći put za godinu dana organizujemo jednu veliku duhovnu svečanost. Posle dočeka moštiju Svetih Vračeva Kozme i Damjana i Vladike Nikolaja, ovaj put nam u pohode dolazi kopija ikone Trojeručice iz Hilandara. Ovo je kopija ikone koja je urađena za manastir Kalenić i koja se tamo čuva. Ona će kod nas boraviti do 25. oktobra, kada će nakon liturgije biti ispraćena i vraćena u svoj matični manastir. Za vreme boravka ikone u našoj crkvi, sveštenici će stalno dežurati, biće organizovana molitva svaki dan u 8 sati, a u 16 časova akatist ikoni Trojeručici. Popodne će, zavisno od dana, biti organizovane molitve. U sredu i nedelju održaćemo moleban za bolesnike, u utorak molitvu za parove koji nemaju dece, a u četvrtak za pronalaženje bračnog druga – rekao je prilikom dočeka ikone sveštenik Slobodan Jakovljević.

Prema njegovim rečima ikona je čudotvorna iako se radi o kopiji.

– Ikona Trojeručica nikada ne napušta Hilandar, a ona je čudotvorna bez obzira da li se radi o kopiji ili ne. Imamo zapisana čuda koja su vezana za ikonu Trojeručice – objašnjava Jakovljević.

Svakako najbolji esej povodom boravka ikone  Trojeručice u Čačku objavljen je na sajtu OŠ Dr Dragiša Mišović:

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručica (grč: Παναγία Τριχερούσα) beše porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina. Tada se celokupna Sirija nalazila pod vlašću Arapa – muslimana. Tadašnji kalif Damaska,  prestonice Sirije, Valid (705-715),  kao musliman, nije znao da uređuje verske poslove hrišćana Sirije.  Stoga je u svojoj palati kao prvog savetnika, za pitanja potčinjenog hrišćanskog stanovništva Sirije, zaposlio, tada još uvek, svetovnjaka Jovana Damaskina, poštujući ga zbog velikog obrazovanja i vrline.

Početkom VIII veka, pojavila se jeres ikonoborstva, sa središtem u Konstantinopolju. Njen pokretač je bio vizantijski samodržac Lav III Isavrijanac. Još uvek svetovnjak, Jovan Damaskin je, pokretan božanskom revnošću, iz Damaska progonio ikonobornu jeres, kako raznim pismima tako i rečima. On se na taj način pokazao pobornik i vatreni podržavalac poštovanja svetih ikona. Obavestivši se dovoljno o njemu i omrznuvši ga,  ikonoborac Lav Isavrijanac izmisli jednu podlost protiv njega: pobrinuo se da dođe do jednog dela napisanog rukom Svetog Jovana; zatim je svom povereniku kaligrafu izdao zapovest da do kraja nauči da oponaša način pisanja Svetog Jovana,  te da napiše jednu lažnu poslanicu; nju je navodno Svetitelj poslao samom avtokratoru Lavu,  podstičući ga da dođe i bez borbe zagospodari gradom Damaskom iz koga odsustvovaše kalif.  Ovu klevetničku i izmišljenu poslanicu Lav posla svom prijatelju,  kalifu Damaska,  Validu (705-715),  dodavši i svoje pismo u kome ga uverava u ljubav koju ima prema njemu.  Primivši i pročitavši poslanice, kalif poverova u privrženost Lavovu i naredi, bez daljeg ispitivanja,  da se odseče desna ruka Jovanova,  koja je napisala navodnu poslanicu i da se,  za primer svima,  obesi na glavnom trgu Damaska. Zapovest je izvršena odmah.

Kada se onaj dan priklanjao večeri,  Sveti Jovan je zamolio da mu daju odsečenu ruku, pošto je već izvršena kalifova zapovest. Klečeći celu noć pred ikonom Bogorodice, on se moljaše Presvetoj Bogorodici da ga isceli da bi nastavio da piše u znak sećanja na čudo koje se dogodilo.

Posle duže molitve, umoran od bola i muke, zaspa na kratko. U snu ugleda Presvetu Bogorodicu živu na ikoni i ču kako mu govori da je isceljena ruka, te da ne treba više da se žalosti. Samo, treba da ispuni ono što je obećao,  tj. da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Sveti Jovan se probudi i vide uistinu da je ruka njegova zdrava i da stoji na svom mestu. Jedino na onom mestu gde je bila poseklina ostade kao crvena nit,  radi podsećanja koliko na stradanje, toliko i na čudo Presvete Bogorodice. Zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici,  Sveti Jovan se potom postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj. Ikona je od tada dobila ime Trojeručica.

Posle ovog čudesnog iscelenja, Sveti Jovan odlučuje da napusti svet i da se zamonaši. Videvši ga isceljenog,  kalif je razumeo dejstvo Božije sile i zatražio oproštaj za nepravednu kaznu. Veoma ožalošćen zbog odvajanja od Svetog Jovana,  on mu najzad daje dozvolu da se udalji iz sveta.

Sveti Jovan napušta Siriju i odlazi da monaški život prohodi u čuvenoj Lavri Svetog Save Osvećenog u Palestini.  Pored njega je stalno Dobrotvorka njegova,  Presveta Trojeručica. Postavši monah,  on od drugih otaca u Lavri saznaje da je Sveti Sava Osvećeni, pre svog blaženog upokojenja (VI vek),  dao zapovest da pored njegovog groba pričvrste njegovu „patericu”,  tj. igumanski štap.  On je prorekao da će u budućnosti kao poklonik u manastir doći jedan carski sin njegovog imena,  tj. Sava,  i da će,  pri njegovom poklonjenju grobu,  pričvršćeni štap pasti na zemlju. Njemu je Sveti Sava Osvećeni zapovedio da se kao blagoslov dâ igumanski štap zajedno sa ikonom Presvete Bogorodice koja je čuvana u Lavri i koja se zvala Mlekopitateljnica. Znajući za navedena proroštva Svetog Save,  Sveti Jovan Damaskin je pre svoje smrti ostavio zaveštenje da onaj carski sin kao blagoslov uzme i njegovu Bogorodicu Trojeručicu.

Posle pet vekova,  1217.  godine, u Lavru kao prost monah,  poklonik, dolazi carski sin,  monah Sava,  iz Manastira Hilandara.  Dok se on poklanjao grobu Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je pao sa svog mesta.  Iznenađeni,  manastirski oci zatražiše da se obaveste o nepoznatom monahu-pokloniku. Tako saznaše da se zove Sava i da je carski sin. Sumnjajući, međutim,  još uvek i dvoumeći se da li da ispune zaveštenje svog ktitora, Svetog Save Osvećenog, oni vratiše igumanski štap na njegovo mesto i pričvrstiše ga. Sledećeg dana monah Sava se pokloni i drugi put pred grobom i igumanski štap opet pade. Tako se razrešila svaka sumnja i monasi odmah monahu Savi dadoše igumanski štap, ikone Mlekopitateljnicu i Trojeručicu.

Opremljen ovim trostrukim blagoslovom, Sveti Sava se iz Palestine vraća na Svetu Goru.

Bogorodičinu ikonu Trojeručicu Sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar. To je prvi dolazak Trojeručice u Hilandar.  Posle toga,  Sveti Sava, kao što je već rečeno, biva rukopoložen za arhiepiskopa Srbije (1219. ) i odlazi sa Svete Gore. Trojeručica ostaje u Hilandaru do 1347. godine, dakle 100 i više godina posle prestavljanja Svetog Save (1235). Tada kao posetilac na Svetu Goru dolazi srpski car Dušan. Nakon svoje posete Hilandaru,  prilikom odlaska za Srbiju, on kao blagoslov manastira uzima ikonu Trojeručice.  Na taj način Bogorodica Trojeručica dolazi u Srbiju.

Do kraja XIV veka Ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u vlasništvo Manastira Studenice. Ovaj manastir,  kao i druge oblasti Srbije, početkom XV veka postaju meta napada turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru monasi su se na brzinu i žurno postarali da spasu najvrednije dragocenosti koje su imali.  Ikonu Presvete Bogorodice Trojeručicu su stavili i učvrstili na samar jednog magareta,  koje su pustili da ide kuda ga vodi volja Bogorodice.  I uistinu,  vođeno Presvetom Bogorodicom,  magare je prošlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju i došlo na Svetu Goru.  Po zapovesti Bogorodice,  ono se zaustavilo nedaleko od Manastira Hilandara!? Videvši i shvativši šta se događa,  manastirski oci pohitaše i skinuše ikonu sa leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Tu gde je došlo magare sa ikonom,  sazidano je pokloničko mesto u spomen na taj događaj. Svake godine se vrši litija sa ikonom Trojeručice od manastira do tog mesta u znak sećanja na dolazak ikone.

Svake godine 12/25.  jula svečano se vrši njen praznik. Svenoćna toržestvena služba proslavlja čast i čuda Presvete Bogorodice Trojeručice.