Čačanin Dragomir Grujović ne sme u EU

U Okružnom sudu u Novom Mestu priprema se početak suđenja Dragomiru Grujoviću (55), optuženom za ratni zločin iz 1991, ali će pretres proteći bez njega pošto nema nameru da se preda vlastima Slovenije. A direktor Dokumentacionog informacionog centra „Veritas” u Beogradu Savo Štrbac u izjavi za „Politiku” podseća da Srbija po Ustavu ne može drugoj državi izručiti svog državljanina optuženog za ratni zločin bez njegovog pristanka (izuzetak je Crna Gora, s kojom postoji međudržavni sporazum o tome).

Veće Okružnog suda – Marjetka Žibert, Irena Matekovič, Valerija Ivanetič Karlič te Urška Zorko kao izvestilac – nedavno je odbilo Grujovićev prigovor na optužnicu i za advokata po službenoj dužnosti odredilo mu Boruta Škerlja, koji drži kancelariju u Novom Mestu. On se onomad javio Grujoviću, poručujući da Čačaninu preti hapšenje:

„Pošto je potrebno pripremiti odbranu jer očekujemo poziv za ročište, molim vas da nas obavestite kako i gde da vas nađemo. Verovatno je to moguće samo u Srbiji. Prema vama je određen pritvor i raspisana je poternica, pa će vas van Srbije policija uhapsiti. U Evropskoj uniji važi evropski pritvorni nalog, što znači, ako se pojavite bilo gde u EU, recimo u Hrvatskoj, mogu vas policija i sud pritvoriti i rešenjem isporučiti Sloveniji”, javio je advokat iz Novog Mesta.

– Grujović je jedan od najvećih živih srpskih junaka, koji je pod zakletvom želeo da spase svoju zemlju i vojnike od ljudi koji su tražili nasilno odvajanje dela teritorije. U ma kojoj državi sveta za to bi dobio sve medalje, ali ovde, sticajem raznih okolnosti, mora da se bori za svoju slobodu – kaže „Politici” Grujovićev branilac u Srbiji, beogradski advokat Svetozar Ž. Pavlović.

Mada je podignuta još 28. oktobra 1994. godine, optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Mestu prvi put je srpskom oficiru uručena tek prošlog maja, na slovenačkom jeziku, u avionskom pismu poslatom iz Novog Mesta na njegovu čačansku adresu. Grujović je na to Slovencima odgovorio zahtevom da mu se obraćaju na srpskom jeziku i isključivo preko pravosudnih organa naše države a ne lično. Tužilaštvo iz Novog Mesta oba uslova je ispunilo i u julu, preko Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu uputilo optužni akt penzionisanom kapetanu Vojske Srbije.

Tužilac tereti Grujovića da je „suprotno međunarodnom pravu u vreme oružanog sukoba zastrašivao civilno stanovništvo kao zapovednik ratnog skladišta JNA sa 7,2 miliona litara goriva u Puščavi kod Mokronoga (opština Novo Mesto), nakon izbijanja oružanih sukoba između TO Slovenije i jedinica JNA. U optužnici se navodi da je Grujović „29. juna 1991. i u sledećim danima pretio da će skladište dići u vazduh, čime je prestrašio 500–600 stanovnika okolnih sela Puščava, Hrast, Most, Martinja vas i Bruna vas, pa su se odselili na nekoliko dana”.

Dalje, tužilac stavlja Grujoviću na teret da je rečenog dana dva puta iz pištolja pucao na zapovednika skladišta Branimira Furlana u nameri da ga ubije, pogodio ga jednim metkom ali nije došlo do povreda važnih žila ili živaca, obrazlažući da je istovremeno i Furlan pucao na Grujovića. Sve u svemu, smatra tužilac, Grujović bi na ovaj način počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142. KZ SFRJ, kao i pokušaj ubistva iz člana 46. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. KZ SFRJ.

Furlan je, inače, kao brigadni general pre nekoliko godina postavljen za načelnika štaba Oružanih snaga Slovenije.

U odgovoru na optužnicu iz Novog Mesta, upućenom Višem sudu u Beogradu, Grujović od tužioca zahteva da mu se obraća na ćiriličnom pismu, navodi da je u vreme onih događaja „JNA bila jedina pravna i priznata vojska u SFRJ”, i ističe:

„Usprotivio sam se odluci komandanta skladišta da ljudstvo i imovinu preda nepriznatoj Teritorijalnoj odbrani Slovenije. Onesposobio sam ga jer sam bio brži od njega, u suprotnom on bi mene možda ubio. Na taj način sačuvao sam i ljudstvo i sredstva poverena od države, a ranjenog Furlana preuzeli su teritorijalci koji su se spremali da uđu u skladište.”

Srpski kapetan u odgovoru dodaje:

„Dok su se, većinom, jedinice ili pojedinci iz JNA predavali Teritorijalnoj odbrani, ja sam pružio otpor i zbog mene je i sklopljeno primirje u Sloveniji. Na taj način SFRJ, a kasnijoj naslednici te države Srbiji, sačuvao sam milionske vrednosti sredstava, kao i živote vojnika koji su bili deca od 19 i 20 godina. Zato sam zapretio teritorijalcima da neću dozvoliti da bilo koga ubiju, i ako nas ne diraju mi nikoga nećemo sigurno povrediti. U svemu sam postupio po zakonu tadašnje države SFRJ gde se izdaja kažnjava po čl. 159 KZ, a i po Ustavu, jer sam se zakleo da ću štititi i ljude i sredstva koja su mi poverena, po cenu svog života. Nisam pristajao na ucene i podmićivanja, kada mi je za predaju skladišta i ljudi nuđeno pola miliona tadašnjih nemačkih maraka od strane slovenačkih vlasti. Najvažnije mi je bilo da sačuvam živote mladih vojnika i sredstva koja su se tu zatekla. Čak sam moju porodicu ostavio u stanu, u Mokronogu, da se snalazi sama. Nisam niti ratni profiter niti izdajnik, već čovek koji je obavljao svoj posao u skladu sa zakonima, i drago mi je da su svi vojnici zdravi otišli kućama svojim. U suprotnom, da sam se predao, ili da sam bio ubijen, pitanje koliko bi i mladih života tu još bilo ugašeno.”

Zbog toga vojničkog i ljudskog podviga, Ukazom načelnika štaba Vrhovne komande, generala armije Veljka Kadijevića od 1. jula 1991. godine, Grujović je vanredno iz čina starijeg vodnika proizveden u čin poručnika tehničke službe KOV, uz obrazloženje da se to čini „zbog izuzetnog požrtvovanja i ispoljene hrabrosti u izvršavanju borbenih zadataka i zaštiti života i ljudi i imovine JNA, čime je učinio delo od posebnog značaja za oružane snage i odbranu teritorijalnog integriteta i nezavisnosti SFRJ”.

Međutim, sudsko veće u Novom Mestu, sastavljeno isključivo od žena, odbilo je Grujovićev prigovor, zaključujući da će „pretresno veće utvrditi da li je on počinio navedena krivična dela”.

Grujović danas sasvim mirno čeka vesti iz Novog Mesta, čak nije posebno iznenađen ni pismom advokata Škerlja. Iz te poruke proističe da će, ako Srbija uđe u Evropsku uniju, recimo da to bude za nekoliko godina, Grujović izgubiti slobodu. Tada bi, po sili evropskih zakona, Srbija verovatno morala da ga preda Slovencima. Pitali smo Grujovića da li razmišlja o takvom danu i šta bi u tom slučaju činio?

– Ako od mog života zavisi da li će Srbiji biti bolje, onda nema problema, daću ga – rekao je srpski junak za „Politiku”.

Politika