Dozvoljeni minus po tekućem računu ubedljivo je najskuplji oblik zaduživanja, dok je potrošački dinarski kredit najisplativija varijanta u slučaju da ste prinuđeni da posegnete za bankarskom pozajmicom.
Istraživanje Politikinog „Potrošača” pokazuje da ako birate između keš ili potrošačkog kredita, dozvoljene pozajmice ili kreditne kartice, uopšte nije svejedno za šta ćete se odlučiti.
Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da pokažemo na konkretnom primeru. Uzeli smo iznos od 100.000 dinara sa rokom otplate na godinu dana.
Na adrese četiri banke u Srbiji poslali smo naizgled lako pitanje – koliki iznos će im klijent platiti za tih 12 meseci u slučaju da se odluči za svaku od četiri ponuđene mogućnosti.
Iako je računica prilično jednostavna, konkretan odgovor dobili smo samo od jedne banke, što ukazuje da se o ovoj temi javno nerado govori. Banke uglavnom na svojim sajtovima imaju istaknute primere zaduživanja i troškove koji ih prate, ali je malo onih koji to i pogledaju pre odlaska u ekspozituru.
Prema raspoloživim podacima najmanje su kamate na potrošačke i keš kredite. U oba slučaja banci ćete na kraju godine platiti oko 6.000 dinara. Razlike u isplativosti ova dva „bankarska proizvoda” su minimalne, iako je dugo važila fama da su potrošački krediti značajno povoljniji.
Korišćenje kreditne kartice u maksimalnom iznosu bilo bi duplo skuplja varijanta. Ako postoji namera da se cela pozajmica razduži za godinu dana (pri prosečnoj mesečnoj kamatnoj stopi od 2,4 odsto), rata bi bila 9.455 dinara. Po isteku tog perioda klijent bi banci platio 13.460 dinara na ime kamate. Pod uslovom da na karticu zaboravi do konačne otplate.
Ispada da kartice nisu baš toliko loše rešenje kako se mislilo. Ali njihova najveća mana je što dužnika uglavnom uvlače u „začarani krug” zaduženosti iz koga se teško izlazi.
– Ukoliko redovno otplaćujete ratu po kreditnoj kartici, kamata i nije tako visoka. Ali takav scenario otplate u praksi je retko izvodljiv. Suštinski kreditne kartice namenjene su za dugoročno zaduženje bez konačnog roka otplate. To možete lako zaključiti po reklamnim kampanjama. Banke uglavnom pozivaju na potrošnju posredstvom kartica. Nude se nagrade i druge povoljnosti. Bankarima je bitno da ste uvek zaduženi i nikad razduženi – kaže Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica”. On upozorava na to da kreditne kartice nikako nisu dobre za finansijski neodgovorne osobe.
– One pružaju privid da vam je novac uvek raspoloživ, a to je upravo i glavni cilj banaka”, ističe naš sagovornik.
I na kraju, dozvoljeni minus definitivno treba uzimati baš u krajnjoj nuždi i koristiti ga u što kraćem periodu. Na ovu činjenicu upozorava čak i Narodna banka Srbije. U našem primeru banka će na vama za godinu dana zaraditi čak – 33.000 dinara. Bankari se brane da ovaj iznos nije realan i da je izračunat pod pretpostavkom da klijent svakog dana koristi celokupnu pozajmicu. U praksi, kažu, nije tako jer u većini slučajeva kada korisniku legne plata, ona „pokrije” dozvoljeno prekoračenje. Ne uzimaju izgleda u obzir one koji i odmah podignu celu platu i ostanu u maksimalnom prekoračenju.
Nedavno smo objavili da je prosečna godišnja kamata na ovaj vid pozajmice čak 28,3 odsto, ali da u pojedinim bankama one idu i do 37 procenata. NBS je još 2014. godine pokrenula akciju da banke smanje cenu ovih pozajmica, što su neke i učinile, ali krajnji rezultat je daleko od povoljnog.
