Japanska kuća u Milanovcu

Ideja je Draškova, a u projektu ju je razradio njegov drugar Mileta Obradović, diplomirani građevinski inženjer. U čemu je još izuzetnost Topalovićevog novog doma?

– U slučaju razornog zemljotresa, kakvi se događaju recimo u Japanu, sve klasično građene kuće u Milanovcu bi stradale. Draškova bi ostala čitava; možda bi se, usled pomeranja tla, našla u komšijinom dvorištu, ali joj, što se kaže, ne bi falila ni dlaka s glave – ističe projektant.

Podrazumeva se da je Draško još koječime doprineo da njegova kuća bude drugačija. Nijedna prostorija nije pravilnog, četvorougaonog oblika, a neke sobe su sa samo tri zida. Sav nameštaj je od metala, medijapana i stakla, nema drveta, nema ormara niti regala. Prostorije su bez tepiha, prozori bez zavesa, a nema ni predsoblja koje bi zadržavalo hladan ili vreo vazduh (zavisno od godišnjeg doba) pri ulasku ili izlasku. Umesto toga je vazdušna zavesa koja se, pri otvaranju vrata, automatski „spusti” i sprečava mešanje vazduha spolja i iznutra. To je omogućeno osetljivim senzorom, a senzori su i unutra: tako poseban senzor „čita” kvalitet vazduha u kući i aktivira izduvavanje zagađenog, a ubacivanje svežeg. Dečje sobe su sa „senzorom pokreta”, pa čim dete krene noću u kupatilo, svetlo se upali. A tu je i „senzor mraka“: na prvi sumrak oni pale svetiljke duž stepeništa.

Draškov sin Ognjen je prvačić, i kad ga je učiteljica pitala koliko članova ima njegova porodica, rekao je da ih je petoro. Tata Draško, mama Ivana, sestra Isidora, on i pas Maksimilijan. Učiteljica je pokušala da mu objasni da pas može da bude kućni ljubimac, ali ne i član porodice. Nije uspela da ga ubedi.

– Naš Maksimilijan, rotvajler, ima 14 meseci i 40 kilograma. On je čuvar kuće i dece. Za taj posao se kvalifikovao u dvomesečnoj dreserskoj školi, a uskoro će još jedan mesec na doškolovanje. Svako može da uđe u dvorište ili u kuću, ali ne može da izađe – neće mu dozvoliti Maksimilijan sve dok se ne pojavi gazda. Inače, i on ima svoju kuću od istog materijala, ima i stakleni prozor i samo je u njegovoj kućici postavljen tepih – govori nam Draško o svom pametnom psu.

Topalovića kuća, gledano sa ulice, izgleda kao prizemljuša od stotinak kvadrata. No, spoljni izgled vara: kuća na tri nivoa, u zemlji koliko i nad zemljom, površine je dvesta kvadratnih metara. Pod njenim krovom je pet soba, garsonjera, kuhinja sa trpezarijom, dva garderobera, kotlarnica (podno grejanje), sušara za veš, peglarnica, podrum… Glavna terasa je na krovu, u dvorištu je bazen. I što je bitno, a ističe njen vlasnik: gradnja je koštala jeftinije nego da je, isto ovakvog komfora, građena klasična kuća.