Kako je čačanska privreda propala za četvrt veka
Pre 25 godina u Čačku je bilo zaposleno 44.575 radnika, a danas ih je oko 25.000. U privredi je radilo 34.500, danas skoro trostruko manje – oko 13.000.
Metalski kompleks koji je pre dvadesetak godina zapošljavao 21.000 Čačana danas je potpuno devastiran i upošljava jedva šesti deo ove brojke. Uz to, gotovo da je uništen grafički, hemijsko-prerađivački, građevinski i agro kompleks. Ovo je samo deo slike ekonomskog i privrednog kolapsa koji je Čačak doživeo u poslednjih četvrt veka.
– Pre dve i po decenije u industriji je bilo zaposleno 59 odsto ukupnog broja radnika, koji su u ostvarivanju dohotka učestvovali sa 57, a u dobiti sa 54 odsto. Praktično nijedna firma iz oblasti industrije više ne postoji, a ako radi onda je pred bankrotom. Jedino nešto rade ’’Sloboda’’ i Fabrika reznog alata koji su drastično smanjili broj radnika – kaže Rodoljub Petrović, dugogodišnji novinar i gradonačelnik Čačka od 1992. do 1996. godine.
Petrović podseća da agro kompleks, koji je svojevremeno bio okosnica razvoja grada, gotovo da više ne postoji.
– PIK Čačak je imao farmu za tov junadi kapaciteta 4.260 grla godišnje i i farmu kokošaka koja je na godišnjem nivou proizvodila 14,5 miliona jaja. Mlekara je dnevno prerađivala 30.000 litara mleka, a klanica 80 grla goveda. Hladnjača je imala kapacitet 5.000 tona i bila je jedna od najvećih u bivšoj državi, dok je sladara godišnje prerađivala 100.000 tona ječma i bila je druga po kapacitetu u Evropi, iza berlinske. Naravno, ništa od svega ovoga danas nije ostalo – navodi Petrović.
Po njemu, ključni razlog za ovakav privredni sunovrat leži u sankcijama koje su pogodile srpsku privredu početkom devedesetih, imajući u vidu da je izvoz čačanske industrije i poljoprivrede godišnje premašivao 150 miliona dolara.
Drugi razlog su katastrofalni efekti privatizacije, o čemu govori podatak da je od 50 privatizovanih firmi na teritoriji grada, gotovo na polovinu stavljen katanac. Čačanska preduzeća u kojima je promenjena vlasnička struktura, pre dobijanja novih gazda zapošljavala su preko 12.000 radnika, dok ih je sada u radnom odnosu tek nešto više od 2.500.
– Deo tih ljudi dočekao je penziju, neki još primaju nadoknadu sa biroa za zapošljavanje, a 90 odsto od tog broja su nezaposlena lica. Ti ljudi žive od danas do sutra, snalaze se kako znaju, pokušavaju nešto da rade privatno. Ali, oni koji imaju 55 ili 60 godina, a ostali su bez posla, prepušteni su sami sebi – ističe predsednik Samostalnog sindikata Čačka Slobodan Jelić.
Mnogi razloge za pravi privredni i ekonomski kolaps grada koji je godinama važio ’’srpski poslovni El Dorado’’ vide u nesposobnosti lokalnih vlasti, koji punih 18 godina nisu uspele da privuku nijednu inostranu ili domaću investiciju u proizvodne delatnosti. Logična posledica je da se Čačak nalazi u donjoj polovini liste gradova sa najvećim prosečnim ličnim dohocima i da je sve više nezaposlenih. Po poslednjim podacima ima ih blizu 11.000.
Izvor: Morava Info Autor: Vladimir Nikitović
Mali je ovaj tekst za sve sto je propalo…knjige ce pisati o tome!
Sve može da se vrati samo je pitanje da li ce Milun da predvodi grupu pametnih i radnih ljudi ili ce biti politička marioneta.
Unistili smo fabrike ali nikle su nam nove crkve!
Остаје народу само да се моли богу да га узме и скрати му муке. Или под земљу или ван земље ко може.
Slika Cacka o kojoj malo ko prica.
Lokalni vladari su gradili puteve po selima radi glasova
od novca koji su ubirali od ono malo privrednika kojima nisu pruzili nista vec ih haracem tereli iz Cacka.
Za to vreme pecemo vrucu rakiju na trgu kada je nova godina a grad nema :
Privredu
Pozoriste
Bioskop
Uredjenu atletsku stazu
funkcionalnu bolnicu
Itd
Hvala Novoj Srbiji
Ne moze i da se investira i da se kraducka….tuzan kraj
Треба отворено рећи. Зло по СРБИЈУ кренуло је петог октобра из ЧАЧКА.Варварске санкције јесу биле погубне али нису претопиле фабрике у старо гвожђе него ДОСМАНЛИЈЕ и ОТАНОВИ плаћеници.Маске коначно морају бити скинуте.Чачак је био индустријски гигант.У Чачку се родило ЈУГОСЛОВЕНСКО ГРАЂевинарство.Први преднапрегнути бетон и систем проф. ЖЕЖЕЉ реализован је у Чачку.Чачански стручњаци пронели су славу Југословенског грађевинарства широм света.Церове сушаре и још тога чиме смо се поносили не само у ЈУГОСЛАВИЈИ већ широм света налазили смо наше производе. Данас Чачак нема ни флашу своје ракије која је некад била заштитни знак града.Производња ракије забрањена и појављује се у количинама туристичког реквизита као привезак за кључеве.Што рече неко у комент. текст је кратак.Надајмо се да ће онима који су заслужни за слом и пљачку привреде и против уставну промену друштвенополитичког система бити суђено кад тад.Долази време опште беде безнађа глади сиротиње болести природних катастрофа.Народ нико нема да организује поучи и научи како да преживи надолазећу катастрофу коју ће донети већ искежени варвари около граница наоружани до зуба.Тешко нашој деци са оваквим родитељима.
Лепо ја причам годинама, петог октобра смо испали овце и декор за представу, лопови који нису могли да краду колико су хтели продали су газду Слободана и заменили их са новима. Вучић и Чеда и Шутановац и Весић су део исте екипе која нас понижава и претвара у робове. Увознички лоби је докрајчио сваку идеју људима да нешто производе, Србија је обична колонија западних пробисвета, па где има да неко даје субвенције страној фирми која је богатија од саме државе, да ли стварно нико у Србији не зна да направи метлицу брисача.
Nova Srbija, Novi Cacak.
Nestala je Livnica u Ceru, rudnici Magnezita ŠUMADIJA idu u stečaj, Tehnos ne postoji, Čačanke nema da proizvodi sokove i flašira rakiju u njenu staklenu čuturu, Elektronika monting se nigde ne spominje i još mnogo drugih
На велику жалост ово је тужна прича целе Србије.Партократски систем је у корист својих криминалних чланова исисавао и пљачкао све.
Да сада би помогла једна добра ревизија по дубини где би била обухваћена и ближа и даља родбина политичара директора и свих других који су били у позицијама за пљачку. Похапсити одузети и одузети све опљачкано