Na današnji dan rođen je poznati Čačanin

На данашњи дан…. 14. маја 1925. године рођен је у Чачку Бранко В. Радичевић као шесто дете Косаре и Велимира Радичевића. Школовао се у родном граду и Београду, где је дипломирао на Правном
факултету.

Био је песник, приповедач, романсијер, етнолог, аутор књига за децу, писац сценарија за филмове, новинар, истакнути културни посленик. Добитник је Вукове награде, Награде града Чачка и бројних других признања.
Као песник јавио се одмах после рата. Једно време живео је у Сарајеву, где се озбиљније посвећује књижевном раду. У време кад су псеудоними били забрањени, он своје прве песме потписује псеудонимима Србин Стојковић и Б. Р. Мачиста.

Написао је преко седамдесет књига. Прва Радичевићева поема „Сутонски дани” објављена је 1945. године у Чачку. Стваралачки рад наставља у Сарајеву објављивањем збирки „Песме”, „Лирика”, „Земља”, „Вечита пешадија”. Каније објављује низ запажених песничких књига:„Три чокота стихова а о вину ни речи”, „Сељачка поема” „Изабране песме”, „Божја крчма”, „Са Овчара и Каблара”, „Вита јела зелен бор”,„Текла река Лепеница” и бројне друге песничке збирке. Поезија Бранка В. Радичевић превођена је на енглески, немачки, француски, турски, мађарски, чешки, пољски и албански језик, а у разним антологијама и на руски, италијански, шведски и друге језике.

Први роман „Бела жена” објавио је 1955. године у Суботици. Ово дело постигло је велику популарност, доживело је више издања и превода. Радичевић затим објављује: „Изгубљени град”, „Четврта ноћ”, „Поноћни свирачи”, „Ноћ тела”, „Ћорава посла”, „Грубићи нежнићи”, „Сељаци”, „Сведок” и „Празнина”.
Романи „Бела жена”, „Сељаци” и „Сведок” превођени су на француски, немачки, чешки и словачки.
Аутор је три књиге приповедака: „Љубав и смрт”, „Горка грла” и „Такав је живот”, а најпознатије књиге за децу су му: „Приче о дечацима”, „Дух ливада”, приче, „Бајка о шаљивчини”, „Учени мачак”, проза, „Посластичарница код веселог чаробњака”, „Чудотворно око”, приче и бајке, „Песме о мајци”, „Деветаци” и „Бајке о гуслама”.

Истраживао је и споменике – крајпуташе (реч крајпуташи је први употребио управо овај књижевник). Направио је и две монографије о сеоским споменицима – „Плава линија живота – српски споменици и крајпуташи” и „Српски надгробни споменици и крајпуташи”. Био је велики истраживач и познавалац српског језика.

Последње дело су му „Сујеверице и друге речи”, објављене у четири књиге, које су доживеле велики успех.
Био је активан и у друштвеном и у спортском животу. Иако је отишао из Чачка, остао је везан за родни град. Сарађивао је са свим чачанским установама културе и „Чачанским гласом”. Утемељивач је песничке манифестације „Дисово пролеће” у Чачку и Драгачевског сабора трубача у Гучи.

Умро је у Београду 11. јануара 2001. године.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” и Институт за књижевност и уметност из Београда су поводом 90-годишњице песниковог рођења, 14. маја 2015. године, организовали Научни скуп Поезија Бранка В. Радичевића, а зборник радова са овог скупа управо се појавио из штампе.