Humanitarni samit u Istambulu

Podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, Stiven Obrajan, obratio se javnosti  uoči Svetskog humanitarnog samita sledećim dopisom: 

Šta nam je potrebno od Humanitarnog samita
Ove nedelje će se u Istambulu na prvom Svetskom humanitarnom samitu okupiti lideri svih Vlada, međunarodnih agencija, predstavnici privatnog sektora i civilnog društva kako bi se javno obavezali da će rešavati neke od najurgentnijih izazova današnjice. Potrebe za samitom su jasne: sukobi koji se ne okončavaju uzrokuju bezbrojne patnje, masovna raseljavanja, i političke i ekonomske nemire; velika  kršenja međunarodnog humanitarnog prava;  neizmernu glad i neuhranjenost kod dece; sve ozbiljnije i učestale prirodne nepogode koje su povezane sa klimatskim promenama; i sve veća neravnopravnost koja ostavlja na milione daleko od razvojnog napretka.

Statistički podaci su zastrašujući: potrebno je da više od 130 miliona ljudi ima pristup humanitarnoj pomoći i zaštiti, a taj broj neprekidno raste. Preko 40,8 miliona ljudi je raseljeno unutar njihovih zemalja usled sukoba i nasilja, a ostalih 20,2 miliona ljudi je izbeglo u druge zemlje. Samo je tokom 2015. godine, 19,2 miliona ljudi bilo raseljeno usled posledica prirodnih nepogoda u ukupno 113 zemalja.

Uspostavljanjem prioriteta za najugroženije, Ujedinjenim nacijama i našim humanitarnim partnerima je potrebno skoro 21 milijarda američkih dolara  kako bi pružili pomoć za 91 milion ljudi u 40 zemalja. Ipak, skoro na polovini godine, i dalje nam nedostaje 17 milijardi američkih dolara od potrebnih 21 milijarde dolara, što umanjuje našu sposobnost da pomognemo ljudima koji su u velikom broju slučajeva ostali bez ičega.
Kada je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki-Mun zahtevao održavanje prvog Svetskog humanitarnog samita pre četiri godine, prepoznao je da status quo ne sme da se nastavi. Vreme za ovakav skup nije nikada bilo akutnije.  Svetski lideri moraju da se suoče sa činjenicom da se realnost humanitarnih potreba izmiče kontroli.
Sada imamo jedinstvenu priliku da pokrenemo ambicioznu agendu kojom ćemo umanjiti, i što je najvažnije sprečiti patnju najugroženijih ljudi na svetu. Kako bismo u tome uspeli, generalni sekretar u svojoj „Agendi za humanost“ poziva sve da se obavežu i deluju u pravcu velikih promena.
Da bi se promenili životi miliona ljudi, jedna od najvažnijih promena koju treba da postignemo na Samitu je da preusmerimo međunarodnu pažnju na sprečavanje i rešavanje sukoba. Za početak, politički lideri moraju da objedine svoju odlučnost i odgovornost za priznavanje da je jedini način da se smanji masovna ljudska patnja da se na bolji način spreče i okončaju sukobi.   To će od svetskih lidera iziskivati da značajno povećaju investicije koje će podržati stabilnost i dati primat proaktivnoj preventivnoj diplomatiji.

Lideri, takođe, moraju da reše kršenja humanitarnog prava – prava koje obavezuje sve zemlje članice i ne-državne oružane grupe. U današnjim sukobima se međunarodno humanitarno pravo krši i ostaje nekažnjeno: civili se ubijaju u njihovim kućama i u bolničkim krevetima ili su pod opsadom usled koje izgladne, a humanitarni i zdravstveni radnici koji pokušavaju da im pomognu često postaju žrtve protivzakonitih, i fatalnih napada.
Samit mora da ukaže na obaveze lidera na koje su se oni obavezali Agendom održivog razvoja do 2030. godine, da nikoga ne ostave za sobom, a da se prvo usredsrede na one u najlošijem položaju. Treba da se odazovemo na pozive ljudi pogođenih sukobom: oni ne žele samo da prežive već i da budu zaštićeni; oni žele priliku da se nadaju i da napreduju. Mi treba da jednom i za sva vremena nađemo bolje načine da smanjimo potrebu i izgradimo otporniji svet.
Svi treba da se obavežemo da usvojimo nove načine rada kroz stvaranje inkluzivnog partnerstva sa vladama, civilnim društvom, humanitarnim i razvojnim akterima.
I na kraju, ni jedna od ovih promena – kao i mnoge druge – neće biti moguća ukoliko ne iznađemo pametnije načine finansiranja i mobilisanja resursa kojima će se umanjiti patnja i smanjiti ranjivost i rešiti rizik.
Na Samitu će biti pokrenuto na desetine ambicioznih i izvodljivih inicijativa, koje će osigurati raznovrsnost humanitarnog sektora:
Pozvaćemo lidere da se obavežu da prepolove broj interno raseljenih ljudi sa 40 miliona ljudi u 2016. godini na 20 miliona do 2030. godine.
Pozvaćemo lidere da podrže novo „Globalno partnerstvo za odgovor na prirodne katastrofe“, kojim se postiže minimalni nivo pripremljenosti za prirodne nepogode u 20 zemalja do 2020. godine.

Pokrenuće se inicijativa za povezivanje kompanija kojom se transformiše angažovanje privatnog sektora u smanjenju rizika od prirodnih nepogoda, spremnost na vanredne situacije, reagovanje i obnovu na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Takođe će se pokrenuti novo partnerstvo o globalnim zdravstvenim vanrednim situacijama i urbanim krizama.
Tokom nekoliko proteklih decenija, humanitarni radnici su unapredili svaki aspekt humanitarnog odgovara: bolje analize; bolja saradnja; više lokalnih i nacionalnih kapaciteta; i viši operativni standardi. Ali ipak, ne smemo da prestati s  unapređivanjem, da postanemo delotvorniji i efikasniji u očuvanju i zaštiti mnogih života.
Kao deo ovog jasnog mehanizma, pitaćemo lidere širom humanitarnog spektra da se pridruže „Velikoj pogodbi“ između donatora i agencija kroz preusmeravanje jedne milijarde američkih dolara i efikasnije očuvanje glavnih humanitarnih aktivnosti tokom narednih pet godina. Kroz pridruživanje ovoj pogodbi, agencije za pružanje pomoći pristaju da unaprede efikasnost i odgovornost za trošenje našeg novca.

Što se nas tiče, moja kancelarija će započeti značajno ubrzavanje procesa finansiranja, stavljajući veći fokus na one lokalne i nacionalne aktere koji prvi reaguju i one koji podržavaju novi način rada.

Prepoznajemo da ove promene neće uvek biti prijatne. One sobom nose neslaganje i kompromis. Ovaj samit predstavlja istorijsku, inovativnu mogućnost i naša je moralna obaveza kao lidera da preduzmemo aktivnosti, jer je cena ne preduzimanja aktivnosti previše visoka. Pridružite nam se!

Stiven Obrajan, podsekretar i koordinator za humanitarna pitanja UN

__________________________________________________________________