Prethodni članak
Purišin doček 1939. godine u Čačku
Oksana mi šalje poziv iz Moskve, mogu li da dođem za Novu godinu, poslaće mi avionsku kartu. Rezervisala je kafanu kod Pudukina, sa ciganskom muzikom.
Toliko puta sam bio u Moskvi i nikada da potrefim doček Nove godine. Poziv Oksane doživeo sam kao njeno izvinjenje jer sam je ne baš tako davno zvao da dođe kod mene, da u Čačku provedemo noć stare i da u novu godinu uđemo možda i sa poljupcima u oba obraza. Pošto pamtim Čačak, po rečima Veselka, još iz 19. veka, sad ću da mu objasnim da sam pobedio i dvadeseti vek i da sam u Čačku 1939. proveo ludu novogodišnju noć. Ali u onim godinama Kraljevine Jugoslavije u srpskim gradovima kalendarska nova godina se nije slavila. Nego srpska nova godina. Ako to napišem moram da dodam da je danas malo onih koji se sećaju Kraljevine Jugoslavije.
Tih godina između pobede u Prvom svetskom ratu pa do početka rata s Hitlerom 6.aprila 1941. Kraljevina Jugoslavija je bila dama, makar u Čačku, sa divnim ljudima, skoro bogatim, da nije bilo radnika i seljaka. Ali mi deca radnika i seljaka brzo smo postajali gospoda – išli smo u realnu gimnaziju. Učili smo latinski, nemački, francuski. Srpski jezik nam je predavao gospodin Popović. Imali smo svake subote diskusije na literarne i filmske teme. U razgovorima su učestvovali đaci od petog razreda do osmaka, a bilo je tu i politike, naročito između mladih komunista i takozvanih ljotićevaca. Komunista Vladan Jovašević svađao se s Pavlom Nikitovićem, ljotićevcem, o poreklu čoveka. Marksisti su kritikovali Boga, ljotićevci su veličali žrtvu Isusa Hrista koji nas je naučio kako se voli i žrtvuje za sve nas. Milutin Vujović, sin hotelijera Milana Vujovića, pričao je o filmovima. Da li verujete da su se u Čačku u to vreme prikazivali sovjetski filmovi? Jer Kraljevina je, zbog Hitlerovog nadiranja, 1939. dozvoljavala prikazivanje sovjetskih filmova. Ali prikazivani su i nemački filmovi, i to sa onom Zarom Leander, za koju sam, za vreme okupacije,dok sam bio u ćorci, čuo da je Gebelsova ljubavnica.
To su moja kasnija saznanja, a u ono vreme Kraljevine ipak je najviše bilo američkih filmova sa Gretom Garbo. Mi marksisti smo mrzeli film „Ninočka” jer je režiser filma Ljubič prikazao devojku koja dolazi u Pariz i tu otkriva lepote i sjaj Pariza i zatim beži u Ameriku. Voleli smo i mađarski film „Tužna je nedelja”, sa lepom glumicom koja se polako svlačila, ali samo do pola butina. Kad su se te butine pojavile mi smo očekivali nešto više, ali u montaži filma tada je nailazio voz. Išli smo,bogami,tri puta da gledamo taj mađarski film s nadom da će voz zakasniti.
Kraljevina je volela srpsku novu godinu, mada je đacima, naravno, bilo zabranjeno da je slave u kafani. Tako smo je uglavnom prespavali. Ali 1940. godine moj Fudbalski klub Borac, gde sam igrao u podmlatku, organizovao je doček srpske nove godine, u hotelu „Kasina”. Objavili su da će u toku večeri biti organizovana revija za one koji dođu s maskama, bilo kakvim. Moj drug Babac i ja imali smo ideju, jer u to vreme je bila popularna Kina, da uđemo u hotel maskirani kao Kinezi. I pobedili smo kao najbolje maskirani. Kapiten kluba Aco Patak dodelio nam je nagradu. Sećam se kao da je juče bilo, vidim srebrni tanjir sa osam čaša, doduše od bakra. U blizini „Kasine” bila je kafana-hotel „Evropa”. Za nas je to bila tajanstvena kafana, ali želja da prodamo nagradu dala nam je hrabrost. Uđemo, vidimo desetak lako odevenih devojaka. Brzo nam priđe starija žena poznata kao Stana kuplerka. Ponudimo joj tanjir sa čašama. Dade nam 18 dinara. Babac drsko upita: Koliko košta devojka za sobu? Dve banke, reče Stana i izjuri nas iz hotela. Tako su se naša novogodišnja nadanja samo delimično ostvarila.
Sad sam od Nove godine očekivao da ću opet sresti Oksanu. Poslednji put smo se videli pre deset godina, ja sam imao film na festivalu, a Oksani sam pevao „Oči čornije”, sa tekstom koji me i sada obara.
Neću joj više pevati. Njen poziv da dođem u Moskvu došao mi je uz poruku: Dragi Puriša, pre deset godina si me slagao da imaš šezdeset godina, žao mi je,ali na internetu sam našla da si rođen 1924. Pa kako da odigramo salsu kad si u devedesetoj?!Ne sumnjam da bi pokušao, ali nisam sigurna da bih te živog ispratila.
Nisam se naljutio, jer uvek ima neko drugi. Ponudiću miran tango jednoj neudatoj dami, imamo divnu razliku od četrdeset godina. Ovom pričom joj šaljem poziv da se javi, nego šta.
Puriša Đorđević
Stana je moja prabaka,sestra čuvenog Milutina Kuplera 🙂