Trebamo agronome, a ne samo ljude sa diplomom

Činjenica je da, kada sam pre dve decenije završavao Poljoprivredni fakultet, smer voćarsko-vinogradarski, uz diplomu nisam dobio dovoljno praktičnih znanja. Ni ja, ni moje kolege. O tome bih mogao naširoko, ali uz to nije bilo dovoljno ni teoriskih stručnih predmeta. Samo da pomenem da nismo imali predmete Pesticidi, Proizvodnja rakije, Proizvodnja vina, Pčelarstvo. Zato smo imali šest ekonomskih predmeta. Pri tome je VV smer imao ponajviše prakse među svim studijskim profilima. Razlog je jednostavan, drugi gotovo da i nisu imali gde da je izvode. Mi smo bar imali voćnjake i vinograde.

Obrazovanje za modernu poljoprivredu

Zbog svega navedenog, obradovala me najava, da je Srpska akademija nauka i umetnosti prepoznala važnost izmene i unapređenja obrazovanja studenata agronomskog profila i u Šapcu upriličila naučno-stručni skup nazvan „Obrazovanje za modernu poljoprivredu„.

Na skupu je bilo dosta kvalitetnih predloga. Među zapaženijim predavanjima bilo je ono predsednika Društva voćara Vojvodine Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

„Da bi poljoprivredni fakulteti u Srbiji bili prepoznatljivi i mogli da odgovore na nove izazove koji su postavljeni pred njih, moraju u obrazovnoj i naučnoj delatnosti da usklade sisteme studiranja sa fakultetima u Evropi kako bi povećali mobilnost nastavnika, saradnika i studenata i da promene studijske planove gde bi bili više prisutni stručni predmeti i praktična obuka. Fakulteti moraju imati svoja ogledna polja na kojima bi bila primenjena najsavremenija tehnologija iz biljne, stočarske proizvodnje i mehanizacije. Da bi fakuteti razvili preduzetnički duh, moraju se više okrenuti primenljivim projektima, ali ne smeju zapostaviti ni fundamentalna istraživanja. Mora se uraditi reforma celokupnog sistema obrazovanja i jasno precizirati uloga srednjeg, visokog i univerzitetskog obrazovanja. Čini se da ovakav sistem obrazovanja koji postoji kod nas, nije prepoznatljiv u svetu„, kaže Keserović.

Prakse nikada previše

Uz usklađivanje sistema studiranja sa fakultetima u Evropi, priprema za novu akreditaciju studijskih programa, poboljšanje nastavnog procesa gde je student u centru učenja, Keserović smatra da je studentima potrebno mnogo više prakse. „Najveći problem je nedovoljna zastupljenost praktične obuke i to je kao najkritičnija tačka u obrazovanju. Recimo, najviše kredita u studijskom programu Voćarstvo-vinogradarstvo na osnovnom nivou studija imaju opšti i društveni predmeti (104), stručni (76), izborni i diplomski (51), a najmanje kredita ima praksa (8). Isti je slučaj i na drugim studijskim programima fakulteta u Srbiji„, kaže Keserović.

Prema njegovom mišljenju potrebno je poboljšati master i doktorske studije. Studenti moraju steći uža naučna saznanja koja će ih opredeliti za određenu oblast istraživanja kao što su npr. oplemenjivanje kukuruza, ishrana krava muzara, mineralna ishrana linija kukuruza, uzgojni oblici trešanja, ciklus razvoja volovoda, itd. Neophodno je uključiti studenate u projekte nastavnika. Time bi oni bili spremni da rešavaju probleme sa kojima će se sresti u proizvodnji. Primećena je i mala mobilnost nastavnika, saradnika i studenata, kao i saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama.

Kako povećati efikasnost studiranja?

Profesor Keserović sa saradnicima, Janom Boćanskim i Žarkom Ilinom iznosi argumentovane ideje koje bi u praksi izazvale pravu „malu revoluciju„. Njima bi se podigla efikasnost studiranja koja je veoma niska. „Jedan od prioriteta bi trebao da bude uvođenje elektronskog indeksa umesto papirnog. Na taj način bi se sprečio uvid nastavnika u prethodno dobijene ocene studenta i ocenjivanje bi bilo mnogo objektivnije. Studenti bi trebalo da imaju mogućnost da vrednuju rad nastavnika, saradnika, studijskih programa, kao i uslova za na fakultetu. Problem je i mnoštvo nezaposlenih svršenih studenata pa je potrebno pokrenuti svojevrsnu berzu rada koja bi vodila evidenciju o svršenim studentima i njihovom kretanju tokom zaposlenja„, kaže Keserović.

A gde studenti da izvode praksu?

Poljoprivredni fakulteti imaju pravo na osnovu člana 61. Zakona o poljoprivrednom zemljištu da dobiju1.000 ha državne zemlje. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama – školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama u površini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najviše do 100 hektara. Visokoobrazovnim ustanovama – fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država može da se dodeli i do 1.000 hektara. Odluku o tome donosi lokalna samouprava uz saglasnost Ministarstva.

Stručnjaci smatraju da to treba iskoristiti da fakulteti formiraju ogledna polja na kojima će se izvoditipraktična nastava studenata, postavljanje ogleda za naučna i stručna istraživanja, organizaciju dana polja na kojima će se predstavljati projekti i rezultati do kojih se došlo. Na danima polja bi profesori, master studenti i studenti doktorskih studija predstavili svoje naučne projekte. Takva je praksa recimo u SAD. Na oglednom polju bi se izgradili savremeni objekti, laboratorije, za obrazovanje i obuku studenata, a tu bi trebalo i započeti sa organizovanjem savetodavne službe i obukom studenata za savetodavnu službu. Na ovaj način studenti će biti motivisani za rad jer će im eksperimentalni rad omogućiti da budu potpuno spremni da rešavaju probleme kada odu u proizvodnju.

Kako savremenu tehnologiju transferisati do seljaka?

Ovo je poseban problem. Uglavnom su sada poljoprivrednicima konsultanti trgovci koji zastupaju interese velikih korporacija kao i stručnjaci savetodavnih službi kojih je trenutno nedovoljno da pokriju potrebe poljoprivrednika. A potrebe su značajne. Čak 75% poljoprivrednih gazdinstava ima do 5 ha zemljišta. Oni jedino mogu opstati ako se okrenu intenziviranju biljne i stočarske proizvodnje, kao i udruživanju u zadruge i porade na razvoju seoskog turizma.

Da li je kasno za sve ovo?

Stara poslovica kaže: „Ako želiš da napraviš 10.000 koraka, napravi prvi„. Idealno vreme za sve navedeno je bilo nakon promena 2000. godine. Sada su okolnosti daleko složenije, pre svega zbog manje studenata koji se upisuju na prvu godinu studija i njihove mogućnosti da sami finansiraju studije. Uz to, smanjeni su prihodi fakulteta, što otežava finansiranje redovnih troškova, kapitalnih ulaganja i smanjenje broja zaposlenih u stručnim službama i u nastavi.

Autor Đorđe Simović, Agroklub.rs